Praktični saveti i aktuelnosti u primeni poreskih propisa

понедељак, 13. новембар 2017.

RADNI ODNOS NA ODREĐENO VREME

Radni odnos na određeno vreme regulisan je članom 37. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS" broj ...),  u daljem tekstu: Zakon.

Poslednjim izmenama zakona koje su na snazi od  29.07.2014. godine, član 37. Zakona, pretrpeo je značajne izmene. Cilj je bio povećati mogućnost zapošljavanja na određeno vreme, i, u osnovi, predstavlja izraz volje države da izađe u susret poslodavcima, kao što je to slučaj sa većinom izmena ovog zakona.

Radni odnos na određeno vreme zasniva se zaključenjem ugovora o radu, kao što to proizilazi iz člana 37. stav 1. Zakona.

Radni odnos na određeno vreme može se zasnovati ako je trajanje radnog odnosa unapred određeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla, ili nastupanjem određenog događaja, za vreme trajanja tih potreba, saglasno članu 37. stav 1. Zakona.

Prema stavu 2. istog člana, poslodavac može zaključiti jedan ili više ugovora o radu iz stava 1. ovog člana, sa istim zaposlenim, pri čemu, ovako zasnovan radni odnos, s prekidima ili bez prekida, ne može trajati duže od 24 meseca.

Prekid kraći od 30 dana ne smatra se prekidom perioda iz stava 2. ovog člana, tj. perioda od 24 meseca.

Ovim su definisana opšta pravila za zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme i dužina trajanja tako zasnovanog radnog odnosa.

Izuzetno od odredbi stava 1. i 2 ovog člana, dakle, izuzetno od opštih pravila za zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme, prema stavu 4. istog člana Zakona,  radni odnos na određeno vreme može se zasnovati i:


  1. ako je to potrebno zbog zamene privremeno odsutnog zaposlenog, do njegovog povratka;
  2. za rad na projektu, čije je vreme unapred određeno, najduže do završetka projekta;
  3. sa stranim državljaninom na osnovu dozvole za rad, najduže do isteka roka na koji je izdata dozvola;
  4. za rad na poslovima kod novoosnovanog poslodavca čiji upis u registar kod nadležnog organa nije stariji od godinu dana, u momentu zasnivanja radnog odnosa, na vreme čije ukupno trajanje nije duže od 36 meseci;
  5. sa nezaposlenim licem kome do ispunjenja jednog od uslova za ostvarivanje prava na starosnu penziju, nedostaje do pet godina, najduže do ispunjenja uslova, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju.

Prema stavu 5. istog člana Zakona, poslodavac može, sa istim zaposlenim, da zaključi novi ugovor o radu, po isteku roka iz stava 4. tačka 1-3. ovog člana, po istom odnosno drugom pravnom osnovu, u skladu sa ovim članom.

Prema stavu 6. istog člana zakona, ukoliko je ugovor o radu na određeno vreme zaključen suprotno odredbama ovog zakona ili ako zaposleni ostane da radi kod poslodavca najmanje 5 radnih dana po isteku vremena za koje je ugovor zaključeno,smatra se da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme.

Dakle, po pravilu, rad na određeno vreme, može trajati najduže 24 meseca, tj.  radni odnos na određeno vreme, zasnovan od strane istog poslodavca,  sa istim zaposlenim, u slučaju privremenog povećanja obima posla ili  zbog roka u kom je potrebno završiti određeni posao pa je potrebno angažovati veći broj zaposlenih, kao i iz drugih objektivnih razloga, može trajati najduže 24 meseca, bez obzira da li je bilo ili nije bilo prekida, i da li je  za to vreme bilo zaključeno više ugovora o radu, i bez obzira na to da li se radi o istim ili drugim poslovima.

Međutim, ukoliko je ugovor o radu na određeno vreme bio zaključen na osnovu razloga iz člana 37. stav. 1. Zakona, npr. zbog povećanog obima posla, nakon isteka roka od 24 meseca, isti poslodavac, sa istim zaposlenim, može zaključiti novi ugovor o radu na određeno vreme, zbog nekog od razloga navedenih u članu 37. stav 4. tačka 1-3 Zakona. Ti razlozi su: zamena privremeno odsutnog radnika, rad na određenom projektu i zasnivanje radnog odnosa sa stranim državljaninom. 

Iz odredbe člana 37. stav. 5. Zakona, takođe proizilazi da za zaključivanje ugovora o radu zbog nekog od navedena tri razloga,  ne postoji ograničenje trajanja radnog odnosa na određeno vreme. Primera radi, poslodavac može da zaključi ugovor o radu sa zaposlenim radi zamene odsustnog radnika. Tako zaključen radni odnos traje do povratka odsutnog radnika. Nakon povratka odsutnog radnika, poslodavac može zasnovati radni odnos na određeno vreme sa istim zaposlenim, radi zamene drugog odsutnog radnika, ili, za rad na određenom projektu, ili zbog privremenog povećanja obima posla. U slučaju da je ugovor zaključen zbog privremenog povećanja obima posla, njegovo trajanje je ograničeno na 24 meseca. Trajanje ugovra o radu na određeno vreme zbog rada na određenom projektu, ograničeno je završetkom radova na tom projektu.Nema smetnje da se, nakon završetka određenog projekta, sa istim zaposlenim, zaključi ugovor o radu na određeno vreme, za rad na drugom projektu.

Radni odnos na određeno vreme sa stranim državljaninom, ograničen je trajanjem dozovle za rad. Istekom dozvole za rad, prestaje i radni odnos. Međutim, ukoliko se dozvola za rad obnovi, isti poslodavac sa istim licem -stranim državljaninom, može zaključiti novi ugovor o radu na određeno vreme, do isteka dozvole za rad.

Novoosnovani poslodavac može sa zaposlenim zaključiti ugovor o radu na određeno vreme, po svim pravnim osnovima, s tim, što rad na određeno vreme sa istim zaposlenim, na osnovu člana 37. stav 1 Zakona o radu, može trajati ukupno 36 meseci.

Ugovor o radu na određeno vreme sa nezaposlenim licem kojem do ispunjavanja jednog od uslova  za starosnu penziju nedostaje najviše 5 godina penzijskog staža, može trajati duže od 24 meseca, a najduže do ispunjenja jednog od uslov za starosnu penziju, odnosno, najduže 5 godina.

Ugovor o radu zaključen na određeno vreme, ništav je, ako je zaključen zbog razloga iz člana 37. stav 1. Zakona, npr. zbog povećanog obima posla, a sa zaposlenim koji je kod istog poslodavca već bio angažovan, po istom osnovu,  u trajanju od 24 meseca. U tom slučaju smatra se da je ugovor o radu zaključen na neodređeno vreme.

Da je ugovor o radu zaključen na nedoređeno vreme, smatra se i u slučaju da zaposleni ostane da radi kod poslodavca najmanje 5 radnih dana, po isteku roka na koji je ugovor o radu na određeno vreme zaključen, i to bez obzira na pravni osnov za zaključenje ugovora o radu na određeno vreme zaključen.

Dakle:

1)  ako je ugovor o radu na određeno vreme zaključen zbog povećanog obima posla, ako zaposleni, po isteku roka od 24 meseca od dana zaključenja ugovora o radu, odnosno od dana zaključenja prvog ugovora o radu,  ostane na radu kod poslodavca najmanje pet radnih dana,a da sa njim nije zaključen novi ugovor o radu, sa drugim pravnim osnovom,  smatra se da je taj zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme;

2) ako je ugovor o radu na određeno vreme zaključen zbog zamene privremeno odsutnog radnika, ako po povratku na posao zamenjivanog radnika, radnik koji ga je zamenjivao, ostane kod poslodavca na radu najmanje 5 radnih dana, a da sa njim nije zaključen novi ugovor o radu, sa istim ili drugim pravnim osnovom, smatra se da je taj zaposleni  zasnovao radni odnos na neodređeno vreme;

3) ako je ugovor o radu na određeno vreme, zaključen zbog rada na nekom projektu, ako po završetku tog projekta zaposleni ostane kod poslodavca na radu najmanje 5 radnih dana, bez zaključivanja novog ugovora o radu na određeno vreme, sa istim ili drugim pravnim osnovom, smatra se da je taj zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme;

4) ako je ugovor o radu zaključen od strane novoosnovanog poslodavca, sa pravnim osnovom iz člana 37. stav 1. Zakona (povećanje obima posla i sl.), ako zaposleni po isteku 36 meseci od dana zaključenja ugovora o radu, odnosno prvog ugovora o radu na određeno vreme, ostane na radu kod poslodavca najmanje 5 radnih dana, smatra se da je taj zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme,





субота, 28. октобар 2017.

ŠTA DONOSI UREDBA O IZMENAMA I DOPUNAMA UREDBE O BLIŽIM USLOVIMA, KRITERIJUMIMA I ELEMENTIMA ZA PAUŠALNO OPOREZIVANJE OBVEZNIKA POREZA NA PRIHOD OD SAMOSTALNE DELATNOSTI

Dugo najavljivana i očekivana Uredba  o izmenama i dopunama Uredbe o bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje obveznika poreza na prihod od samostalne delatnosti, u daljem tekstu: Uredba o izmenama  i dopunama Uredbe,  konačno je doneta i objavljena je u "Sl. glasniku RS" broj 80/17 od 29.08.2017. godine.

Uredba o izmenama i dopunama Uredbe, stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja, tj. 30.septembra 2017. godine, s tim, što se neke odredbe primenjuju počev od utvrđivanja paušalnog prihoda za 2018. godinu, dok se, nasuprot tome, neke odredbe primenjuju retroaktivno, počev od utvrđivanja paušalnog prihoda za 2015. godinu.

Budući da obveznicima koji, prema Uredbi o bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje, spadaju u V grupu, već treću godinu, Poreska uprava nije donosila rešenje o utvrđivanju poreza na prihod od samostalne delatnosti, upravo zbog očekivanih izmena Uredbe, s nestrpljem smo očekivali da vidimo u čemu se sastoje te dugo očekivane i najavljivane izmene, kad je u pitanju ova grupa obveznika. Podsetimo, u V grupu spadaju tzv slobodne profesije: Lekari, stomatolozi, prevodici, advokati i dr., kao i veliki broj preduzetnika koji se bavi poslovima iz IT sektora.

Odredbe Uredbe o izmenama i dopunama za koje je propisana retroaktivna primena, tj. da će se primenjivati počev od utvrđivanja paušalnog prihoda za 2015. godinu, odnose se upravo na V grupu obveznika.

I dok se u prethodnom periodu nagađalo kakve se to bitne izmene u odnosu na ovu grupu obveznika spremaju, kad je zbog toga obustavljeno i donošenje rešenje o utvrđivanju poreza za iste, bilo je reči o tome da će biti utvrđeni precizniji kriterijumi profitabilnosti, zavisno od delatnosti, da će biti povećan procenat uvećanja polazne osnovice, neki su tvrdili da će  pojedinim delatnostima iz ove grupe čak biti uskraćeno pravo na paušalno oporezivanje, jer  među njima, navodno, ima puno tzv. perača novca.

Međutim, Uredbom o izmenama i dopunama Uredbe, kriterijumi i elementi od kojih zavisi visina paušalnog prihoda, nisu promenjeni. Ali, izmena stava 2. člana 5. Uredbe, veoma je bitna za  V grupu obveznika. Tačnije, veoma je bitna za jednu grupu obveznika koji spadaju u V grupu, tj. veoma je bitna za advokate a u nastavku ćemo objasniti i zašto.

Član 3. Uredbe o izmenama i dopunama glasi:

U članu 5. stav 2. menja se i glasi:

"Preduzetnicima kojima je povećana polazna osnovica za utvrđivanje visine paušalnog prihoda iz stava 1. ovog člana, paušalni prihod se u odnosu na paušalni prihod za prethodnu godinu može uvećati najviše do 10% ukoliko su elementi iz člana 6. ove uredbe koji se primenjuju za obveznika ostali isti i vrednovani na isti način kao za godinu koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez.".

Pre ove izmene stav. 2. člana 5. je glasio :

 " Preduzetnicima kojima je povećana polazna osnovica za utvrđivanje visine paušalnog prihoda iz stava 1. ovog člana, u prvoj godini primene povećane polazne osnovice paušalni prihod se u odnosu na paušalni prihod za prethodnu godinu može uvećati najviše do 10%."

Stav 2.člana 5. Uredbe, dodat je Uredbom o izmenama i dopunama Uredbe o bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje obveznika poreza na prihod od samostalne delatnosti ("Sl. glasnik RS" broj 135/14), čijim donošenjem je okončan višemesečni štrajk advokata koji je usledio nakon donošenja Uredbe o izmenama i dopunama Uredbe o bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje obveznika poreza na prihod od samostalne delatnosti ("Sl. glasnik RS" broj 119/13), kojom je brisana VI grupa obveznika, u koju su ubrajani samo advokati, i za koju je procenat uvećanja polazne osnovice iznosio 85%, te su advokati svrstani u V grupu obveznika, zajedno sa ostalim tzv. slobodnim profesijama, dok je, istovremeno, povećan procenat uvećanja polazne osnovice za ovu grupu, sa 105% na 120%.

Dakle, nakon višemesečnog štrajka advokata promenjen je stav 2. člana 5 Uredbe, kako bi se dejstvo "premeštanja" advokata u V grupu i povećanje procenta za uvećanje polazne osnovice sa 85% na 120%, ograničilo u prvoj godini nakon povećanja osnovice.

Najnovijim izmenama i dopunama Uredbe, kao što vidimo, brisane su reči"u prvoj godini", te je time advokatima garantovano da ni ubuduće neće biti izjednačeni sa obveznicima iz V grupe, kojima se polazna osnovica uvećava za 120%.

Nakon donošenja Uredbe o izmenama i dopunama, javnost je bila  preplavljena nezadovoljstvom koje su advokati iskazali u odnosu na sadržaj Uredbe, iako je sve govorilo   da se sa izmenama Uredbe čekalo baš zbog njih i da su izmene Uredbe više nego povoljne za njih, 

Uskoro je postalo jasno šta advokati hoće. Za njih ove izmene koje su ima garantovale da povećanje osnovice neće biti veće od 10%, na neodređeno vreme, nisu bile ono što su očekivali. Advokati ŽELE DA UREDBOM BUDU SVRSTANI U POSEBNU GRUPU, u kojoj će biti samo oni, kao što je to bilo ranije. 

Ovih dana, saznaje se, da je Poreska uprava dovršila donošenje rešenja o utvrđivanju poreza i doprinosa za obveznike V grupe, izuzev advokata. Donošenje rešenja za advokate je odloženo na neodređeno vreme. Saznaje se i da se radi na novim izmenama i dopunama Uredbe. Nije teško pretpostaviti  u čemu će se sastojati te izmene. Očekuje se da u Uredbi vaskrsne VI grupa, specijalno za advokate. Biće kako onoi kažu.

Mislite li da ostali obveznici koji su svrstani u V grupu zarađuju više od advokata i da je u redu da imaju veću osnovicu od njih? Ili je u pitanju nešto drugo? Kao, na primer, moć esnafa?

Napišite šta mislite o ovome.

















среда, 12. јул 2017.

OSTVARIVANJE PRAVA NA PREKNJIŽAVANJE VIŠE ILI POGREŠNO PLAĆENOG POREZA

Prema članu 10. stav 2. tačka 4. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl. glasnik RS" broj 80/02...108/16), fizičko i pravno lice u poreskopravnom odnosu, pored ostalih prava, ima pravo  da koristi više ili pogrešno plaćeni porez odnosno sporedna poreska davanja, za namirenje drugih dospelih poreskih obaveza, putem preknjižavanja.

Zahtev za preknjižavanje podnosi se nadležnoj filijali Poreske uprave, prema  sedištu pravnog lica, odnosno prebivalištu fizičkog lica.

Poreska uprava propisala je formu zahteva za preknjižavanje, ali se zahtev može podneti i u slobodnoj formi, s tim što jee potrebno da sadrži sve obavezne elemente da bi se po njemu moglo postupati.

Zahtev za preknjižavanje obavezno treba da sadrži:

-naziv/ime i prezime poreskog obveznika;
-PIB/JMBG;
-sedište/prebivalište i adresa;
-račun na teret kog se vrši preknjižavanje;
-račun u korist kog se vrši preknjižavanje odnosno BOP;
-potpis poreskog obveznika, odnosno njegovog punomoćnika, zakonskog zastupnika ili drugog ovlašćenog lica.

Administrativna taksa se ne plaća prilikom zahteva za preknjižavanje.

Po prijemu zahteva za preknjižavanje, Poreska uprava proverava osnovanost zahteva. Vrše se provere u poreskom računovodstvu radi utvrđivanja da li postoji preplatni saldo, da li su na analitičkim karticama poreskog obveznika izvršena sva potrebna knjiženja i da li postoji dug na računu u čiju korist se traži preknjižavanje. Mogu biti potrebne i dodatne provere od strane kancelarijske ili terenske kontrole.

Najbitniji uslovi za ostvarenje prava na preknjižavanje jesu da na računu sa kog se traži preknjižavanje postoji preplatni saldo a na računu u čiju korist se traži preknjižavanje, dug.

Dakle, preknjižavanje se ne može vršiti ukoliko na računu u čiju korist se traži,  ne postoji dug. U tom slučaju je moguće ostvariti pravo na povraćaj više ili pogrešno plaćenog poreza.

Poreska uprava je dužna da po zahtevu za preknjižavanje donese rešenje u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva.

Ukoliko, na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, Poreska uprava oceni da je zahtev za preknjižavanje osnovan, rešenjem će odobriti preknjižavanje. U suprotnom, ukoliko oceni da je zahtev neosnovan, rešenjem će odbiti zahtev.

Protiv rešenja kojim se odbija zahtev za preknjižavanje može se izjaviti  žalba, u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja. Žalba  ne odlaže izvršenje. Žalba se podnosi Ministarstvu finansija, Sektor za drugostepeni poreski i carinski postupak, a preko mesno nadležne Filijale koja je donela prvostepeno rešenje koje se žalbom napada.

Rešenje kojim je odobreno preknjižavanje, nakon dostavljanja poreskom obvezniku, dostavlja se i Upravi za trezor, radi izvršenja.

Kada se porez plaća putem preknjižavanja, danom plaćanja poreza smatra se dan kad je dospela poreska obaveza koja se plaća putem preknjižavanja, ako je na taj dan postojao preplatni saldo, odnosno više plaćeni porez. Ako na dan dospelosti poreske obaveze koja se plaća putem preknjižavanja ne postoji više ili pogrešno plaćeni porez, odnosno ne postoji preplatni saldo, danom plaćanja poreza koji se plaća preknjižavanjem, smatra se dan kada je porez po drugom osnovu plaćen u iznosu većem od dugovanog, odnosno, dan  kada je pogrešno plaćen.

Dan plaćanja poreza određuje se na osnovu činjeničnog stanja na dan odlučivanja po zahtevu za preknjižavanje.

Dan kada je plaćen porez na dodatu vrednost u iznosu većem od dugovanog je dan na koji poreski obveznik ima pravo da podnese zahtev za povraćaj neiskorišćenog iznosa poreskog kredita, u skladu sa članom 52. Zakona o porezu na dodatu vrednost, kojim je propisano, da taj zahtev, PDV poreski obveznik, može da podnese najranije istekom roka za podnošenje poreske prijave za tekući poreski period.

Zahtev za otpis neosnovano obračunate kamate koja je tekla na računu u korist koga se vrši preknjižavanje, poreski obveznik može istaći u okviru samog zahteva za preknjižavanje a može podneti i poseban zahtev, nakon što rešenje kojim se odobrava preknjižavanje, bude izvršeno.

Kod postupanja po zahtevu za preknjižavanje, Poreska uprava, po službenoj dužnosti, vodi računa o zastarelosti.

Prema članu 114a Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, namirenje dospelih obaveza po drugom osnovu, putem preknjižavanja, zastareva u roku od 5 godina od dana kada je zastarelost počela da teče. Zastarelost počinje da teče od prvog dana naredne godine od godine u kojoj je poreski obveznik stekao pravo na namirenje dospelih obaveza po drugom osnovu, putem preknjižavanja. Odredbe o zastarelosti prava na preknjižavanje ne primenjuju se kada su u pitanju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, odnosno kada na tim računima postoji preplatni saldo.

Zastarelost se prekida svakom radnjom poreskog obveznika u cilju ostvarivanja prava na preknjižavanje više ili pogrešno plaćenog poreza. No, zastarelost nastupa, u svakom slučaju kad protekne 10 godina, od dana kad je zastarelost počela da teče.

U zastarelost se računa i vreme koje je proteklo u odnosu na prethodnika poreskog obveznika.

Ukoliko se u postupku po zahtevu utvrdi da je nastuila zastarelost prava na preknjižavanje, Poreska uprava donosi rešenje kojim se zahtev odbija.





четвртак, 06. јул 2017.

POZIV NA BROJ ODOBRENJA PRILIKOM PLAĆANJA PORESKIH OBAVEZA ZA OBVEZNIKE POREZA NA PRIHOD OD OBAVLJANJA SAMOSTALNE DELATNOSTI

Obveznici poreza na prihode od obavljanja samostalnih delatnosti dužni su da poreske obaveze za 2015.i 2016. godinu,kao i akontacione i konačno utvrđene obavezza 2017. godinu uplaćuju sa pozivom na broj odobrenja u čijoj je strukturi PIB.

Poreski obveznici koji su dužni da poreske obaveze uplaćuju prema broju odobrenja za plaćanje koji je dodeljen od strane Poreske uprave (BOP) su:
 1.    Novoosnovani poreski obveznici u toku 2017. godine;
 2. Poreski obveznici koji su promenili osnov oporezivanja u toku 2017. godine, odnosno sa paušalnog oporezivanja prešli na oporezivanje prema stvarnom prihodu;
 3. Poreski obveznici koji porez plaćaju na stvarni prihod, a nastavili su obavljanje delatnosti u 2017. godini nakon privremenog prekida.

Informacija o BOP-u je navedena u rešenju o paušalno utvrđenoj poreskoj obavezi, odnosno u tekstu obaveštenja proknjižene poreske prijave PPDG-1S. Napominjemo da je potrebno da preduzetnici, koji su u prethodnom periodu podneli poresku prijavu PPDG-1S preko portala Poreske uprave, ponovo odštampaju obaveštenje iz proknjižene poreske prijave PPDG-1S,u cilju dobijanja obaveštenja o pozivu na broj odobrenja za plaćanje (BOP).
Prilikom plaćanja poreskih obaveza,obveznici treba da postupaju u skladu sa ovim obaveštenjem, kako bi uplate bile pravilno rasknjižene.
Poreska uprava će  sve uplate koje u periodu 01.01 - 30.06.2017. godine nisu izvršene na navedeni način automatski preneti prema odgovarajućem zaduženju.


уторак, 11. април 2017.

OBJAŠNJENJE MINISTARSTVA FINANSIJA U VEZI SA ODREĐIVANJEM MESTA PROMETA USLUGA PREVOZA DOBARA KOJE SE PRUŽAJU PORESKOM OBVEZNIKU, OD 01. APRILA 2017. GODINE

На основу члана 23. став 2. Закона о државној управи („Службени гласник РС”, бр. 79/05, 101/07, 95/10 и 99/14), Министар финансија доноси

 ОБЈАШЊЕЊЕ 
у вези са одређивањем места промета услуга превоза добара које се пружају пореском обвезнику, од 1. априла 2017. године

 1. Увод

 Од 1. априла 2017. године примењују се нова правила за одређивање места промета услуга, која су прописана одредбама члана 12. Закона о порезу на додату вредност („Службени гласник РС”, бр. 84/04, 86/04 - исправка, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14-др. закон, 142/14, 83/15 и 108/16 - у даљем тексту: Закон). У складу са наведеним правилима, место промета услуга превоза добара одређује се у зависности од тога да ли се услуга пружа пореском обвезнику или лицу које није порески обвезник.

 НАПОМЕНА: Лицем које врши услуге превоза добара сматра се лице које фактички врши превоз добара, као и свако друго лице које се обавезало да ће извршити превоз добара. 

2. Одређивање пореског обвезника

 За сврху примене правила која се односе на одређивање места промета услуга, одредбом члана 12. став 1. Закона прописано је да се овим чланом одређује порески обвезник искључиво за сврху примене тих правила. Одредбама члана 12. став 2. Закона прописано је да када услугу пружа лице које је обвезник ПДВ у складу са овим законом, пореским обвезником којем се пружа услуга сматра се: 

1) свако лице које обавља делатност као трајну активност без обзира на циљ обављања те делатности;
 2) правна лица, државни органи, органи територијалне аутономије и локалне самоуправе са седиштем у Републици; 
3) страна правна лица, државни органи, органи територијалне аутономије и локалне самоуправе, регистровани за плаћање пореза на потрошњу у држави у којој имају седиште.

 Сагласно одредбама члана 12. став 3. Закона, када услугу пружа страно лице које се није евидентирало за обавезу плаћања ПДВ у складу са овим законом, пореским обвезником којем се пружа услуга сматра се:

 1) свако лице које обавља делатност као трајну активност без обзира на циљ обављања те делатности; 
2) правна лица, државни органи, органи територијалне аутономије и локалне самоуправе. 

3. Место промета услуга превоза добара

 Место промета великог броја услуга одређује се у складу са општим правилима прописаним одредбама члана 12. ст. 4. и 5. Закона, док су за одређивање места промета одређених услуга (наведених у Закону) прописани изузеци од примене општих правила. С обзиром на то да за промет услуга превоза добара које се пружају пореском обвезнику није прописан изузетак од примене општег правила из члана 12. став 4. Закона, местом промета предметних услуга, у складу са чланом 12. став 4. Закона, сматра се место у којем прималац услуга има седиште или сталну пословну јединицу ако се промет услуга врши сталној пословној јединици која се не налази у месту у којем прималац услуга има седиште, односно место у којем прималац услуга има пребивалиште или боравиште.

 4. Услуге превоза добара које нису предмет опорезивања ПДВ 

Ако прималац услуга превоза добара има седиште, сталну пословну јединицу којој се врши промет услуга (а која се не налази у месту у којем прималац услуга има седиште), пребивалиште или боравиште у иностранству, односно ван Републике Србије, место промета услуга је у иностранству, односно ван Републике Србије, што значи да те услуге нису предмет опорезивања ПДВ. Када предметне услуге врши обвезник ПДВ, пружалац услуга - обвезник ПДВ дужан је изда рачун у складу са Законом и Правилником о одређивању случајева у којима нема обавезе издавања рачуна и о рачунима код којих се могу изоставити поједини подаци („Службени гласник РС”, бр. 123/12 и 86/15 – у даљем тексту: Правилник о рачунима). Наиме, у рачуну за услуге превоза добара за које се сматра да су извршене у иностранству, обвезник ПДВ издаје рачун у којем наводи назив, адресу и ПИБ обвезника - издаваоца рачуна, место и датум издавања и редни број рачуна, назив, адресу и ПИБ обвезника - примаоца рачуна (при чему податак о ПИБ-у страног лица није обавезан, али се препоручује), врсту и обим услуга, датум промета добара и услуга и висину авансних плаћања, укупан износ накнаде за извршени промет услуга и напомену о одредби Закона на основу које није обрачунат ПДВ, а која може да гласи: „ПДВ није обрачунат у складу са чланом 12. став 4. Закона.ˮ. Податак о накнади за промет услуга превоза добара за које се сматра да су извршене у иностранству не исказује се у пореској пријави (Образац ПППДВ), али је обвезник ПДВ – пружалац услуга дужан да у својој евиденцији обезбеди податке о том промету у складу са Законом и Правилником о облику, садржини и начину вођења евиденције о ПДВ („Службени гласник РС”, број 120/12). 

НАПОМЕНА: За необрачунавање ПДВ по основу пружања услуга превоза добара које нису предмет опорезивања ПДВ, није потребно испунити услове који су прописани за остваривање пореског ослобођења за услуге превоза добара које су предмет опорезивања ПДВ. 

5. Услуге превоза добара које су предмет опорезивања ПДВ и порески третман тих услуга 

Ако прималац услуга превоза добара има седиште, сталну пословну јединицу којој се врши промет услуга, пребивалиште или боравиште у Републици Србији, место промета услуга је у Републици Србији, што значи да је реч о услугама које су предмет опорезивања ПДВ, за који се одређује порески третман.

 На накнаду, без ПДВ, за промет наведених услуга превоза добара, ПДВ се обрачунава по пореској стопи од 20% и плаћа у складу са Законом, осим у случају када је реч о услугама превоза добара за које је Законом прописано пореско ослобођење (нпр. услуге превоза у вези са увозом, извозом, транзитом и привременим увозом добара). 

Наиме, одредбама члана 24. став 1. тач. 1) и 8) Закона прописано је, између осталог, пореско ослобођење са правом на одбитак претходног пореза, тј. да се ПДВ не плаћа на превозне услуге које су повезане са увозом добара, ако је вредност тих услуга садржана у основици из члана 19. став 2. овог закона (основица за увоз добара), као и на превозне услуге које су у вези са извозом, транзитом и привременим увозом добара. Пореско ослобођење за промет предметних услуга може се остварити ако су испуњени услови прописани Правилником о начину и поступку остваривања пореских ослобођења код ПДВ са правом на одбитак претходног пореза („Службени гласник РС”, бр. 120/12, 40/15, 82/15, 86/15, 11/16 и 21/17 – у даљем тексту: Правилник о пореским ослобођењима). 

Према одредби члана 2. став 1. Правилника о пореским ослобођењима, пореско ослобођење из члана 24. став 1. тачка 1) Закона за превозне и остале услуге које су повезане са увозом добара, а које се сматрају споредним трошковима из члана 19. став 2. тачка 2) Закона, обвезник може да оствари уз поседовање доказа да је вредност тих услуга садржана у основици за обрачунавање ПДВ при увозу добара. 

Сагласно ставу 2. истог члана Правилника о пореским ослобођењима, доказима из става 1. овог члана за превозне услуге које су повезане са увозом добара сматрају се:

 1) документ о извршеној услузи превоза (CMR, CIM, манифест и др.); 

2) рачун или други документ који служи као рачун, издат у складу са Законом.

 Услугом превоза која је повезана са увозом добара из члана 24. став 1. тачка 1) Закона, која се пружа пореском обвезнику у смислу члана 12. Закона, сматра се услуга превоза добара од места утовара ван Републике Србије до првог одредишта у Републици Србији из члана 19. став 3. Закона, при чему се у рачуну за предметну услугу исказује податак о укупном износу накнаде за ту услугу (члан 2. став 4. тачка 1) и став 5. Правилника о пореским ослобођењима). 

Ако је накнада, односно део накнаде наплаћен пре извршеног промета превозних услуга које су повезане са увозом добара, обвезник може да оствари пореско ослобођење ако поседује рачун о авансном плаћању, издат у складу са Законом (члан 2. став 7. Правилника о пореским ослобођењима).

 Одредбом члана 14. став 1. Правилника о пореским ослобођењима прописано је да пореско ослобођење из члана 24. став 1. тачка 8) Закона, за превозне услуге које су у вези са извозом добара, обвезник може да оствари ако поседује: 

1) документ о извршеној услузи превоза (CMR, CIM, манифест и др.);

 2) рачун или други документ који служи као рачун, издат у складу са Законом. 

Изузетно од става 1. овог члана, а у складу са ставом 3. истог члана Правилника о пореским ослобођењима, пореско ослобођење из члана 24. став 1. тачка 8) Закона, за превозне услуге које су у вези са извозом добара, од места утовара до места претовара која се налазе на територији Републике Србије, обвезник може да оствари ако поседује: 

1) рачун или други документ који служи као рачун, издат у складу са Законом; 

2) царинску декларацију за поступак транзита. 

Услугом превоза која је у вези са извозом добара из члана 24. став 1. тачка 8) Закона, а која се пружа пореском обвезнику у смислу члана 12. Закона, сматра се услуга превоза добара од места утовара у Републици Србији до одредишта ван Републике Србије, при чему се у рачуну који се издаје за предметну услугу исказује податак о укупном износу накнаде за ту услугу (члан 14. став 4. тачка 1) и став 5. Правилника о пореским ослобођењима). 

Ако је накнада, односно део накнаде наплаћен пре извршеног промета превозних услуга које су у вези са извозом добара, обвезник може да оствари пореско ослобођење ако поседује рачун о авансном плаћању, издат у складу са Законом (члан 14. став 6. Правилника о пореским ослобођењима). 

Одредбом члана 15. став 1. Правилника о пореским ослобођењима прописано је да пореско ослобођење из члана 24. став 1. тачка 8) Закона, за превозне услуге које су у вези са транзитом добара, обвезник може да оствари ако поседује:

 1) документ о извршеној услузи превоза (CMR, CIM, манифест и др.); 

2) рачун или други документ који служи као рачун, издат у складу са Законом.

 Сагласно ставу 3. истог члана Правилника о пореским ослобођењима, изузетно, ако се транзит добара врши далеководима, цевоводима или на сличан начин, пореско ослобођење обвезник може да оствари ако поседује:

 1) рачун или други документ који служи као рачун, издат у складу са Законом; 

2) потврду надлежног царинског органа о извршеном транзиту добара. 

Услугом превоза која је у вези са транзитом добара из члана 24. став 1. тачка 8) Закона, а која се пружа пореском обвезнику у смислу члана 12. Закона, сматра се услуга превоза добара преко територије Републике Србије, од места утовара до места истовара која се налазе ван Републике Србије, при чему се у рачуну који се издаје за предметну услугу исказује податак о укупном износу накнаде за ту услугу (члан 15. став 4. тачка 1) и став 5. Правилника о пореским ослобођењима).

 Ако је накнада, односно део накнаде наплаћен пре извршеног промета превозних услуга које су у вези са транзитом добара, обвезник може да оствари пореско ослобођење ако поседује рачун о авансном плаћању, издат у складу са Законом (члан 15. став 6. Правилника о пореским ослобођењима).

 Одредбом члана 16. став 1. Правилника о пореским ослобођењима прописано је да пореско ослобођење из члана 24. став 1. тачка 8) Закона, за превозне услуге које су у вези са привременим увозом добара, обвезник може да оствари ако поседује:

 1) документ о извршеној услузи превоза (CMR, CIM, манифест и др.); 

2) рачун или други документ који служи као рачун, издат у складу са Законом. 

Сагласно ставу 3. истог члана Правилника о пореским ослобођењима, услугом превоза која је у вези са привременим увозом добара из члана 24. став 1. тачка 8) Закона, а која се пружа пореском обвезнику у смислу члана 12. Закона, сматра се услуга превоза добара од места утовара ван Републике Србије до првог одредишта у Републици Србији из члана 19. став 3. Закона, при чему се у рачуну који се издаје за предметну услугу исказује податак о укупном износу накнаде за ту услугу (члан 16. став 3. тачка 1) и став 4. Правилника о пореским ослобођењима).

 Ако је накнада, односно део накнаде наплаћен пре извршеног промета превозних услуга које су у вези са привременим увозом добара, обвезник може да оствари пореско ослобођење ако поседује рачун о авансном плаћању, издат у складу са Законом (члан 16. став 5. Правилника о пореским ослобођењима).

 6. Примери за одређивање места промета услуге превоза добара који врши обвезник ПДВ

 1) Обвезник ПДВ пружа услугу превоза добара од Београда до Краљева пореском обвезнику који има седиште у Новом Саду. Место промета услуге је Нови Сад.

 Промет услуге опорезује се ПДВ по пореској стопи од 20%. 

2) Обвезник ПДВ пружа услугу превоза добара од Београда до Краљева пореском обвезнику који има седиште у Паризу.

 Место промета услуге је Париз. Промет услуге није предмет опорезивања ПДВ. 

3) Обвезник ПДВ пружа услугу превоза која је повезана са увозом добара од Париза до Београда пореском обвезнику који има седиште у Новом Саду.

 Место промета услуге је Нови Сад. Промет услуге ослобођен је ПДВ са правом на одбитак претходног пореза, ако је вредност те услуге садржана у основици за обрачунавање ПДВ за увоз добара и уз поседовање доказа прописаних Правилником о пореским ослобођењима.

 4) Обвезник ПДВ пружа услугу превоза која је повезана са увозом добара од Париза до Београда пореском обвезнику који има седиште у Риму. 

Место промета услуге је Рим. Промет услуге није предмет опорезивања ПДВ.

 5) Обвезник ПДВ пружа услугу превоза у вези са извозом добара од Београда до Париза пореском обвезнику који има седиште у Новом Саду.

 Место промета услуге је Нови Сад. Промет услуге ослобођен је ПДВ са правом на одбитак претходног пореза, ако обвезник ПДВ поседује доказе прописане Правилником о пореским ослобођењима.

 6) Обвезник ПДВ пружа услугу превоза у вези са извозом добара од Београда до Париза пореском обвезнику који има седиште у Паризу. 

Место промета услуге је Париз. Промет услуге није предмет опорезивања ПДВ.

 7) Обвезник ПДВ пружа услугу превоза добара од Париза до Барселоне пореском обвезнику који има седиште у Београду. 
Место промета услуге је Београд. Промет услуге опорезује се ПДВ по пореској стопи од 20%. 

8) Обвезник ПДВ пружа услугу превоза добара од Париза до Барселоне пореском обвезнику који има седиште у Риму.

 Место промета услуге је Рим. Промет услуге није предмет опорезивања ПДВ.

 9) Обвезник ПДВ пружа услугу превоза добара у вези са транзитом пореском обвезнику који има седиште у Београду, од Љубљане до Атине, преко територије Републике Србије.

 Место промета услуге је Београд. Промет услуге ослобођен је ПДВ са правом на одбитак претходног пореза, ако обвезник ПДВ поседује доказе прописане Правилником о пореским ослобођењима.

 10) Обвезник ПДВ пружа услугу превоза добара у вези са транзитом пореском обвезнику који има седиште у Атини, а који је истовремено обвезник ПДВ у Републици Србији, од Љубљане до Атине, преко територије Републике Србије.

 Место промета услуге је Атина. Промет услуге није предмет опорезивања ПДВ. 

7. Примери за одређивање места промета услуге превоза добара који врши страно лице које се није евидентирало за обавезу плаћања ПДВ у складу са Законом 

1) Страно лице које се није евидентирало за обавезу плаћања ПДВ у складу са Законом (у даљем тексту: страно лице) пружа услугу превоза добара од Београда до Краљева пореском обвезнику који има седиште у Новом Саду. 

Место промета услуге је Нови Сад. Промет услуге опорезује се ПДВ по пореској стопи од 20%. Порески дужник за предметни промет је порески обвезник - прималац услуге.

 2) Страно лице пружа услугу превоза добара од Београда до Краљева пореском обвезнику који има седиште у Паризу.
 Место промета услуге је Париз. Промет услуге није предмет опорезивања ПДВ.

 3) Страно лице пружа услугу превоза која је повезана са увозом добара од Париза до Београда пореском обвезнику који има седиште у Новом Саду. 

Место промета услуге је Нови Сад. Промет услуге ослобођен је ПДВ, ако је вредност те услуге садржана у основици за обрачунавање ПДВ за увоз добара и ако прималац услуге поседује доказе прописане Правилником о пореским ослобођењима. 

4) Страно лице пружа услугу превоза која је повезана са увозом добара од Париза до Београда пореском обвезнику који има седиште у Риму.

 Место промета услуге је Рим. Промет услуге није предмет опорезивања ПДВ. 

5) Страно лице пружа услугу превоза у вези са извозом добара од Београда до Париза пореском обвезнику који има седиште у Новом Саду. 

Место промета услуге је Нови Сад. Промет услуге ослобођен је ПДВ, ако прималац услуге поседује доказе прописане Правилником о пореским ослобођењима.

 6) Страно лице пружа услугу превоза у вези са извозом добара од Београда до Париза пореском обвезнику који има седиште у Паризу. Место промета услуге је Париз. Промет услуге није предмет опорезивања ПДВ. 

7) Страно лице пружа услугу превоза добара од Париза до Барселоне пореском обвезнику који има седиште у Београду. Место промета услуге је Београд. 

Промет услуге опорезује се ПДВ по пореској стопи од 20%. Порески дужник за предметни промет је порески обвезник - прималац услуге. 

8) Страно лице пружа услугу превоза добара од Париза до Барселоне пореском обвезнику који има седиште у Риму.

 Место промета услуге је Рим. Промет услуге није предмет опорезивања ПДВ. 

9) Страно лице пружа услугу превоза која је повезана са транзитом добара од Минхена до Истанбула, преко територије Републике Србије, пореском обвезнику који има седиште у Чачку. 

Место промета услуге је Чачак. Промет услуге ослобођен је ПДВ, ако прималац услуге поседује доказе прописане Правилником о пореским ослобођењима. 

10) Страно лице пружа услугу превоза која је повезана са транзитом добара од Минхена до Истанбула, преко територије Републике Србије, пореском обвезнику који има седиште у Минхену.
 Место промета услуге је Минхен. Промет услуге није предмет опорезивања ПДВ. 

НАПОМЕНА: У случају када услугу превоза добара пружа нерезидентно правно лице (страно лице или обвезник ПДВ у Републици Србији) правном лицу, односно предузетнику из Републике Србије, исплатилац прихода дужан је да по основу пружања услуге превоза добара, у делу који је фактички извршен на територији Републике Србије, обрачуна, обустави и плати порез по одбитку у складу са законом којим се уређује порез на добит правних лица, односно законом којим се уређује порез на доходак грађана.  

                                                                                                              П.О. МИНИСТРА 
                                                                                                         ДРЖАВНИ СЕКРЕТАР 
                                                                                                            Ненад Мијаиловић 


                                                                                            


понедељак, 10. април 2017.

STORNIRANJE PORESKE PRIJAVE PPDG-1S


Storniranje poreske prijave PPDG-1S vrši isključivo Poreska uprava i to isključivo na zahtev poreskog obveznika.

Dakle, poreski obveznik  ne može preko portala e-Porezi izvršiti storniranje poreske prijave. Zahtev za storniranje poreske prijave može se podneti na obrascu ZIG-Zahtev za ispravku greške. U zahtevu je potrebno precizno navesti razloge zbog kojih se traži storniranje poreske prijave.

Poreska uprava će postupiti po zahtevu za storniranje isključivo u slučajevima kada je isti podnet zbog toga što je obveznik napravio grešku koja se odnosi na deo prijave:


Deo 1:Podaci o prijavi;

Deo 2. Podaci o poreskom obvezniku;

Deo  3 Podaci za utvrđivanje obaveze plaćanja poreza /doprinosa;

Deo 4. Podaci o radnji/poljoprivrednom gazdinstvu;

Deo 5.Podaci o delatnosti.

S tim u vezi, storniranje poreske prijave može se izvršiti isključivo zbog greške  u podacima koji se odnose na opšte podatke o prijavi, odnosno obvezniku, a ne zbog  greške koje se odnose na finansijske parametre iskazane u prijavi, odnosno poreskom bilansu.

Izmenu finansijskih parametara vrši isključivo poreski obveznik podnošenjem izmenjene poreske prijave u skladu sa članom 40 Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Prijava se može stornirati i ukoliko je obveznik podneo prijavu a nije trebao da je podnese, odnosno ako je dva puta podneo istu prijavu (dupla prijava). 

Datum storniranja prijave može biti tekući ili kasniji datum. 

Prijava se ne može stornirati retroaktivno.

Poreska uprava donosi rešenje  o storniranju poreske prijave i uručuje ga poreskom obvezniku, odnosno njegovom punomoćniku.


среда, 05. април 2017.

ОБЈАШЊЕЊЕ МИНИСТАРСТВА ФИНАНСИЈА У ВЕЗИ СА ОДРЕЂИВАЊЕМ МЕСТА ПРОМЕТА УСЛУГА ИЗНАЈМЉИВАЊА ПРЕВОЗНИХ СРЕДСТАВА И ДРУГИХ ПОКРЕТНИХ СТВАРИ ОД 01.АПРИЛА 2017. ГОДИНЕ

На основу члана 23. став 2. Закона о државној управи („Службени гласник РС”, бр. 79/05, 101/07, 95/10 и 99/14), Министар финансија доноси


 ОБЈАШЊЕЊЕ
 у вези са одређивањем места промета услуга изнајмљивања превозних средстава и других покретних ствари, од 1. априла 2017. године 

1. Увод
 Од 1. априла 2017. године примењују се нова правила за одређивање места промета услуга, која су прописана одредбама члана 12. Закона о порезу на додату вредност („Службени гласник РС”, бр. 84/04, 86/04 - исправка, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14-др. закон, 142/14, 83/15 и 108/16 - у даљем тексту: Закон).

У складу са наведеним правилима, место промета услуга одређује се у зависности од тога да ли се услуга пружа пореском обвезнику или лицу које није порески обвезник.

2. Одређивање пореског обвезника коме се пружа услуга у циљу утврђивања места промета услуга изнајмљивања превозних средстава и других покретних ствари 

За сврху примене правила која се односе на одређивање места промета услуга, одредбом члана 12. став 1. Закона прописано је да се овим чланом одређује порески обвезник искључиво за сврху примене тих правила. Одредбама члана 12. став 2. Закона прописано је да када услугу пружа лице које је обвезник ПДВ у складу са овим законом, пореским обвезником којем се пружа услуга сматра се:
 1) свако лице које обавља делатност као трајну активност без обзира на циљ обављања те делатности;
 2) правна лица, државни органи, органи територијалне аутономије и локалне самоуправе са седиштем у Републици;
3) страна правна лица, државни органи, органи територијалне аутономије и локалне самоуправе, регистровани за плаћање пореза на потрошњу у држави у којој имају седиште.

Сагласно одредбама члана 12. став 3. Закона, када услугу пружа страно лице које се није евидентирало за обавезу плаћања ПДВ у складу са овим законом, пореским обвезником којем се пружа услуга сматра се:
 1) свако лице које обавља делатност као трајну активност без обзира на циљ обављања те делатности;
2) правна лица, државни органи, органи територијалне аутономије и локалне самоуправе.

НАПОМЕНА: Порески обвезник из члана 12. ст. 2. и 3. Закона не мора истовремено да буде и обвезник ПДВ. Наиме, поједина лица која, по природи ствари, нису обвезници ПДВ (с обзиром да не обављају делатност у циљу остваривања прихода), примера ради хуманитарне организације, сматрају се пореским обвезницима из члана 12. ст. 2. и 3. Закона.

 3. Одређивање места промета услуга изнајмљивања превозних средстава и других покретних ствари – примена општег правила и изузетака 

Место промета великог броја услуга одређује се у складу са општим правилима прописаним одредбама члана 12. ст. 4. и 5. Закона, док су за одређивање места промета одређених услуга (наведених у Закону) прописани изузеци од примене општих правила.

 С тим у вези, изузеци од примене општих правила, a који се односе на услуге изнајмљивања превозних средстава и других покретних ствари, прописани су одредбама члана 12. став 6. тач. 5) и 6) и тачка 7) подтачка (8) Закона, и то за услуге:

 1) изнајмљивања превозних средстава на краћи временски период, независно од тога да ли се услуге пружају пореском обвезнику или лицу које није порески обвезник, у смислу да се местом промета тих услуга сматра место у којем се превозно средство стварно ставља на коришћење примаоцу услуге (члан 12. став 6. тачка 5) Закона);
 2) изнајмљивања превозних средстава на временски период који се не сматра краћим временским периодом у смислу Закона, које се пружају лицу које није порески обвезник, у смислу да се местом промета тих услуга сматра место у којем то лице има седиште, пребивалиште или боравиште (члан 12. став 6. тачка 6) Закона);
 3) изнајмљивања покретних ствари, осим превозних средстава, које се пружају лицу које није порески обвезник, у смислу да се местом промета тих услуга сматра место седишта, пребивалишта или боравишта примаоца услуга (члан 12. став 6. тачка 7) подтачка (8) Закона).

 За одређивање места промета услуга изнајмљивања превозних средстава на временски период који се не сматра краћим временским периодом у смислу Закона и услуга изнајмљивања покретних ствари, осим превозних средстава, које се пружају пореском обвезнику, примењује се опште правило прописано чланом 12. став 4. Закона.

НАПОМЕНА: У циљу адекватне примене наведених законских одредаба, неопходно је утврдити да ли је у конкретном случају реч о изнајмљивању добара која се сматрају превозним средствима и с тим у вези да ли се превозна средства изнајмљују на краћи временски период или на временски период који се не сматра краћим временским периодом у смислу Закона, или је реч о изнајмљивању покретних ствари која се не сматрају превозним средствима у смислу Закона.
 3.1. Превозна средства

 Правилником о утврђивању превозних средстaва за сврху одређивања места промета услуга изнајмљивања тих средстава, у смислу Закона о порезу на додату вредност („Службени гласник РС”, број 21/17 – у даљем тексту: Правилник), чланом 2. став 1. прописано је да се превозним средствима, у смислу члана 12. став 6. тач. 5), 6) и тачка 7) подтачка (8) Закона, сматрају возила и друга добра намењена превозу лица или ствари, са или без мотора. Према ставу 2. истог члана Правилника, превозним средствима из става 1. овог члана сматрају се нарочито:

 1) друмска возила, и то: аутобус, минибус, камион, возило за комбиновани превоз лица и ствари, путнички аутомобил, мопед, мотоцикл, трицикл, четвороцикл, бицикл, камп кућица и камп приколица;
2) приколице и полуприколице;
3) железнички вагони;
4) пловила, и то: брод, јахта, чамац, баржа и скела;
5) ваздухоплови, и то: авион, хеликоптер и једрилица, укључујући параглајдер и балон;
 6) возила посебно намењена превозу болесних и повређених лица;
7) трактори и мотокултиватори;
 8) инвалидска колица.

Возила која нису намењена превозу лица или ствари (нпр. железничко вучно возило, брод тегљач, брод потискивач, покретни кран, виљушкар, багер, комбајн, тркачки аутомобили и др), као и контејнери, палете и сл, не сматрају се превозним средствима из става 1. овог члана (став 3. члана 2. Правилника).

Сагласно наведеном, превозним средствима сматрају се добра наведена у члану 2. став
2. Правилника и друга добра која су намењена превозу лица или ствари, са или без мотора, док се покретним стварима, која се не сматрају превозним средствима, сматрају сва возила и друга добра, која нису намењена превозу лица или ствари.

3.2. Краћи временски период

 Краћим временским периодом из става 6. тачка 5) овог члана сматра се непрекидни временски период који није дужи од 30 дана, а ако се ради о пловилима од 90 дана (члан 12. став 8. Закона).

3.3. Примери за одређивање места промета услуга изнајмљивања превозних средстава на краћи временски период (члан 12. став 6. тачка 5) Закона – независно од тога да ли се услуга пружа пореском обвезнику или лицу које није порески обвезник)

 1) Обвезник ПДВ изнајмљује камион, који се физички налази у Будимпешти, пореском обвезнику са седиштем у Крагујевцу, на период од 30 дана. Место промета услуге је Будимпешта. По овом основу обвезник ПДВ не обрачунава и не плаћа ПДВ.

2) Обвезник ПДВ изнајмљује камион, који се физички налази у Будимпешти, пореском обвезнику са седиштем у Барселони, на период од 30 дана. Место промета услуге је Будимпешта. По овом основу обвезник ПДВ не обрачунава и не плаћа ПДВ.

3) Обвезник ПДВ изнајмљује аутобус, који се физички налази у Суботици, пореском обвезнику са седиштем у Нишу, на период од 21 дан. Место промета услуге је Суботица. По овом основу обвезник ПДВ обрачунава и плаћа ПДВ.

 4) Обвезник ПДВ изнајмљује аутобус, који се физички налази у Суботици, пореском обвезнику са седиштем у Софији, на период од 21 дан. Место промета услуге је Суботица. По овом основу обвезник ПДВ обрачунава и плаћа ПДВ.

 5) Обвезник ПДВ изнајмљује путнички аутомобил, који се физички налази у Подгорици, лицу које није порески обвезник, са пребивалиштем у Ужицу, на период од 3 дана. Место промета услуге је Подгорица. По овом основу обвезник ПДВ не обрачунава и не плаћа ПДВ.

6) Обвезник ПДВ изнајмљује путнички аутомобил, који се физички налази у Подгорици, лицу које није порески обвезник, са боравиштем у Бечу, на период од 3 дана. Место промета услуге је Подгорица. По овом основу обвезник ПДВ не обрачунава и не плаћа ПДВ.

 7) Обвезник ПДВ изнајмљује четвороцикл, који се физички налази у Београду, лицу које није порески обвезник, са пребивалиштем у Нишу, на период од 5 дана. Место промета услуге је Београд. По овом основу обвезник ПДВ обрачунава и плаћа ПДВ.

 8) Обвезник ПДВ изнајмљује четвороцикл, који се физички налази у Београду, лицу које није порески обвезник, са пребивалиштем у Бечу, на период од 5 дана. Место промета услуге је Београд. По овом основу обвезник ПДВ обрачунава и плаћа ПДВ.

 9) Обвезник ПДВ изнајмљује јахту, која се физички налази у Ници, лицу које није порески обвезник, са пребивалиштем у Новом Саду, на период од 75 дана. Место промета услуге је Ница. По овом основу обвезник ПДВ не обрачунава и не плаћа ПДВ.

10) Страно лице које се није евидентирало за обавезу плаћања ПДВ у складу са Законом (у даљем тексту: страно лице) изнајмљује камион, који се физички налази у Будимпешти, пореском обвезнику са седиштем у Крагујевцу, на период од 30 дана. Место промета услуге је Будимпешта. По основу промета предметне услуге, прималац услуге – порески обвезник са седиштем у Крагујевцу није порески дужник, тј. нема обавезу да обрачуна и плати ПДВ.

 11) Страно лице изнајмљује аутобус, који се физички налази у Суботици, пореском обвезнику са седиштем из Ниша, на период од 21 дан. Место промета услуге је Суботица. По основу промета предметне услуге, прималац услуге – порески обвезник са седиштем у Нишу има обавезу да обрачуна и плати ПДВ, као порески дужник из члана 10. став 1. тачка 3) Закона.

 12) Страно лице изнајмљује путнички аутомобил, који се физички налази у Подгорици, лицу које није порески обвезник, са пребивалиштем у Ужицу, на период од 3 дана. Место промета услуге је Подгорица. По основу промета предметне услуге, прималац услуге – лице које није порески обвезник, са пребивалиштем у Ужицу, није порески дужник, тј. нема обавезу да обрачуна и плати ПДВ.

13) Страно лице изнајмљује четвороцикл, који се физички налази у Београду, лицу које није порески обвезник, са пребивалиштем у Нишу, на период од 5 дана. Место промета услуге је Београд. По основу промета предметне услуге, прималац услуге – лице које није порески обвезник, са пребивалиштем у Нишу, има обавезу да обрачуна и плати ПДВ, као порески дужник из члана 10. став 1. тачка 3) Закона.

 14) Страно лице изнајмљује јахту, која се физички налази у Ници, лицу које је порески обвезник са седиштем у Новом Саду, на период од 90 дана. Место промета услуге је Ница. По основу промета предметне услуге, прималац услуге – порески обвезник са седиштем у Новом Саду није порески дужник, тј. нема обавезу да обрачуна и плати ПДВ.

3.4. Примери за одређивање места промета услуга изнајмљивања превозних средстава на временски период који се не сматра краћим временским периодом у складу са Законом (члан 12. став 4. Закона – када се услуга пружа пореском обвезнику, односно члан 12. став 6. тачка 6) Закона – када се услуга пружа лицу које није порески обвезник)

 1) Обвезник ПДВ изнајмљује камион, који се физички налази у Будимпешти, пореском обвезнику са седиштем у Крагујевцу, на период од 45 дана. Место промета услуге је Крагујевац. По основу промета предметне услуге, обвезник ПДВ има обавезу да обрачуна и плати ПДВ.

2) Обвезник ПДВ изнајмљује камион, који се физички налази у Будимпешти, пореском обвезнику са седиштем у Барселони, на период од 45 дана. Место промета услуге је Барселона. По основу промета предметне услуге обвезник ПДВ не обрачунава и не плаћа ПДВ

. 3) Обвезник ПДВ изнајмљује аутобус, који се физички налази у Суботици, пореском обвезнику са седиштем у Нишу, на период од 60 дана. Место промета услуге је Ниш. По основу промета предметне услуге обвезник ПДВ обрачунава и плаћа ПДВ.

 4) Обвезник ПДВ изнајмљује аутобус, који се физички налази у Суботици, пореском обвезнику са седиштем у Бања Луци, на период од 60 дана. Место промета услуге је Бања Лука. По основу промета предметне услуге обвезник ПДВ не обрачунава и не плаћа ПДВ.

5) Обвезник ПДВ изнајмљује путнички аутомобил, који се физички налази у Подгорици, лицу које није порески обвезник, са пребивалиштем у Ужицу, на период од 32 дана. Место промета услуге је Ужице. По основу промета предметне услуге обвезник ПДВ обрачунава и плаћа ПДВ.

6) Обвезник ПДВ изнајмљује путнички аутомобил, који се физички налази у Подгорици, лицу које није порески обвезник, са боравиштем у Бечу, на период од 32 дана. Место промета услуге је Беч. По основу промета предметне услуге обвезник ПДВ не обрачунава и не плаћа ПДВ.

7) Обвезник ПДВ изнајмљује четвороцикл, који се физички налази у Београду, лицу које није порески обвезник, са пребивалиштем у Нишу, на период од 120 дана. Место промета услуге је Ниш. По основу промета предметне услуге обвезник ПДВ обрачунава и плаћа ПДВ.

 8) Обвезник ПДВ изнајмљује четвороцикл, који се физички налази у Београду, лицу које није порески обвезник, са пребивалиштем у Бечу, на период од 120 дана. Место промета услуге је Беч. По основу промета предметне услуге обвезник ПДВ не обрачунава и не плаћа ПДВ.

 9) Обвезник ПДВ изнајмљује јахту, која се физички налази у Ници, лицу које није порески обвезник, са пребивалиштем у Београду, на период од 95 дана. Место промета услуге је Београд. По основу промета предметне услуге обвезник ПДВ обрачунава и плаћа ПДВ.

10) Страно лице изнајмљује камион, који се физички налази у Будимпешти, пореском обвезнику са седиштем у Крагујевцу, на период од 50 дана. Место промета услуге је Крагујевац. По основу промета предметне услуге, прималац услуге – порески обвезник са седиштем у Крагујевцу има обавезу да обрачуна и плати ПДВ, као порески дужник из члана 10. став 1. тачка 3) Закона.

11) Страно лице изнајмљује аутобус, који се физички налази у Суботици, пореском обвезнику са седиштем у Нишу, на период од 45 данa. Место промета услуге је Ниш. По основу промета предметне услуге, прималац услуге – порески обвезник са седиштем у Нишу има обавезу да обрачуна и плати ПДВ, као порески дужник из члана 10. став 1. тачка 3) Закона.

 12) Страно лице изнајмљује путнички аутомобил, који се физички налази у Подгорици, лицу које није порески обвезник, са пребивалиштем у Ужицу, на период од 35 дана. Место промета услуге је Ужице. По основу промета предметне услуге, прималац услуге – лице које није порески обвезник, са пребивалиштем у Ужицу, има обавезу да обрачуна и плати ПДВ, као порески дужник из члана 10. став 1. тачка 3) Закона.

13) Страно лице изнајмљује четвороцикл, који се физички налази у Београду, лицу које није порески обвезник, са пребивалиштем у Нишу, на период од 60 дана. Место промета услуге је Ниш. По основу промета предметне услуге, прималац услуге – лице које није порески обвезник, са пребивалиштем у Нишу, има обавезу да обрачуна и плати ПДВ, као порески дужник из члана 10. став 1. тачка 3) Закона.

14) Страно лице изнајмљује јахту, која се физички налази у Ници, лицу које је порески обвезник са седиштем у Новом Саду, на период од 120 дана. Место промета услуге је Нови Сад. По основу промета предметне услуге, прималац услуге – порески обвезник са седиштем у Новом Саду има обавезу да обрачуна и плати ПДВ, као порески дужник из члана 10. став 1. тачка 3) Закона.

 3.5. Примери за одређивање места промета услуга изнајмљивања покретних ствари, осим превозних средстава (члан 12. став 4. Закона – када се услуга пружа пореском обвезнику, односно члан 12. став 6. тачка 7) подтачка (8) Закона – када се услуга пружа лицу које није порески обвезник) 

1) Обвезник ПДВ изнајмљује грађевинску машину пореском обвезнику са седиштем у Београду. Место промета услуге је Београд. По основу промета предметне услуге, обвезник ПДВ има обавезу да обрачуна и плати ПДВ.

2) Обвезник ПДВ изнајмљује контејнер пореском обвезнику са седиштем у Скопљу. Место промета услуге је Скопље. По основу промета предметне услуге обвезник ПДВ не обрачунава и не плаћа ПДВ.

3) Обвезник ПДВ изнајмљује компјутерску опрему представништву страног правног лица које се налази у Београду. Реч је о представништву које се не сматра сталном пословном јединицом из члана 8. став 5. Закона, али се сматра сталном пословном јединицом из члана 12. Закона. Место промета услуге је Београд. По основу промета предметне услуге, обвезник ПДВ има обавезу да обрачуна и плати ПДВ.

 4) Обвезник ПДВ изнајмљује хаљину физичком лицу које није порески обвезник, са пребивалиштем у Крушевцу. Место промета услуге је Крушевац. По основу промета предметне услуге, обвезник ПДВ има обавезу да обрачуна и плати ПДВ.

5) Обвезник ПДВ изнајмљује видео - бим лицу које није порески обвезник са седиштем у Сарајеву. Место промета услуге је Сарајево. По основу промета предметне услуге обвезник ПДВ не обрачунава и не плаћа ПДВ.

 6) Обвезник ПДВ изнајмљује намештај – столове и столице физичком лицу које није порески обвезник, са пребивалиштем у Сегедину. Место промета услуге је Сегедин. По основу промета предметне услуге обвезник ПДВ не обрачунава и не плаћа ПДВ.

 7) Страно лице изнајмљује брод ледоломац пореском обвезнику са седиштем у Београду. Место промета услуге је Београд. По основу промета предметне услуге, прималац услуге – порески обвезник са седиштем у Београду има обавезу да обрачуна и плати ПДВ, као порески дужник из члана 10. став 1. тачка 3) Закона.

8) Страно лице изнајмљује комбајн пореском обвезнику са седиштем у Вршцу. Место промета услуге је Вршац. По основу промета предметне услуге, прималац услуге – порески обвезник са седиштем у Вршцу има обавезу да обрачуна и плати ПДВ, као порески дужник из члана 10. став 1. тачка 3) Закона.

9) Страно лице изнајмљује багер огранку у Москви пореског обвезника са седиштем у Краљеву. Место промета услуге је Москва. По основу промета предметне услуге, прималац услуге – порески обвезник са седиштем у Краљеву није порески дужник, тј. нема обавезу да обрачуна и плати ПДВ.

10) Страно лице изнајмљује планинарску опрему физичком лицу које није порески обвезник, са пребивалиштем у Зајечару. Место промета услуге је Зајечар. По основу промета предметне услуге, прималац услуге – лице које није порески обвезник, са пребивалиштем у Зајечару, има обавезу да обрачуна и плати ПДВ, као порески дужник из члана 10. став 1. тачка 3) Закона.

НАПОМЕНЕ:

1. У случају када предметне услуге пружа нерезидентно правно лице (страно лице или обвезник ПДВ у Републици Србији) правном лицу, односно предузетнику из Републике Србије, исплатилац прихода дужан је да по основу тих услуга обрачуна, обустави и плати порез по одбитку у складу са законом којим се уређује порез на добит правних лица, односно законом којим се уређује порез на доходак грађана.

2. По основу поступака привременог увоза превозних средстава или других покретних ствари одобрених од 1. априла 2017. године, односно пре 1. априла 2017. године, на основу уговора чији су предмет услуге изнајмљивања тих добара, а за које је место промета, у складу са чланом 12. Закона, у Републици Србији, надлежни царински орган, почев од 1. априла 2017. године, не обрачунава и не наплаћује ПДВ, већ ПДВ обрачунава и плаћа порески дужник у складу са Законом. Наиме, ако промет наведених услуга врши обвезник ПДВ (домаћи или страни), порески дужник за тај промет је обвезник ПДВ – пружалац услуга у складу са чланом 10. став 1. тачка 1) Закона, а ако промет услуга врши страно лице, порески дужник је прималац услуга у складу са чланом 10. став 1. тачка 3) Закона.

Још о правилима за одређивање места промета услуга прочитајте ОВДЕ.


                                                                                                      П.О. МИНИСТРА
                                                                                               ДРЖАВНИ СЕКРЕТАР
                                                                                                 Ненад Мијаиловић

Извор: Veb sajt Ministarstva finansija