Praktični saveti i aktuelnosti u primeni poreskih propisa

четвртак, 25. децембар 2014.

PORODILJSKO ODSUSTVO I ODSUSTVO SA RADA RADI NEGE DETETA

1. Definisanje i obim prava

Pravo  na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta regulisano je odredbama člana 94., 94a i 95. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS" broj 24/05... 75/14),  u daljem tekstu Zakon.

U članu 94. st.1.Zakona  propisano je da zaposlena žena ima pravo na odsustvo sa rada zbog trudnoće i porodjaja (porodiljsko odsustvo), kao i odsustvo sa rada radi nege deteta, u ukupnom trajanju od 365 dana.

Stav 2. istog člana propisuje da zaposlena žena ima pravo da otpočne porodiljsko odsustvo, na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa, najranije 45 dana, a  obavezno 28 dana, pre vremena određenog za porođaj.

Stavom 3. istog člana propisano je da porodiljsko odsustvo traje do navršena tri meseca od dana porođaja.

Stavom 4. propisuje se da zaposlena žena, po isteku porodiljskog odsustva, ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka 365 dana od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva.

Stavom 5. predviđa se da otac deteta ima pravo da koristi pravo iz stava 3. ovog člana u slučaju kad majka napusti dete, umre, ili je iz drugih opravdanih razloga sprečena da koristi to pravo (izdržavanje kazne zatvora, teža bolest i dr.).To pravo otac deteta ima i kad majka nije u radnom odnosu.

Stavom 6. propisano je da otac deteta može da koristi pravo iz stava 4. ovog člana.

Stavom 7. propisuje se da za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, zaposlena žena odnosno otac deteta, ima pravo na naknadu  zarade, u skladu sa zakonom.

Iz napred citiranih odredbi člana 94. Zakona, proizilazi da je pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta, pravo iz radnog odnosa, te da je činjenica postojanja radnog odnosa, i to radnog odnosa majke deteta, osnovni uslov za korišćenje ovih prava.

Dalje, iz citiranih odredbi Zakona, prozilazi da zakonodavac pravi razliku između porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta.

Porodiljsko odsustvo  se otpočinje najranije 45 dana, a obavezno 28 dana, pre vremena određenog za porođaj, i traje, do navršena 3 meseca, od dana porođaja. Porodiljsko odsustvo je, dakle, vezano za činjenicu trudnoće i porođaja, i, u prvom redu, ima za cilj zaštitu zdravlja trudnice, odnosno porodilje, dok, nasuprot tome, odsustvo sa rada radi nege deteta, koje  otpočinje istekom porodiljskog odsustva i traje do navršenih 365 dana, od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva, ima za cilj da  obezbedi adekvatnu negu i brigu oko novorođenčeta.

U prilog navedenom shvatanju pojma porodiljskog odsustva govori i odredba člana 95. Zakona kojom je propisano da pravo da koristi porodiljsko odsustvo u trajnju predviđenom u članu 94. st. 3. Zakona, tj. do navršena 3 meseca od dana porođaja ima i zaposlena žena ako se dete rodi mrtvo ili umre pre isteka porodiljskog odsustva.

S tim u vezi je i pravo oca deteta da koristi  porodiljsko odusustvo ograničeno na situacije kada majka, iz bilo kog razloga,  nije u mogućnosti da  koristi porodiljsko odsustvo, odnosno nije u mogućnosti da brine o detetu (ako je napustila dete, umrla, teško bolesna i slično).Garatujući pravo oca deteta da, u ovakvim situacijama, koristi porodiljsko odsustvo, zakonodavac, pre svega, ima u vidu zaštitu interesa novorođenog deteta, odnosno omogućavanje adekvatnog staranja o njegovim potrebama.

Iz navedenog proizilazi da se, u situaciji kada majka može, odnosno nije sprečena da koristi porodiljsko odsustvo, otac i majka ne mogu dogovarati ko od njih dvoje će to odsustvo koristiti. Pravo na porodiljsko odsustvo u tim, po pravilu redovnim situacijama, ima samo majka deteta, jer se tako štiti i njeno zdravlje i omogućuje adekvatna briga o novorođenčetu. U situaciji kad je majka detata sprečena da koristi porodiljsko odsustvo, otac deteta ima pravo da koristi to odsustvo, kako bi se zaštitili najbolji interesi deteta, odnosno kako bi se omogučila adekvatna briga i staranje o njemu.U prilog tome, govori i činjenica da otac deteta, u ovakvim situacijama, ima pravo da koristi porodiljsko odsustvo, i u slučaju da majka nije, odnosno nije bila, u radnom odnosu.Podrazumeva se da otac deteta mora biti zaposlen.

Nasuprot tome, za koriščenje odsustva sa rada radi nege deteta od strane oca deteta, zakonodavac ne propisuje nikakve posebne uslove. Otac deteta može da koristi ovo pravo pod istim uslovima pod kojim to pravo ima i majka deteta,  što će reći da je stvar dogovora između njih dvoje, ko će ovo odsustvo koristiti, s tim, što majka deteta mora biti u radnom odnosu, jer je ovo pravo iz radnog odnosa majke deteta.Podrazumeva se da je otac takodje zaposlen.Međutim, ako majka deteta nije, tj, nije bila u radnom odnosu, zaposleni otac deteta ima pravo na korišćenje odsustva sa rada radi nege deteta, pod istim uslovima pod kojima ima pravo da koristi porodiljsko odsustvo, tj. u situacijama kada je majka sprečena da se stara o detetu. Ko god od roditelja koristi odsustvo sa rada radi nege deteta, dete mora biti živo, budući da je ovo pravo uspostavljeno u cilju staranja o detetu. Iz ovoga, dalje, proizilazi da, u slučaju da dete umre pre isteka 365 dana od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva, nijedan od roditelja nema pravo na koriščenje odsustva sa rada radi nege deteta, tj. smrt deteta je činjenica koja uslovljava prekid korišćenja ovog odsustva.

U članu 94a Zakona propisano je da zaposlena žena  ima pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta, za treće i svako naredno novorođeno dete, u ukupnom trajanju od dve godine.
Pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta  u trajanju od dve godine ima i zaposlena žena koja u prvom porođaju rodi troje ili više dece, kao i zaposlena žena koja je rodila jedno, dvoje, ili troje dece, a u narednom porođaju rodi dvoje ili više dece.
Zaposlena žena iz stava 1. i 2. ovog člana, po isteku porodiljskog odsustva, ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka dve godine od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva iz člana 94. st. 2. ovog Zakona.
Otac deteta iz stava 1. i 2. ovog člana može da koristi pravo na porodiljsko odsustvo u slučajevima i pod uslovima utvrđenim u  članu 94. stav. 5. ovog zakona, a pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta u dužini utvrđenoj u stavu 3. ovog člana.

Citiranim članom 94a Zakona propisan je izuzetak od pravila da porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta traje do isteka 365 dana od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva.Citirane odredbe treba razumeti tako da zaposlena žena ima pravo na  porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta, za treće i svako naredno novorođeno dete, u trajanju od dve godine, s tim, da, i u ovom slučaju, porodiljsko odsustvo traje do navršena tri meseca od dana porođaja, a odsustvo sa rada radi nege deteta, od isteka porodiljskog odsustva do isteka 2 godine od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva.
Odredbu člana 94a stav.2. Zakona kojom je regulisano porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta u slučaju višestrukih trudnoća treba razumeti tako da se pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta vezuje za svaki porođaj pojedinačno ali da trajanje odsustva zavisi od činjenice da li je u konkretnom porođaju rođeno dete  koje se, prema redosledu rođenja dece, smatra trećim, četvrtim, itd. detetom u porodici.Na primer, ako žena u prvom porođaju rodi troje dece, ona ne koristi pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta u trajanju od po 365 dana za prvo odnosno drugo dete, već koristi pravo na porodiljsko odsustvo  i odsustvo sa rada radi nege deteta u trajanju od 2 godine, jer je u tom porođaju rodila svoje treće dete po redosledu rođenja. Međutim, ako bi se desilo da dete koje je treće po redosledu rođenja umre, pre isteka odsustva sa rada radi nege deteta, zaposlena žena bi imala pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta  u trajanju od 365 dana od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva, odnosno ovo odsustvo bi bilo prekinuto smrću deteta, ukoliko bi smrt trećeg deteta nastupila u periodu od 365 dana do isteka 2 godine od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva.

Odredbe Zakona o radu kojimaje regulisano porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta, shodno se primenjuju i na preduzetnike i osnivače privrednih društava koji su obavezno osigurani, u skladu sa propisima kojima se uredjuje obavezno socijalno osiguranje, a koji nisu zasnovali radni odnos u svom preduzeću.

Međutim, postoje neke specifičnosti u odnosu na ovu grupu osiguranika.

Vlasnici preduzetničke radnje pripada pravo na naknadu zarade od dana kad je doneto rešenje o privremenom zatvaranju radnje odnosno od dana kada je doneto rešenje kojim je imenovan ovlašćeni poslovođa preduzetničke radnje.Dakle, trebalo bi voditi računa da se zahtev za privremeno zatvaranje radnje odnosno za upis podataka o imenovanom poslovođi vremenski usaglasi sa datumom otvaranja porodiljskog bolovanja (odsustva).

Osnivaču privrednog društva koji nije zasnovao radni odnos u svom preduzeću pripada pravo na naknadu zarade  ukoliko, posle otvaranja porodiljskog odsustva, ne radi u svom privrednom društvu, odnosno ukoliko ne zastupa i ne predstavlja privredno društvo. To znači da se, posle otvaranja porodiljskog odsustva, mora imenovati novi zastupnik privrednog društva i ta činjenica upisati u registar koji vodi Agencija za privredne registre.

Osnivači koji su u svom privrednom društvu zasnovali radni odnos, ostvaruju pravo na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada  radi nege deteta, na isti način i pod istim uslovima, kao i ostali zaposleni, s tim, što je i u ovom slučaju, ukoliko je osnivač jedini zastupnik privrednog društva, potrebno imenovati novog zastupnika i tu činjenicu upisati u registar privrednih subjekata.

2. Pravo na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta

Pravo na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva zagarantovano je Zakonom o radu a bliže je uređeno Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom ("Sl. glasnik RS" broj 16/02...107/09), ( u daljem tekstu Zakon), kao i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona, Pravilnikom o bližim uslovima i načinu ostvarivanja prava na finansijsku podršku porodici sa decom (Sl. glasnik RS" broj 29/02...27/01-Odluka US),  kao i Instrukcijom Ministarstva rada i socijalne politike, broj 011-00-413/2011-13, od 23.05.2011. godine, (u daljem tekstu Instrukcija), kojom su dati primeri za obračun naknade zarade za različite situacije i konkretna uputstva za primenu odredbi Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom.

Prema članu 3. Zakona, za ostvarivanje prava na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, redosled rodjenja dece u porodici utvrđuje se na dan podnošenja zahteva za ostvarivanje ovog prava, prema datumu i času rođenja deteta upisanim u matičnu knjigu rođenih.

Prilikom utvrđivanja redosleda rođenja dece, u porodicu se ubrajaju i deca koja ne žive u njoj, saglasno članu 2. stav. 2. Zakona.

Instrukcijom se precizira da se utvđivanje redosleda rodjenja dece u svrhu ostvarivanja prava na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, utvrđuje u odnosu na majku deteta a u obzir se uzimaju samo živorođena deca, bez obzira koliko su živela. Mrtvorođena deca ne uzimaju se obzir prilikom utvrđivanja redosleda rođenja.

Pravo na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta je lično pravo i ne može se preneti na druga fizička ili pravna lica, saglasno članu 8.st.1. Zakona.

Na novčanom primanju po osnovu naknade zarade za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta ne može se sprovesti postupak prinudnog izvršenja niti isto može biti predmet obezbeđenja, saglasno članu 8. st.2. Zakona.

Prema članu  9. Zakona o finasijskoj podršci porodici sa decom, prava utvrđena ovim Zakonom, osim prava iz stava 1. tačka 6. ovog člana, predstavljaju  prava od opšteg interesa, i o njihovom  obezbedjivanju stara se Republika,  što praktično znači da se sredstva za ostvarivanje istih, obezbedjuju u republičkom budžetu.

Poslove iz oblasti ostvarivanja  ovih prava, kao poverene poslove, obavljaju opštinske odnosno gradske uprave. 

Opština, odnosno grad, mogu, ako su obezbedili sredstva, da utvrde i druga prava, veći obim prava od prava utvrđenih ovim zakonom, kao i povoljnije uslove za njihovo ostvarivanje. 

Članom 10. st.1. Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom propisano je da  naknadu zarade ostvaruju:
           1) zaposleni kod pravnih i fizičkih lica (zaposleni kod poslodavca);
           2) lica koja samostalno obavljaju delatnost.

U vezi sa odredbom člana 10.st. 1. t.1. Zakona, treba napomenuti, da ovo pravo imaju i lica koja su u radnom odnosu kod fizičkih lica kao kućno pomoćno osoblje, osim lica koja su ovaj vid radnog odnosa zasnovala sa licima sa kojima su u srodstvu (krvnom, adoptivnom, tazbinskom).

Odredbu člana 10.st.1.t.2. treba razumeti tako da se  licima koja samostalno obavljaju delatnost smatraju i osnivači privednih društava koji nemaju zasnovan radni odnos u svom preduzeću, samostalni umetnici i verski službenici, ukoliko su obveznici plaćanja doprinosa, u skladu sa propisima o obaveznom socijalnom osiguranju.

Osnivači privrednih društava koji su zasnovali radni odnos u spostvenom preduzeću smatraju se zaposlenim.

Stavom 2. istog člana propisano je da pravo na naknadu zarade ima i otac, jedan od usvojitelja, hranitelj odnosno staratelj deteta, kada u skladu sa propisima o radu koristi odsustvo iz stava 1. ovog člana.

Generalno, treba smatrati, da pravo na naknadu zarade imaju sva lica koja su u skladu sa Zakonom o radu ostvarila pravo na odsustvo i kojima je doneto Rešenje o upućivanju odnosno odobravanju porodiljskog odsustva odnosno odsustva sa rada radi nege deteta, a drugi dokazi koji se podnose nadležnom opštinskom organu u postupku ostvarivanja prava na naknadu zarade imaju za svrhu pravilno utvrđivanje visine naknade.

2.1.Visina naknade

Članom 11. stav 1. do 6. Zakona propisan je način na koji se utvrđuje visina naknade zarade.

Visina naknade zarade za lica iz člana 10.stav 1. tačka 1. Zakona, tj za zaposlene, utvrđuje se u visini prosečne osnovne zarade zaposlenog za 12 meseci koji prethode mesecu u kome otpočinje korišćenje odsustva, uvećane po osnovu vremena provedenog na radu, za svaku punu godinu vremena provedenog na radu, u skladu sa zakonom, a najviše do pet prosečnih zarada u Republici Srbiji

Za zaposlene koji su bili u radnom odnosu manje od 12 meseci, visina naknade se utvrđuje tako što se za mesece koji nedostaju do 12 meseci kao zarada uzima 50% prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji, prema podacima koje objavi republički organ nadležan za poslove statistitke, u mesecu koji prethodi mesecu otpočinjanja odsustva.

Visina naknade zarade za lica iz člana 10.stav.1.tačka 2. Zakona, tj. za lica koja samostalno obavljaju delatnost utvrđuje se u visini prosečne mesečne osnovice za plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje u poslednjih 12 meseci koji prethode mesecu u kome otpočinje koriščenje odsustva, a najviše do pet prosečnih zarada u Republici Srbiji.

Naknada zarade licima koja su samostalno obavljala delatnost manje od 12 meseci, utvrđuje se tako što se za mesece koji nedostaju do 12 meseci  kao zarada uzima 50% prosečne zarade ostvarene u Republici  Srbiji, prema podacima koje objavi republički organ nadležan za poslove statistike, u mesecu koji prethodi mesecu otpočinjanja odsustva.
Članom 12. istog zakona propisano je da pun iznos naknade, utvrđen u smislu člana 11. ovog zakona,  pripada  licima koja su,  neposredno pre ostvarivanja ovog prava, bila u radnom odnosu i po tom osnovu ostvarivala zaradu odnosno naknadu zarade, odnosno  samostalno obavljala delatnost  više od 6 meseci neprekidno.
Licima koja su neposredno pre ostvarivanja ovog prava bila u radnom odnosu i po tom osnovu  ostvarivala zaradu odnosno naknadu zarade, odnosno samostalno obavljala delatnost  neprekidno i neposredno pre ostvarivanja ovog prava od 3 do 6 meseci, pripada 60%. a licima koja su bila u radnom odnosu i po tom osnovu ostvarivala zaradu odnosno naknadu zarade, odnosno samostalno obavljala delatnost neprekidno i neposredno pre ostvarivanja ovog prava do 3 meseca, pripada 30%  od iznosa naknade zarade utvrđene u smislu člana 11. Zakona.
Za  lica koja ostvaruju pun  iznos naknade, utvrđen u smislu člana 11. Zakona, mesečni iznos naknade ne može biti manji od iznosa minimalne zarade, utvrđene za mesec u kome se vrši isplata, saglasno članu 12. stav. 3. Zakona.

Pod osnovnom zaradom, u smislu ovog Zakona, podrazumeva se ugovorena zarada uvećana za minuli rad. U osnovnu zaradu ne ulazi uvećana zarada po osnovu radnog učinka, prekovremenog rada, kao ni naknade troškova, dnevnice za službena putovanja, solidarna pomoć, jubilarna nagrada,  ni druga primanja utvđena opštim aktom kao što su topli obrok, regres za godišnji odmor, terenski dodatak, naknada zarade po drugim osnovima i druga lična primanja koja isplaćuje poslodavac.

Uslov  "neprekidno i neposredno" treba razumeti kao vreme provedeno u osiguranju, u istom svojstvu. To praktično znači da za ispunjavanje ovog uslova ne može sabirati vreme provedeno u svojstvu zaposlenog, tj. radni staž, i, vreme provedeno u svojstvu osiguranika samostalnih delatnosti, tj. staž osiguranja.Primera radi, ako je porodilja neposredno pre sticanja prava na porodiljsko odsustvo, bila u radnom odnosu 3 meseca, a pre toga je obavljala samostalnu delatnost u trajanju od recimo 5 godina, ona neće ostvariti pravo na pun iznos naknade već na 60% od punog iznosa naknade, čak i u slučaju da postoji kontinuitet između obavljanja samostalne delatnosti i zasnivanja radnog odnosa. U tom smislu govori i presuda Vrhovnog suda Srbije U.4354/2003, od 22.09,2004, godine.

Nasuprot tome, prema Instrukciji, prilikom izračunavanja osnova za utvrđivanje visine naknade, porodilji koja je u radnom odnosu i istovremeno obavlja samostalnu delatnost, sabraće se osnovna zarada i osnovica doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.

Iz napred citiranih odredbi Zakona može se zaključiti sledeće:

- da iznos odnosno osnov za utvrđivanje visine  naknade za vreme korišćenja porodiljskog odsustva odnosno odsustva sa rada radi nege deteta, ni u kom slučaju, i, ni za jedno lice, ne može biti veći od petostrukog iznosa prosečne zarade u Republici Srbiji, u mesecu koji prethodi mesecu otpočinjanja odsustva, prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike;

-da pun iznos naknade ostvaruju samo lica koja su bila u radnom odnosu, i po tom osnovu ostvarivala zaradu odnosno naknadu zarade, odnosno obavljala samostalnu delatnost najmanje 6 meseci, pre otpočinjanja odsustva:

- da lica koja su bila u radnom odnosu od 3 do 6 meseci pre otpočinjanja odsustva i po tom osnovu ostvarivala zaradu odnosno naknadu zarade, odnosno obavljala samostalnu delatnost, ostvaruju pravo na naknadu zarade u visini od 60% od punog iznosa naknade;

- da lica koja su bila u radnom odnosu i po tom osnovu ostvarivala pravo na zaradu odnosno naknadu zarade, odnosno samostalno obavljala delatnost manje od 3 meseca, ostvaruju pravo na naknadu zarade u visini od 30% od punog iznosa naknade;

- da termin "pun iznos naknade" ne znači obavezno naknadu utvrđenu u iznosu koji je približno isti iznosu zarade, odnosno osnovice za plaćanje doprinosa.Naime, pun iznos naknade biće približno isti iznosu zarade samo za ona lica koja su bila u radnom odnosu, odnosno obavljala samostalnu delatnost 12 meseci  neprekidno i neposredno pre otpočinjanja odsustva, i koja su za svih 12 meseci ostvarila pravo na zaradu odnosno naknadu zarade, odnosno koja imaju plaćene doprinose za obavezno socijalno osiguranje. Licima koja su bila u radnom odnosu, odnosno obavljala samostalnu delatnost, 12 meseci  neposredno i neprekidno pre otpočinjanja odsustva, a nisu ostvarivala zaradu odnosno naknadu zarade, odnosno nemaju plaćene doprinose, za svih 12 meseci, visina naknade se utvrđuje tako što se za mesece za koje nisu ostvarili pravo na zaradu odnosno naknadu zarade, odnosno za koje nemaju plaćene doprinose, kao zarada uzima 50%  prosečne zarade ostvarene u Republici Srbiji, u mesecu koji prethodi mesecu otpočinjanja odsustva, prema podacima republičkog organa za poslove statistike. Iznos naknade utvrđen na ovaj način može biti manji ili veći od iznosa zarade odnosno osnovice za plaćanje doprinosa, zavisno od visine zarade, odnosno od visine osnovice za plaćanje doprinosa. Na primer, za preduzetnika kome je osnovica za plaćanje doprinosa najniža mesečna osnovica za plaćanje doprinosa,  utvrđeni iznos naknade bi bio veći u slučaju da za svih 12 meseci nije platio doprinose od iznosa koji bi bio utvrđen u slučaju da jeste platio doprinose za svih 12 meseci.

-da pun iznos naknade ne može biti manji od iznosa minimalne zarade za mesec u kome se vrši isplata, dok iznos naknade za lica koja nemaju pravo na pun iznos naknade  može biti manji od minimalne zarade.

U vezi sa utvrđivanjem visine naknade, potrebno je navesti  još neke stavove Ministarstva, sadržane u pomenutoj Instrukciji:

-ukoliko je prilikom utvrđivanja osnova za visinu naknade za neke mesece kao osnovna zarada uzet iznos od 50%  prosečne zarade ostvarene u Republici Srbiji, u mesecu koji prethodi mesecu otpočinjanja odsustva, prema podacima republičkog organa za poslove statistike, iz razloga što poslodavac nije dostavio dokaze o isplati zarade i plaćenim porezima i doprinosima na istu, odnosno lice koje samostalno obavlja delatnost nije dostavilo dokaz da je regulisalo obaveze po osnovu doprinosa, ukoliko naknadno dokaže da je izvršena isplata zarade ili razlike zarade do ugovorenog iznosa, odnosno dokaže da je izvršena uplata doprinosa, visina naknade će se ponovo odrediti i izvršiti refundacija naknade zarade, u skladu sa novim obračunom;

- U slučajevima kada je zaposlena pre otvaranja porodiljskog odustva ostvarivala naknadu zarade ( održavanje trudnoće, bolovanje, godišnji odmor, plaćeno odsustvo...), osnovna zarada se utvrđuje u visini osnovne ugovorene zarade a ne u visini isplaćene naknade zarade;

-Ukoliko nema dokaza o isplaćenoj naknadi zarade za vrreme trudnoće i bolovanja preko 30 dana iz razloga kašnjenja u isplati, uz potvrdu nadležnog organa da je predat zahtev za isplatu naknade zarade za posmatrani period,  prilikom utvrđivanja naknade zarade za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, uzeće se osnovna ugovorena zarada;

- U slučajevima kada je zaposlena pre otvaranja porodiljskog odsustva ostvarivala novčanu naknadu po osnovu nezaposlenosti, za period ostvarivanja ovog prava uzima se iznos od 50%  prosečne zarade ostvarene u Republici Srbiji, u mesecu koji prethodi mesecu otpočinjanja odsustva, prema podacima republičkog organa za poslove statistike;

-Ukoliko je ugovorena osnovna zarada u devizama, prosečna zarada  se utvrđuje tako što se iznos u devizama za svaki mesec pojedinačno preračuna u dinarsku protivvrednost po srednjem kursu NBS na dan isplate, pa se zbir dobijenih iznosa podeli sa 12;

-utvrđeni iznos naknade zarade neće se menjati za vreme ostvarivanja prava, izuzev usklađivanja sa kretanjem minimalne i maksimalne zarade u Republici Srbiji

3.Postupak za ostvarivanje prava na naknadu zarade.

Postupak za ostvarivanje prava na naknadu zarade za vreme korišćenja porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, pokreće se na osnovu zahteva, saglasno članu 28. st. 2. Zakona.

Zahtev se podnosi opštinskoj odnosno gradskoj  upravi, saglasno članu 28. st. 1. Zakona.

Za odlučivanje po zahtevu za priznavanje prava na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, u prvom stepenu, nadležna je opštinska odnosno gradska uprava prema sedištu poslodavca, saglasno članu 29. Zakona.

Po žalbama na rešenja kojima je odlučeno o pravu na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta, u drugom stepenu, odlučuje ministar nadležan za socijalna pitanja a na teritoriji AP Vojvodine rešavanje u drugom stepenu povereno je odgovarajućem organu uprave AP Vojvodine, u skladu sa članom 30. Zakona.

Nadležni organ po zahtevu rešava na osnovu Zakona o opštem upravnom postupku, što znači da se rešenje (pozitivno ili negativno) mora doneti u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva a služba organa nadležnog za rešavanje po zahtevu koja vrši prijem podnesaka, dužna je da podnosiocu zahteva izda potvrdu o primljenom podnesku.

Zahtev  podnosi  zaposleni, odnosno lice koje obavlja samostalnu delatnost ( u daljem tekstu: podnosilac zahteva).

Prema članu 2. Pravilnika ostvarivanje prava na naknadu zarade, kao i obračun naknade zarade vrši se na osnovu dokaza koje podnose podnosilac zahteva i poslodavac odnosno lice koje samostalno obavlja delatnost.

Podnosilac zahteva uz zahtev podnosi:

1) izveštaj o privremenoj sprečenosti za rad za vreme porodiljskog odustva, odnosno odsustvasa rada radi nege deteta-doznaka;
2) izvod iz matične knjige rođenih za dete odnosno decu.

U slučaju da je dete mrtvorođeno odnosno umrlo, podnosilac zahteva dostavlja:

1) izveštaj nadležne zdravstvene ustanove da je dete mrtvorođeno odnosno da je umrlo pre upisa u matičnu knjigu rođenih;
2) izvod iz matične knjige umrlih, u slučaju da je dete umrlo posle upisa u matičnu knjigu rođenih.

Poslodavac odnosno lice koje samostalno obavlja delatnost dostavlja sledeće  dokaze :

1) rešenje o utvrđivanju prava na porodiljsko odsustvo, odnosno odsustvo sa rada radi nege deteta;
2) ugovor o radu;
3) potvrdu o visini osnovne zarade zaposlenog uvećane po osnovu vremena provedenog na radu, u skladu sa članom 108.st.1.tačka 4. Zakona o radu, za 12  meseci koji prethode mesecu u kome otpočinje  korišćenje odsustva, za svaki mesec pojedinačno;
4)obračun zarade odnosno naknade zarade koji je dužan da dostavi zaposlenom, u skladu ssa zakonom, za 12  meseci koji prethode mesecu u kome otpočinje  korišćenje odsustva, za svaki mesec pojedinačno;
5) izveštaj (izvod) banke o isplaćenoj zaradi i uplaćenim porezima i doprinosima, za12  meseci koji prethode mesecu u kome otpočinje  korišćenje odsustva, za svaki mesec pojedinačno, s tim, što, prema Instrukciji ministarstva, poslodavci koji imaju više od 3 zaposlena koji koriste odustvo, izvod dostavljau samo za jednog zaposlenog a za ostale potvrdu o isplaćenoj zaradi i plaćenim porezima i doprinosima;
6) potvrdu nadležnog organa o mesečnoj osnovici na koju se plaćaju doprinosi za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje, za12  meseci koji prethode mesecu u kome otpočinje  korišćenje odsustva, i po isteku godine rešenje o konačnoj osnovici- samo za lica koja samostalno obavljaju delatnost;
7) rešenje nadležnog organa o privremenom zatvaranju radnje, odnosno o privremenom poveravnju obavljanja te delatnosti drugom licu, odnosno ličnu izjavu da u vreme trajanja odustva neće obavljati istu ili drugu delatnost- za lica koja obavljaju samostalnu delatnost koja je po svojoj prirodi takva da se ne može preneti na drugo lice ( npr. lekar, stomatolog...)-samo za lica koja samostalno obavljaju delatnost.

Dokaz o prosečnoj mesečnoj zaradi obezbeđuje nadležni opštinski organ.

U slučaju kada otac deteta umesto majke, u skladu sa zakonom, podnese zahtev za priznavanje prava na porodiljsko odsustvo, uz dokaze iz člana 2. Pravilnika, podnosi i jedan od dokaza iz člana 3 Pravilnika :
1) uverenje organa starateljstva da je majka napustila dete;
2) izvod iz matične knjige umrlih za majku;
3) potvrdu ustanove o početku i trajanju izdržavanja kazne zatvora;
4) izveštaj komisije nadležnog zdravstvenog organa  o težoj bolesti ili rešenje kojim je majka lišena poslovne sposobnosti;
5) rešenje kojim je majka lišena poslovne sposobnosti.

Pravo oca na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva traje od dana ispunjavanja uslova do dana prestanka razloga koji su onemogućili ili sprečili majku da se stara o detetu, odnosno do isteka porodiljskog odsustva (ako u toku trajanja odsustva ne prestanu razlozi koji su sprečili majku da se stara o detetu).

Članom 4. Pravilnika propisano je da po isteku prava na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva, pravo na naknadu zarade za vreme odsustva radi nege deteta do isteka 365 dana za prvo i drugo dete, odnosno 2 godine za treće i svako naredno novorođeno dete, od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva, ostvaruje jedan od roditelja, na osnovu međusobnog dogovora.

Kada majka deteta nastavlja da koristi pravo na naknadu zarade za vreme odsustva radi nege deteta, nije potrebno da podnosi novi zahtev, niti se donosi novo rešenje, već se pravo u kontinuitetu priznaje na osnovu ranije podnetih dokaza.

Kada na osnovu međusobnog dogovora roditelja, otac preuzima korišćenje prava na naknadu zarade za vreme odsustva radi nege deteta, podnosi novi zahtev,  sve dokaze propisane članom 2. Pravilnika i međusobni dogovor roditelja u pismenom obliku,  na osnovu kojih se donosi novo rešenje.   
Postignuti dogovor između roditelja može se menjati u toku korišćenja  prava.

Kada, u skladu sa zakonom, jedan od usvojitelja, staratelj ili hranitelj, podnese zahtev za  priznavanje prava na naknadu zarade za vreme korišćenja odsustva radi nege deteta, uz ostale dokaze iz člana 2. Pravilnika, prilaže i uverenje nadležnog organa starateljstva o činjenici smeštaja deteta u porodicu, odnosno o postojanju statusa usvojitelja, hranitelja odnosno staratelja, saglasno članu 5. Pravilnika.

Prema članu 6. Pravilnika, opštinska odnosno gradska uprava donosi rešenje o pravu na naknadu zarade, koje obavezno sadrži dužinu korišćenja prava na naknadu zarade, njenu visinu i obaveze korisnika prava i poslodavca.

Rešenje se dostavlja korisniku prava i poslodavcu.

Instrukcija predviđa da, kod poslodavaca koji pri obračunu zarade polaze od neto iznosa, u rešenje treba upisati neto iznos naknade zarade, a kod poslodavca koji pri obračunu zarade polaze od bruto iznosa, u rešenje treba upisati bruto iznos naknade zarade.

Takođe, prema Instrukciji, ukoliko je naknada zarade utvrđena u iznosu minimalne, odnosno maksimalne zarade, u rešenje  treba upisati važeći iznos, uz napomenu da se radi o minimalnoj odnosno maksimalnoj zaradi. 

4. Obračun i isplata naknada zarade

Obračun i isplata naknade zarade za vreme porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta regulisani su odredbama člana 7. do 14. Pravilnika.

Obračun i isplatu naknade za korisnike zaposlene vrši poslodavac, istovremeno sa isplatom zarada ostalim zaposlenim.

Kada lice istovremeno kod dva ili više poslodavac, obračun i isplatu naknade vrši svaki od poslodavaca, srazmerno vremenu na koje je zasnovan radni odnos, a naknada zarade utvrđuje se najviše do punog radnog vremena.

Kada je zasnovan radni odnos za radno vreme kraće od punog, iznos obračunate naknade srazmeran je tom vremenu.

Kada je lice koje ima pravo na naknadu upućeno na rad u inostranstvo od strane poslodavca ili po osnovu međunarodno-tehničke, prosvetno-kulturne saradnje i u diplomatsko-konzularna i druga predstavništva, obračun naknade zarade vrši poslodavac, kao za radnika koji radi na istim ili sličnim poslovima na kojima je podnosilac zahteva radio pre odlaska u inostranstvo, pod uslovom da ne ostvaruje ovo pravo po propisima zemlje u kojoj je na privremenom radu.

Obračun naknade zarade vrši se na obrazcu NZ-1 -spisak obračunatih naknada zarade i isplate naknada.

Poslodavac dostavlja opštinskoj odnosno gradskoj upravi prema svom sedištu, obrazac NZ-1, u dva primerka, svaki put kad isplaćuje zarade ostalim zaposlenim, uz istovremeno dostavljanje dokaza da je naknada isplaćena i plaćeni porezi i doprinosi.

Opštinska odnosno gradska uprava, u roku od dva radna dana od dana prijema, overava obrazac NZ-1i jedan primerak vraća poslodavcu.

Kao dokaz da je naknada isplaćena zaposlenom, u skladu sa Pravilnikom, poslodavac dostavlja izvod banke na osnovu koga se može utvrditi da je naknada zarade isplaćena zaposlenom i da je izvršena uplata poreza i doprinosa. Ukoliko poslodavac vrši isplatu na blagajni, uz izveštaj banke dostavlja i spisak primljenih naknada zarade, potpisan od strane zaposlenog.

Opšinska odnosno gradska uprava vrši prenos poslodavcu na tekući račun kod poslovne banke, na osnovu overenog obrazca NZ-1 i dokaza o isplaćenoj naknadi zarade i plaćenim porezima i doprinosima.

Poslodavci koji naknadu zarade isplaćuju tek nakon prenosa sredstava od strane opštinskih odnosno gradskih uprava, obračun naknade vrše na isti način kao i ostali poslodavci, prilikom isplate zarade ostalim zaposlenim i dostavljaju ga opštinskoj odnosno gradskoj upravi na obrazcu NZ-1.

Prilikom isplate naknade zarade zaposlenima obračunavaju se i plaćaju porez na zarade i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, na teret zaposlenog i na teret poslodavca.

 Osnovica za obračun poreza je bruto iznos naknade koji  se umanjuje za iznos poreskog oslobođenja koje je propisano u članu  15a st.2. Zakona o porezu na dohodak građana, a koje trenutno iznosi 11.242 dinara.

Osnovica za obračun doprinosa je bruto iznos naknade a prilikom obračuna doprinosa na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, ne primenjuju se odredbe Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje koje se odnose na najnižu osnovicu, što znači da osnovica za plaćanje doprinosa, u ovom slučaju, može biti niža od najniže zakonom propisane osnovice. Doprinosi na isplatu naknade zarade dospevaju za uplatu istovremeno sa isplatom naknade, saglasno članu 56. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.To znači da se, u pogledu dospelosti, ne primenjuju odredbe člana 51. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, kojima je propisana obaveza poslodavca da, ukoliko ne isplati zaradu, najkasnije do poslednjeg dana u mesecu, za prethodni mesec, obračuna i uplati na propisane račune doprinose za obavezno socijalno osiguranje, na najnižu zakonom propisanu osnovicu, tj. da ukoliko poslodavac kasni sa isplatom naknade zarade za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, nije u obavezi da obračunava i uplaćuje doprinose, sve do momenta isplate naknade zarade.

Prilikom isplate naknade zarade  za vreme porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta podnosi se poreska prijava na obrazcu PPP PD, preko portala e-Porezi.

Prilikom popunjavanja prijave koristi se šifra vrste prihoda 1 01 206 00 0.

Napomena: U situacijama kada zaposlenoj, za vreme korišćenja porodiljskog odsustva, prestane radni odnos kod jednog poslodavca, pa ona, bez prekida, zasnuje radni odnos kod drugog poslodavca, novi poslodavac preuzima isplatu naknade zarade, u iznosu koji je zaposlenoj utvrđen rešenjem nadležnog organa. U tom smislu je Ministarstvo rada i socijalne politike dalo Mišljenje broj 011-05-1055/2005-12, od 17.10.2005. godine.

Obračun naknade zarade osnivačima koji su u svom preduzeću zasnovali radni odnos, u svemu je isti kao i obračun naknade ostalim zaposlenima.

Obračun naknade zarade licima koja samostalno obavljaju delatnost umnogome se razlikuje u odnosu na obračun naknade zarade licima koja su u radnom odnosu.

Obračun i isplatu naknade zarade licima koja samostalno obavljaju delatnost, a koja imaju i druge zaposlene, vrši lice koje samostalno obavlja delatnost, istovremeno sa obračunom i isplatom zarada ostalim zaposlenim. Pre isplate nadležnom opštinskom odnosno gradskom organu uprave podnosi se obračun naknade zarade na obrazcu NZ-1, kao i dokazi o isplati naknade i plaćenim porezima i doprinosima, na  način kako je to propisano i za zaposlene.

Obračun i isplatu naknade licima koja samostalno obavljaju delatnost a nemaju druge zaposlene vrši opštinska odnosno gradska uprava.

Licima koja samostalno obavljaju delatnost  isplata naknade zarade vrši se akontaciono, a na kraju godine konačno, na osnovu godišnje utvrđene osnovice za plaćanje doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje.

Prilikom isplate naknade zarade za vreme porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta, obračunavaju se i plaćaju samo doprinosi za obavezno socijalno osiguranje,  i to: doprinos za PIO po stopi od 26%, doprinos za zdravstvo po stopi od 10,3% i doprinos za nezaposlenost  po stopi od 1,5%.

Imajući u vidu da se osnov za naknadu zarade licima koja samostalno obavljaju delatnost utvrđuje na osnovu prosečne osnovice za obračun doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, ta osnovica predstavlja bruto obračunsku veličinu, tj. iznos na koji se primenjuje stopa doprinosa. Suma koja se dobija nakon obračuna doprinosa, predstavlja neto naknadu lica koje samostalno obavlja delatnost.

Do 01.03.2012. godine postojala je razlika u obračunu i isplati naknade za vreme porodiljskog odsustva licima koja samostalno obavljaju delatnost, u zavistnosti od toga da li je naknada utvrđena u visini prosečne osnovice doprinosa ili u visini minimalne zarade ( naknada se utvrđuje u visini minimalne zarade u situaciji kada bi naknada utvrđena na osnovu prosečne osnovice bila niža od minimalne zarade).

Naime, prilikom isplate naknade zarade koja je utvrđena u visini prosečne osnovice za obračun i plaćanje doprinosa, porez na zarade se nije obračunavao, dok se, nasuprot tome, u situaciji kada je naknada zarade utvrđena u visini minimalne osnovice, porez na zarade obračunavao.

Na osnovu Instrukcije Ministarstva rada i socijalne politike o načinu obračuna i isplate naknade zarade za porodiljsko odsustvo za lica koja samostalno obavljaju delatnost, broj 401-00148/2012-12 od 01.02.2012. godine, isplata naknade zarade licima koja samostalno obavljaju delatnost, a koja je utvrđena u visini minimalne zarade, takođe se vrši bez obračuna poreza na zarade, počev od 01.03.2012. godine.

Prilikom isplate naknade zarade, i u ovom slučaju, podnosi se, preko portala e-Porezi, poreska prijava na obrascu PPP PD, s tim, što se, prilikom popunjavanja iste, koristi šifra plaćanja 1 03 199 00 0. Navedenu šifru vrste prihoda koriste  svi isplatioci  naknade zarade, dakle, i opštinski odnosno gradski organi uprave i ovlašćene poslovođe preduzetničkih radnji, bez obzira na to da li je primalac naknade- preduzetnik oporezovan prema stvarnom ili prema paušalno utvrđenom prihodu. 
 














понедељак, 15. децембар 2014.

USVOJENA JE UREDBA O IZMENAMA I DOPUNAMA UREDBE O BLIŽIM USLOVIMA, ELEMENTIMA I KRITERIJUMIMA ZA PAUŠALNO OPOREZIVANJE OBVEZNIKA POREZA NA PRIHOD OD SAMOSTALNE DELATNOSTI

U "Službenom glasniku RS" broj 135/2014 od 11.12.2014. godine objavljena je Uredba o izmenama i dopunama Uredbe o bližim uslovima, elementima i kriterijumima za paušalno oporezivanje obveznika poreza na prihod od samostalne delatnosti.

U članu 5. Uredbe dodat je stav 2. koji glasi:"Preduzetnicima kojima je povećana polazna osnovica za utvrđivanje visine paušalnog prihoda iz stava 1. ovog člana, u prvoj godini primene povećane polazne osnovice, paušalni prihod se u odnosu na paušalni prihod za prethodnu godinu može uvećati najviše do 10%."

Uredba o izmenama i dopunama Uredbe stupila je na snagu narednog dana od dana objavljivanja, što znači da se primenjuje od 12.12.2014. godine.

Donošenje Uredbe o izmenama i dopunama Uredbe predstavlja ustupak advokatima, koji su zahtev za smanjenje poreza na prihod od samostalne delatnosti koji je utvrđen u paušalnom iznosu, na osnovu kriterijuma i elemenata iz ove Uredbe, istakli još na početku svog, sada već, višemesečnog štrajka.

 Kada je krajem 2013. godine izvršena prethodna izmena pomenute Uredbe, sa primenom od 01.01.2014. godine, polazna osnovica za utvrđivanje visine paušalnog prihoda, povećana je za još neke grupe poreskih obveznika.

Međutim, izmena Uredbe, prema našem mišljenju, imaće uticaja na utvrđivanje visine paušalnog prihoda  za 2014. godinu, samo za advokate, budući da nije propisano retroaktivno dejstvo izmenjenog člana 5. Uredbe, kao i da su rešenja o utvrđivanju poreza na prihod od samostalne delatnosti prema paušalno utvrđenom neto prihodu za 2014. godinu, većine ostalih paušalaca, pravosnažna i izvršna. Nasuprot ovome, rešenja kojima se advokatima utvrđuje porez na prihod od samostalne  delatnosti za 2014. godinu, nisu ni uručena, prema preporuci Vlade, koja je izdata još u vreme otpočinjanja štrajka advokata.

недеља, 23. новембар 2014.

ZAHTEV ZA PAUŠALNO OPOREZIVANJE



Preduzetnici koji su u 2017.  godini  plaćali porez na prihod od samostalne delatnosti prema stvarno ostvarenom prihodu a žele da u 2018. godini porez na prihod od samostalne delatnosti plaćaju prema paušalno utvrđenom prihodu, podnose zahtev za paušalno oporezivanje. Zahtev se podnosi organizacionoj jedinici Poreske uprave prema mestu sedišta preduzetnika, do 30. novembra tekuće godine, saglasno članu 42. Zakona o porezu na dohodak građana.

Novoosnovani preduzetnici zahtev za paušalno oporezivanje podnose u roku od 15 dana od dana upisa u registar, a to mogu učiniti i prilikom podnošenja registracione prijave, čekiranjem odgovarajućeg polja u obrascu JRPS.

Preduzetnici koji su brisani iz evidencije obveznika poreza na dodatu vrednostzahtev za paušalno oporezivanje mogu podneti u roku 15 dana od dana prijema akta nadležnog poreskog organa kojim se potvrđuje brisanje iz evidencije PDV obveznika.

Prema članu 2. Uredbe o bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje obveznika poreza na prihode od samostalne delatnosti, zahtev za paušalno oporezivanje,  sadrži:

1) razloge zbog kojih preduzetnik smatra da nije u stanju da vodi poslovne knjige, odnosno razloge zbog kojih smatra da mu njihovo vođenje otežava obavljanje delatnosti;

2) iznos ukupnog prometa ostvarenog u godini koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez, odnosno iznos planiranog prometa kad počinje obavljanje delatnosti;

3) podatke o činjenicama i okolnostima za utvrđivanje visine paušalnog prihoda: mesto na kome se radnja nalazi, broj zaposlenih radnika, tržišni uslovi u kojima se obavlja delatnost, površina lokala, starost preduzetnika i njegova radna sposobnost i ostale okolnosti  koje utiču na ostvarivanje dobiti.

Obrazac zahteva za paušalno oporezivanje možete preuzeti OVDE.

Uz zahtev za paušalno oporezivanje podnosi se poreska prijava na obrascu PPDG-1R. Preduzetnik koji porez na prihod od samostalne delatnosti plaća na paušalni prihod a kome se u godini koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez, značajnije izmeni obim poslovanja odnosno prometa i drugi uslovi od uticaja na ostvarivanje prava na paušalno oporezivanje i visinu poreske obaveze, dužan je da podnese poresku prijavu najkasnije do 31. januara godine za koju se utvrđuje porez.

Novoosnovani preduzetnici koji se opredeljuju za paušalno oporezivanje, poresku prijavu podonose uz zahtev za paušalno oporezivanje, odnosno u roku od 15. dana od dana osnivanja. Isto važi i za preduzetnike koji su prestali da budu obveznici poreza na dodatu vrednost.

Preduzetnici koji su porez na prihod od samostalne delatnosti plaćali prema stvarnom prihodu, a koji zahtev za paušalno oporezivanje podnose do 30. novembra tekuće godine, za narednu godinu, prema našem mišljenju, poresku prijavu mogu predati uz zahtev za paušalno oporezivanje a mogu to učiniti i do 31. januara naredne godine, tj. godine za koju se utvrđuje porez, nakon što poreski organ donese odluku po zahtevu za paušalno oporezivanje.

Poreski obveznik je dužan da u poreskoj prijavi navede procenu prihoda.

Počev od 01. januara 2018. godine, poreska prijava PPDG-1R, kao i izmenjena poreska prijava  PPDG-1R, podnosi se ISKLJUČIVO ELEKTRONSKIM PUTEM, preko portala Poreske uprave, u skladu sa Pravilnikom o obrascima poreskih prijava za utvršivanje poreza na dohodak građana koji se plaća po rešenju ("Sl. glasnik RS" broj 90/17).

O načinu podnošenja i popunjavanja poreske prijave PPDG-1R, više ćemo govoriti u posebnom tekstu, koji će biti posvećen toj temi.

Nadležni poreski organ dužan je da odluči po zahtevu za paušalno oporezivanje u roku od 15 dana od dana podnošenja. Ako nadležni poreski organ u tom roku ne odluči po zahtevu za paušalno oporezivanje, smatra se da je zahtev prihvaćen.

Preduzetnik kome je utvđeno pravo na paušalno oporezivanje, ovaj način oporezivanja koristi dok se ne utvrdi da su prestali razlozi za paušalno oporezivanje, što znači  da preduzetnici koji su u 2017. godini bili paušalci ne treba da podnose zahtev za paušalno oporezivanje do 30. novembra tekuće godine, da bi u narednoj godini bili paušalno oporezovani.

Ako nastupi neki od razloga za prestanak prava na paušalno oporezivanje, Poreska uprava će doneti rešenje kojim poreskom obvezniku nalaže vodjenje poslovnih knjiga, ili od polovine godine ili od početka naredne godine. Izuzetno, ako je razlog za prestanak prava na paušalno oprezivanje upis u evidenciju obveznika poreza na dodatu vrednost, takav obveznik je dužan da vodi sve poslovne knjige, najkasnije od dana kada postane obveznik poreza na dodatu vrednost, i bez utvrđivanja obaveze vodjenja poslovnih knjiga rešenjem nadležnog poreskog organa.

Nije naodmet podsetiti na uslove koje je potrebno ispuniti da bi se ostvarilo pravo na paušalno oporezivanje.Naime, odredbama člana 40. Zakona o porezu na dohodak građana, propisano je da preduzetnik koji, s obzirom na okolnosti, nije u stanju da vodi poslovne knjige, osim o ostvarenom prometu, ili kome njihovo vodjenje otežava obavljanje delatnosti, ima pravo da podnese zahtev da porez na prihod od samostalne delatnosti plaća na paušalno utvrđen prihod.

Pravo na paušalno oporezivanje ne može se priznati:

1) preduzetniku koji obavlja delatnost iz oblasti računovodstvenih, knjigovodstvenih i revizorskih poslova, poslova poreskog savetovanja, reklamiranja i istraživanja tržišta;

2) koji obavlja delatnost iz oblasti trgovine na malo i trgovine na veliko, hotela i restorana, finansijskog posredovanja i aktivnosti u vezi sa nekretninama;

3) u čiju delatnost ulažu i druga lica;

4) čiji je ukupan promet, u godini koja prethodi godini u kojoj se utvrđuje porez, veći od 6.000.000 dinara;

5) koji je evidentiran kao obveznik poreza na dodatu vrednost, u skladu sa propisima kojima se uredjuje porez na dodatu vrednost.

Izuzetno, obvezniku koji trgovinsku i ugostiteljsku delatnost obavlja u kiosku, prikolici ili sličnom montažnom ili pokretnom  objektu, može se, na njegov zahtev, odobriti da porez plaća na paušalno utvđen prihod.

Osim napred pobrojanih delatnosti, pravo na paušalno oporezivanje, od 01.01.2014, godine, ne priznaje se još jednoj grupi poreskih obveznika. To su obveznici koji spadaju u autogranu, tj, automehaničari, autolimari, autoelektričari, autoperionice i sl. Pravo na paušalno oporezivanje ovoj grani oduzeto je na "mala vrata".Naime, Uredbom o izmenama i dopunama Uredbe o bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje obveznika poreza na prihode od samostalne delatnosti ("Sl. glasnik RS" broj 119/13) u članu 3. tačka 3. Uredbe brisane su reči "automehaničari, autolimari, autoelektričari, vulkanizeri i slično (autograna)", kao i reči "autoperionice", u tački 4. istog člana Uredbe.

Imajući u vidu da Zakon o privrednim društvima dopušta da se privredni subjekti bave svim delatnostima koje  nisu zabranjene zakonom ili drugim propisom, a ne samo onim koje su upisane u Registar kao pretežna delatnost, pravo na paušalno oporezivanje treba ceniti ne samo prema šifri pretežne delatnosti već i prema drugim delatnostima kojim se preduzetnik bavi, povremeno ili stalno, a koje nisu njegova pretežna delatnost. Tako, na primer, preduzetnik kome je osnovna delatnost frizer ima pravo da podnese zahtev za paušalno oporezivanje. Medjutim, ako se taj preduzetnik, osim frizerskim uslugama, bavi i prodajom preparata za negu kose, ne bi mu se moglo priznati pravo na paušalno oporezivanje, budući da su preduzetnici koji se bave trgovinom izričito izuzeti od prava na paušalno oporezivanje.

Treba istaći da  je pogrešno smatrati da svi preduzetnici koji se ne bave delatnostima koje su izričito izuzete od prava na paušalno oporezivanje, automatski imaju pravo na taj način oporezivanja, ukoliko se izjasne za isti. Naime, odredbama člana 40. stav. 2. tačka 1. do 5. utvđene su delatnosti za koje se, ni u kom slučaju,  ne  može priznati pravo na paušalno oporezivanje, što znači, da se ostalim preduzetnicima, koji se ne bave pobrojanim delatnostima, to pravo može priznati, uz uslov da  nisu u stanju da vode poslovne knjige, osim knjige o ostvarenom prometu, odnosno da im vodjenje poslovnih knjiga otežava obavljanje delatnosti.Ispunjenje ovog uslova ceni nadležni poreski organ, s obzirom na okolnosti. Pre poslednjih izmena člana 40. Zakona o porezu na dohodak građana, preduzetnici koji obavljaju delatnost iz oblasti računovodstvenih i knjigovodstvenih poslova nisu bili izričito izuzeti od prava na paušalno oporezivanje te je dolazilo do različite prakse u postupanju poreskih organa. Naime, pojedine organizacione jedinice PU su ovim obveznicima odobravale pravo na paušalno oporezivanje samo na osnovu činjenice da isti nisu bili izričito izuzeti, dok su druge organizacione jedinice takve zahteve za paušalno oporezivanje odbijale sa pozivom na član 40. stav. 1. Zakona o porezu na dohodak građana, smatrajući da su isti, s obzirom na okolnosti, u stanju da vode sve poslovne knjige, tj. da im vodjenje poslovnih knjiga ne otežava obavljanje delatnosti ( imajući u vidu da im je vodjenje knjiga osnovna delatnost). Ovakva različita praksa u postupanju poreskih organa bila je jedan od osnovnih razloga za izmenu člana 40. Zakona o porezu na dohodak gradjana.

Ukoliko Vam je ovaj tekst bio od koristi, molim Vas podelite ga sa Vašim prijateljima.

Komentari su dobrodošli.

четвртак, 23. октобар 2014.

PORESKI TRETMAN PRIMANJA PO UGOVORU O PRAVIMA I OBAVEZAMA DIREKTORA

Članom 48. Zakona o radu regulisan je radnopravni status direktora privrednog društva.

Stavom 4. navedenog člana data je mogućnost da se poslovi direktora obavljaju i bez zasnivanja radnog odnosa, a međusobna prava i obaveze između direktora i društva regulišu se ugovorom.

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o radu "Sl. glasnik RS" br. 75/14, izvršene su određene izmene i u članu 48., kojim je regulisan Ugovor o pravima i obavezama direktora.

Osim terminoloških usklađivanja sa Zakonom o privrednim društvima koja su izvršene u st.1. i 6., izvršena je značajna izmena u stavu 5. navedenog člana. Naime, čl.48. st. 5. Zakona o radu, pre poslednjih izmena, glasio je:"Lice koje obavlja poslove direktora iz stava 4. ovog člana ima pravo na naknadu za rad koja ima karakter zarade i druga prava, obaveze i odgovornosti, u skladu sa ugovorom". Nakon najnovijih izmena Zakona o radu, koje su na snazi od 29.07.2014. godine, ova odredba glasi:" Lice koje obavlja poslove direktora iz stava 4. ovog člana ima pravo na naknadu za rad i druga prava, obaveze i odgovornosti, u skladu sa ugovorom".

Poređenjem teksta navedene odredbe pre i posle izmena može se uočiti da su reči "koja ima karakter zarade", brisane, te da, prema tome, naknada za rad direktora privrednog društva, koji nije zasnovao radni odnos, počev od 29.07.2014. godine, nema karakter zarade.

Navedena izmena bitno menja poreski tretman primanja direktora, odnosno drugog zastupnika, koji nije zasnovao radni odnos.Pre 29.07.2014. godine, naknada za rad direktora koji nije zasnovao radni odnos, oporezivana je po pravilima koja važe za zaradu, dok se, nakon 29.07.2014. godine, ova primanja oporezuju u skladu sa članom 85. stav 1. tačka 5. Zakona o porezu na dohodak građana "Sl. glasnik RS" br. 24/01...68/14,  odnosno kao primanja članova organa uprave pravnog lica.

Na primanja iz čl.85. stav 1. tačka 4. Zakona o porezu na dohodak građana obračunava se i plaća porez na druge prihode po stopi od 20%, na osnovicu koj čini bruto prihod, umanjen za 20% normiranih troškova. Poreska osnovica se ne umanjuje za neoporezivi iznos od 11.242 dinara, propisan u  članu 15a  Zakona o porezu na dohodak građana, budući da se ova olakšica  odnosi na porez na zarade, a da  primanje direktora koji nije zasnovao radni odnos nema karakter zarade.

Ukoliko je primalac naknade lice koje nije obavezno osigurano po drugom osnovu, obračunava se i plaća doprinos za PIO po stopi od 26% i doprinos za zdravstvo po stopi  od 10,3% (ove stope se primenjuju od 01.08.2014.g.). Doprinos za nezaposlenost se ne obračunava. Koeficijent za preračun neto u bruto je  1,5822785.

Ukoliko je primalac naknade lice koje je obavezno osigurano po drugom osnovu, obračunava se samo doprinos za PIO, po stopi od 26%. Koeficijent za preračun neto u bruto je 1,8195051,

Prilikom obračuna i plaćanja doprinosa  ne primenjuju se odredbe  Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("SL. glasnik RS" br. 84/04...68/04), koje se odnose na najnižu i najvišu  osnovicu za plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, što praktično znači da je osnovica za plaćanje doprinosa ugovorena naknada, pa i u slučaju  da je ista niža od najniže, ili viša od najviše osnovice, kao i to da se doprinosi obračunavaju i plaćaju u momentu isplate naknade,  ma kad ona bila, po propisima koji važe na dan isplate, tj. da ne postoji obaveza uplate doprinosa ako naknada nije isplaćena.

Navedena izmena Zakona o radu odražava se  i na poreski tretman  naknade troškova direktoru koji nije zasnovao radni odnos (troškovi prevoza, troškovi dnevnica za službeno putovanje i sl.), u smislu, da se, počev od 29.07.2014. godine, prilikom isplate navedenih troškova ne mogu primeniti neoporezivi iznosi iz člana 18.tačka 1. do 4. Zakona o porezu na dohodak građana, već se navedeni troškovi imaju oporezovati na isti način kao i naknada za rad, kako u pogledu poreza na druge prihode, tako i u pogledu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.Ovo s toga, što naknada za rad direktora više nema tretman zarade i ne oprezuje se porezom na zarade, već porezom na druge prihode, te se ni njegov status ne upodobljava sa statusom zaposlenog, a odredbama člana 18. Zakona o porezu na dohodak građana propisano je poresko oslobođenje za porez na zarade na primanja zaposlenog.

Poreske obaveze na druge prihode iz člana 85. Zakona o porezu na dohodak građana obračunava i uplaćuje isplatilac prihoda, u momentu isplate prihoda, za svaki pojedinačno isplaćeni prihod, što znači da se, pre isplate istih, popunjava i podnosi poreska prijava PPP PD.

Prilikom popunjavanja obrasca PPP PD koriste se sledeće OVP:

1) 601, kada je primalac prihoda osiguran po drugom osnovu.
Za ovu OVP obačunava se porez po stopi od 20% i doprinos za PIO po stopi od 26%, na osnovicu koju čini bruto prihod umanjen za 20% normiranih troškova.

2) 602,  kada primalac prihoda nije osiguran po drugom osnovu.
Za ovu OVP  obačunava se porez po stopi od 20%, doprinos za PIO po stopi od 26% i doprinos za zdravstvo po stopi od 10,3%, na osnovicu koju čini bruto prihod umanjen za 20% normiranih troškova.

Prilikom popunjavanja naloga za prenos koristi se šifra plaćanja 254 a kod naloga za isplatu šifra 149, odnosno 249.

Iz napred izloženog, već na prvi pogled, je jasno, da novo zakonsko rešenje donosi veće poresko opterećenje na primanja direktora koji radi po Ugovoru o pravima i obavezama direktora.Ono što, možda, na prvi pogled, ne pada u oči, jeste činjenica da ovakvo zakonsko rešenje, jednom broju mikro pravnih lica, naročito onih koji tek počinju sa radom, ili imaju problema sa likvidnošću, može doneti i određene benefite.Naime, novi poreski tretman koji imaju primanja direktora koji taj posao obavlja na osnovu Ugovora o pravima i obavezama direktora, isključuje primenu pravila o najnižoj osnovici kao i primenu pravila o obavezi isplate doprinosa do poslednjeg dana u mesecu, za prethodni mesec, što omogućava ugovaranje simbolične naknade, prilikom čije isplate su i poreske obaveze simbolične.Činjenica da doprinosi na ugovorenu naknadu dospevaju istovremeno sa isplatom naknade, oslobođa poreskog obveznika pritiska obavezne uplate doprinosa svakog meseca, kao i "straha" od kazne koja će uslediti, ukoliko se to ne učini.Iako ovo zakonsko rešenje može otvoriti vrata izbegavanju plaćanja poreskih obaveza, smatramo, da, s druge strane, može predstavljati povoljnu okolnost prilikom osnivanja malih porodičnih biznisa. U praksi bi to izgledalo ovako:Brat i sestra imaju odličnu poslovnu ideju ali vrlo ograničena sredstva. Odluče da tu svoju ideju pokušaju da relaizuju i u tu svrhu osnivaju jednočlano društvo sa ograničenom odgovornošću. Sva sredstva koja imaju moraju da ulože u relaizaciju ideje, opremanje poslovnog prostora, marketing i slično, U početku, nema nikakvog profita i trošak doprinosa za direktora je, u tom trenutku, za njih previše. Odlučivši  da jedno od njih dvoje bude osnivač a drugo direktor privrednog društva koji će tu funkciju obavljati na osnovu Ugovora o pravima i obavezama direktora,  oni su sebi oslobodili neka, makar i više nego skromna sredstva, koja, sada, mogu plasirati u realizaciju svog projekta.Kada društvo počne da ostvaruje profit, isplatiće i ugovorenu naknadu za obavljanje funkcije direktora ili drugog zakonskog zastupnika, kao i pripadajuće obaveze po osnovu javnih prihoda.  Inače, Ugovor se, u svakom trenutku može aneksirati, u pogledu bilo kog elementa, pa, i u pogledu visine ugovorene naknade. Takođe, u svakom trenutku, se može dati ponuda za zaključenje novog Ugovora.  

Na ovu temu, bi još, trebalo napomenuti da se Ugovor o pravima i obavezama  nikako ne zaključuje sa direktorom, koji je istovremeno i osnivač ili član tog privrednog društva.

Naime, osnivač, koji je je istovremeno i direktor privrednog društva, a koji nije zaključio ugovor o radu sa privrednim društvom, obveznik je plaćanja doprinosa lege artis, tj. po samom slovu zakona, a na osnovu člana 7. do 9. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.Ovi osiguranici imaju status osiguranika samostalnih delatnosti i, do 30.05.2013. godine, obaveza doprinosa im je utvrđivana rešenjem Poreske uprave, a osnovica za obračun i plaćanje doprinosa je bila oporeziva dobit,  s tim, što tako utvrđena osnovica nije mogla biti  niža od najniže zakonom propisane osnovice.Nakon 30.05.2013. godine, uvodi se obaveza privrednih društava da za ta lica obračunavaju i plaćaju doprinose, podnošenjem odgovarajuće poreske prijave - PP OD-O. Osnovica za obračun doprinosa je, u periodu od 30.05.2013.g. do 7.12.2013. godina, bila isključivo najniža osnovica, a od 7.12.2013. godine, osnovica je najmanje najniža osnovica, što će reći, da, posle 7.12.2013. godine, doprinosi mogu biti uplaćeni i na osnovicu koja je viša od najniže.

Napred opisani način obračuna i uplate doprinosa za navedena lica, predstavlja pravilo, a izuzetno, doprinosi osnivača koji je istovremeno direktor ili drugi zastupnik privrednog društva, i koji je sa tim privrednim društvom zaključio ugovor o radu, tj. zasnovao radni odnos, se obračunavaju po pravilima za zaradu, saglasno članu 23. Zakona o dopriosima za obavezno socijalno osiguranje.

Na osnovu napred iznetog izlaganja može se zaključiti da ne postoji mogućnost da osnivač, koji je, istovremeno, i direktor odnosno zastupnik privrednog društva, tu funkciju obavlja na osnovu Ugovora  o regulisanju medjusobnih prava i obaveza.






понедељак, 13. октобар 2014.

OVLAŠĆENI POSLOVOĐA PREDUZETNIČKE RADNJE I OSTALA LICA KOJA RADE KOD PREDUZETNIKA:KAD POSTOJI OBAVEZA ZASNIVANJA RADNOG ODNOSA?

1. Poslovođa

Pravo preduzetnika da imenuje poslovođu, način imenovanja poslovođe, ovlašćenja poslovođe i radnopravni status poslovođe regulisani su članom 89. Zakona o privrednim društvima ("Sl. glasnik RS" br.36/11...83/14).

Odredbama člana 89.st.1. Zakona o privrednim društvima propisano je da preduzetnik može, pisanim ovlašćenjem, poveriti poslovođenje poslovno sposobnom fizičkom licu (u daljem tekstu:poslovođa).

Stavom 2. istog člana, propisano je da, poslovođenje može biti, opšte, ili ograničeno na jedno, ili više, izdvojenih mesta obavljanja delatnosti.

Stavom 3. propisuje se da poslovođa mora biti u radnom odnosu kod preduzetnika.

Stavom 4. propisano je da, izuzetno od odredbi stava 3. ovog člana, ako je preduzetnik iz opravdanih razloga privremeno odsutan (bolest, školovanje, izbor na funkciju i sl.), a nema zaposlenog poslovođu, on može opšte poslovođenje poveriti članu svog porodičnog domaćinstva, za vreme tog odsustva, bez obaveze da ga zaposli.

Stavom 5. propisano je da poslovođa ima svojstvo zakonskog zastupnika u skladu sa ovim zakonom.

Stavom 6. propisano je da ako su za obavljanje delatnosti preduzetnika propisani posebni uslovi u pogledu ličnih kvalifikacija, poslovođa mora da ispnjava te uslove.

Stavom 7. propisano je da se poslovođa registruje u skladu sa zakonom o registraciji.

Iz napred citiranih odredbi člana 89. Zakona o privrednim društvima, proizilazi da svaki preduzetnik ima pravo da imenuje poslovođu, kako onaj koji je sprečen da neposredno vodi preduzetničku radnju, tako i onaj koji to nije.

Opšti uslov koji mora biti ispunjen, da bi neko lice bilo imenovano za poslovođu, jeste da se radi o poslovno sposobnom fizičkom licu.

Poslovna sposobnost fizičkih lica regulisana je članom 11. Porodičnog zakona ("Sl. glasnik RS" broj 18/05 i 72/11), kojim je propisano da se punoletstvo stiče sa navršenom 18. godinom života a da se potpuna poslovna sposobnost stiče sa punoletstvom i sklapanjem braka pre punoletstva uz dozvolu suda, kao i da sud može dozvoliti sticanje potpune poslovne sposobnosti maloletnom licu koje je navršilo 16. godinu života, a postalo je roditelj, i dostiglo je telesnu i duševnu zrelost potrebnu za samostalno staranje o sopstvenoj ličnosti, pravima i interesima.

Poslovna sposobnost punoletnog lica se pretpostavlja, tj. smatra se da je punoletno lice poslovno sposobno dok se ne dokaže suprotno, odnosno dok odlukom suda ne bude potpuno ili delimično lišeno poslovne sposobnosti.

Dakle, za poslovođu se ne može imenovati:
1) pravno lice
2) maloletnik, osim ako je u braku, ili je na osnovu odluke suda stekao poslovnu sposobnost pre punoletstva
3) punoletno lice koje je, odlukom suda, delimično ili potpuno lišeno poslovne sposobnosti.

Posebni uslovi koji  moraju biti ispunjeni na strani poslovođe propisani su u stavu 6. navedenog člana i oni se određuju u odnosu na delatnost samog preduzetnika. Pa tako, ako su za obavljanje delatnosti preduzetnika propisani posebni uslovi u pogledu ličnih kvalifikacija preduzetnika, te uslove mora ispunjavati i lice koje se imenuje za poslovođu. Primera radi, stomatolog koji svoju delatnost obavlja kao preduzetnik, za poslovođu može da imenuje samo lice koje je takođe stomatolog.

Poslovođu preduzetnik imenuje pisanim ovlašćenjem.

Sadržaj  ovog ovlašćenja nije propisan, ali bi, svakako, trebalo da sadrži lične podatke poslovođe (ime i prezime, JMBG i sl.), kao i podatak u kakvom je odnosu sa preduzetnikom (da li je zaposleni radnik, supružnik, roditelj,  ili drugi član porodičnog domaćinstva), zatim, podatke o preduzetniku (poslovno ime i matični broj preduzetnika), podatke o obimu ovlašćenja, tj. da li je punomoćje opšte ili ograničeno, kao i, o vrsti ograničenja, ako ih ima.

 Ovlašćenje može biti ograničeno u pogledu vrste radnji koje poslovođa može preduzimati (npr. može se dati ovlašćenje za sve radnje, osim, za plaćanje, ili za sve radnje, osim, za zaključenje ugovora kojim se na strani preduzetnika stvaraju neke obaveze, ili se opterećuje imovina preduzetnika, itd., već prema potrebama).Takođe, ovlašćenje može biti ograničeno na samo deo poslovanja preduzetnika, npr, na jednu ili više poslovnih jedinica. I, najzad, punomoćje može biti ograničeno supotpisom preduzetnika.Poslovođa može biti ovlašćen da preduzima sve radnje, ali uz supotpis preduzetnika ili može biti ovlašćen za preduzimanje samo pojedinih radnji, ili za vođenje samo pojedinih delova poslovanja preduzetnika, ali, takođe, uz supotpis preduzetnika.

Ovlašćenje, a samim tim, i poslovođenje, je opšte, ako poslovođa nema nikakvih ograničenja u pogledu vrste radnji koje može preduzimati, ako radnje može preduzimati u odnosu na celokupno poslovanje preduzetnika i ako punovažnost njegovih radnji nije uslovljena potpisom preduzetnika.

U pogledu radnopravnog statusa poslovođe, Zakon predviđa da se,  po pravilu, sa tim licem, mora zasnovati radni odnos.

Samo izuzetno, ako je preduzetnik odsutan iz opravdanih razloga kao što su bolest, porodiljsko odsustvo, odsustvo radi održavanja trudnoće, vojna vežba, školovanje, izdržavanje kazne zatvora, izbor na funkciju i sl., a nema zaposlenog poslovođu, on može opšte poslovođenje poveriti poslovno sposobnom članu svog porodičnog domaćinstva, za vreme tog odsustva, bez obaveze da ga zaposli.

Iz navedenog proizilazi da preduzetnik može imenovati poslovođu, bez zasnivanja radnog odnosa, samo ako su kumulativno ispunjeni uslovi propisani članom 89. st. 4. Zakona o privrednim društvima, a to su:

-da je preduzetnik odsutan iz opravdanih razloga,
-da nema zaposlenog poslovođu,
-da je poslovođenje poverio članu svog porodičnog domaćinstva i
-da je poslovođenje vremenski ograničeno,tj. da traje samo za vreme trajanja odsustva preduzetnika.

To, konkretno, znači, da, ako je preduzetnik poverio poslovođenje članu svog porodičnog domaćinstva, a nije opravdano odsutan, u obavezi je da sa istim zasnuje radni odnos.

To, takođe, znači, da poveravanje poslovođenja licu koje nije član porodičnog domaćinstva, u svakom slučaju, povlači obavezu zasnivanja radnog odnosa sa tim licem, pa i ako je preduzetnik iz opravdanih razloga odsutan i sprečen da poslovođenje vrši neposredno.

Da bi poveravanje poslovođenja proizvodilo pravno dejstvo prema trećim licima neophodno je podatak o poslovođi upisati u registar privrednih subjekata. Nadležni organ za upis podatka u registre privrednih subjekata je Agencija za privredne registre.

Članom 4. Pravilnika o sadržini Registra privrednih subjekata ("Sl. glasnik RS" br. 6/12),  propisano je da Registar sadrži i podatke o poslovođi i obimu njegovih ovlašćenja.Članom 23. istog Pravilnika propisano je da se za registraciju poslovođe prilaže prijava, pisano ovlašćenje preduzetnika i potpis poslovođe, overen od strane nadležnog organa overe.

Prijava se podnosi na obrascu Registraciona prijava promene podataka o preduzetniku upisanom u registar privrednih subjekata, uz obavezno popunjavanje Dodatka 11 - Poslovođa. Svi obrasci se mogu naći na sajtu  Agencije za privredne registre.

2.Ostala lica koja rade kod preduzetnika

Član 89. st. 8. Zakona o privrednim društvima propisuje da sva lica koja rade za preduzetnika moraju biti u radnom odnosu kod preduzetnika ili angažovana od strane preduzetnika po drugom osnovu, u skladu sa zakonom.

Navedenu odredba treba razumeti tako da sva lica, koja svakodnevno obavljaju poslove koji spadaju u  delatnost preduzetnika, moraju biti u radnom odnosu kod preduzetnika. Lica koja rade za preduzetnika povremeno, poslove koji ne spadaju u delatnost preduzetnika, ne moraju biti u radnom odnosu kod preduzetnika, ali, moraju biti angažovana u skladu sa zakonom.Primera radi, ako je preduzetnik trgovac koji se bavi prodajom proizvoda na malo, sva lica koja svakodnevno rade u njegovom maloprodajnom objektu, moraju biti u radnom odnosu.Međutim, ako taj isti preduzetnik angažuje neko fizičko lice da mu, na primer, izvrši pranje izloga ili nešto slično, takvo lice ne mora biti u radnom odnosu kod preduzetnika ali mora imati zaključen ugovor o privremenim i povremenim poslovima, ili drugi ugovor o radnom angažovanju, zavisno od vrste posla koji treba obaviti.

Članom 89. st. 9. Zakona o privrednim društvima propisano je da, izuzetno od odredbe stava 8. ovog člana, član porodičnog domaćinstva preduzetnika može raditi kod tog preduzetnika bez zasnivanja radnog odnosa i to:

a) povremeno, tokom dana i to iskljčivo u sedištu, ako je njegovo prisustvo neophodno zbog prirode delatnosti preduzetnika ( da se trgovačka radnja preduzetnika ne bi zatvarala tokom radnog vremena, da bi se utovarila roba, da bi se očistio poslovni prostor i sl);

b) privremeno tokom osposobljavanja za obavljanje delatnosti starih i umetničkih zanata, odnosno poslova domaće radinosti, ako preduzetnik obavlja tu delatnost;

c) u vreme kad preduzetnik koristi godišnji odmor u skladu sa zakonom.

Navedenu odredbu treba razumeti tako da ona uspostavlja pravilo da članovi porodičnog domaćinstva preduzetnika ne mogu svakodnevno obavljati poslove koji spadaju u redovnu delatnost preduzetnika, bez zasnivanja radnog odnosa.Tako, ako je preduzetnik trgovac na malo, član njegovog porodičnog domaćinstva koji svakodnevno vrši prodaju proizvoda u maloprodajnom objektu preduzetnika, mora biti u radnom odnosu sa preduzetnikom.

Članovi porodičnog domaćinstva preduzetnika, dakle,  mogu biti radno angažovani od strane istog a bez zasnivanja radnog odnosa, samo izuzetno, tj. samo u slučajevima koji su taksativno navedeni u članu 89.stav 9. Zakona, i isključivo na način kako je to propisano navedenim članom.

Ovde treba napomenuti da je, pre donošenja važećeg Zakona o privrednim društvima, koji je u primeni od 01. februara 2012. godine, položaj preduzetnika bio regulisan Zakonom o privatnim preduzetnicima ("Sl. glasnik SRS" broj 54/89, 9/90 i "Sl. glasnik RS" 19/91...101/05). Članom 13. stav 2. Zakona o privatnim preduzetnicima bilo je propisano sledeće:" Članovi porodičnog domaćinstva preduzetnika mogu raditi u radnji i bez zasnivanja radnog odnosa".Dakle, prema Zakonu o privatnim preduzetnicima, članovi porodičnog domaćinstva preduzetnika mogli su raditi za njega bez zasnivanja radnog odnosa, bez ikakvih ograničenja i uslova koje treba ispuniti, dok Zakon o privrednim društvima postavlja niz uslova, kao i značajna ograničenja u pogledu vremenskog trajanja takvog rada.

Imajući u vidu da je pomenuta odredba Zakona o privatnim preduzetnicima bila na snazi više od dve decenije, ne treba da čudi činjenica što preduzetnici i dalje smatraju da nemaju obavezu da zasnivaju radni odnos sa članovima svog porodičnog domaćinstva koji rade za njih.







петак, 03. октобар 2014.

OMOGUĆENO JE PODNOŠENJE PPP PD ZA OVP 112, 152, 210 i 627

Poreska uprava je na svojoj internet strani objavila obaveštenje da je omogućeno podnošenje PPP PD, za OVP 112, 152, 210 i 627, kao i Upustvo za podnošenje prijave sa navedenim OVP.

U nastavku, ukratko, prenosimo najvažnije delove Uputstva, kompletno uputstvo možete pogledati na linku http://www.poreskauprava.gov.rs/biro-za-informisanje/novosti/1448/uputstvo-o-podnosenju-ppp-pd-za-ovp-112-152-210-i-627.html

Napred navedene oznake vrste prihoda uvedene su novim Katalogom vrste prihoda, koji je sastavni deo Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika o poreskoj prijavi za porez po odbitku ( "Sl. glasnik RS" br. 66/14,  koji je stupio na snagu 01.07.2014. godine, ali, do sada, tehnički nije bilo moguće podneti poresku prijavu sa ovim šiframa.

1)  OVP 112 se koristi za uplatu dodatnog doprinosa, dospelog zaključno sa 28.02.2014. godine, a čija se uplata vrši nakon 01.03.2014. godine.
Prilikom uplate ovog doprinosa ne vrši se obračun i plaćanje poreza pa se u polje 3.9, 3.10. i 3.11 obrasca PPP PD, upisuju nule.
Takođe se ne vrši ni obračun doprinosa za zdravstvo i nezaposlenost, pa se u polja 3.13, 3.14 i 3.15 obrasca PPP PD, upisuju nule.
Obračun dodatnog doprinosa za PIO se vrši tako što se na osnovicu primene stope propisane članom 46.Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje i to:
a)kada se efektivnih 12 meseci računa kao 14 meseci staža osiguranja -3,70%;
b) kada se efektivnih 12 meseci računa kao 15 meseci staža osiguranja-5,50%;
c)Kada se efektivnih 12 meseci računa kao 16 meseci staža osiguranja-7,30%;
d) kada se efektivnih 12 meseci računa kao 18 meseci staža osiguranja-11%

2) OVP 152 se koristi  za isplatu ugovorene naknade za privremene i povremene poslove zaključene preko omladinske zadruge, ako je mesčni prihod ispod cenzusa za sticanje svojstva osiguranika.
Prema Uputstvu, za ovu vrstu prihoda, kao tip isplatioca prihoda se uvek upisuje oznaka 1-pravno lice koje se ne finansira iz budžeta, a kao tip primaoca 01- zaposleni. 
Osnovica za porez je bruto naknada koja se ne umanjuje za neoporezivi iznos iz člana 15a. st.2. Zakona o porezu na dohodak građana. Stopa poreza je 10%.
Osnovica doprinosa je jednaka osnovici za porez, ali ne može biti niža od najniže, ni viša, od najviše mesečne osnovice za obračun doprinosa, Obračunava se doprinos za PIO po stopi od 14% i doprinos za nezaposlenost po stopi od 0,75%, iz naknade, doprinos za PIO po stopi od 12% i doprinos za nezaposlenost po stopi od 0,75%, na naknadu.
Doprinos za zdravstvo se ne plaća, pa se u polju 3.14 obrasca, upisuje vrednost 0.

3) OVP 210 se koristi za isplatu novčane naknade invalidu treće kategorije, na teret Fonda PIO.
Kod ove isplate tip primaoca je uvek 07-invalidno lice.
Osnovica za porez je bruto naknada koja se ne umanjuje za neoporezivi iznos iz člana 15a. st.2. Zakona o porezu na dohodak građana. Stopa poreza je 10%.
Osnovica doprinosa je neto naknada (iznos koji u sebi ne sadrži poreze i doprinose), na koju se obračunava samo doprinos za zdravstvo, po stopi od 10,3%, Najniža osnovica se ne primenjuje ali iznos neto naknade ne može biti veći od iznosa najviše mesečne osnovice doprinosa.
U polje 3.9. i 3.10. obrasca PPP PD upisuje se bruto iznos naknade, u polje 3.12. upisuje se neto iznos naknade, najniža osnovica za obračun doprinosa se ne primenjuje. U polje 3.13. upisuje se 0, a u polje  3.14. iznos doprinosa za zdravstvo, obračunatog po stopi od 10,3%. U polja 3.15 i 3.16, upisuje se 0.

4) OVP 627 se koristi za isplatu naknade za vreme nezaposlenosti. Isplatilac je uvek Nacionalna služba za zapošljavanje, tip isplatioca 2-pravno lice koje se finansira iz budžeta.
Mogu se javiti samo dve vrste primaoca prihoda i to 05- lice koje nie osigurano po drugom osnovu i 06-nerezident.
Na ovu naknadu se ne plaća porez, pa je u polje 3.10 i 3.11 obrasca PPP PD, neophodno upisati vrednost 0 .U polje 3.12. upisuje se iznos bruto naknade. Odredbe o najnižoj osnovici za obračun doprinosa se ne primenjuju.Obračunava se i plaća doprinos za PIO, po stopi od 26%, i doprinos za zdravstvo, po stopi od 10,3%.



четвртак, 02. октобар 2014.

VIŠE NIJE POTREBNO PODNOSITI POSEBNU PORESKU PRIJAVU PPP PD U KOJOJ ĆE BITI ISKAZANI SAMO PODACI ZA NOVOZAPOSLENA LICA ZA KOJA IMATE PRAVO NA POVRAĆAJ DELA PLAĆENIH POREZA I DOPRINOSA

Poreska uprava je na svojoj internet strani objavila Korisničko uputstvo o načinu ostvarivanja prava na povraćaj dela plaćenih poreza i doprinosa po odbitku za novozaposlena lica. Uputstvo je namenjeno poreskim obveznicima, kao pomoć prilikom podnošenja zahteva. U delu 2. pomenutog Uputstva navedeno je :"Pre podnošenja zahteva za povraćaj poslodavac treba da podnese prijavu PPP PD, u kojoj će iskazati samo  podatke za novozaposlena lica za koja će tražiti povraćaj...". Počev od 29.08.2014. godine nije neophodno da podnosite posebnu PPP PD samo za novozaposlena lica, već podatke o istima možete iskazati u jedinstvenoj PPP PD, u kojoj ste iskazali podatke i za ostale zaposlene, za koje nemate pravo na povraćaj dela plaćenih poreza i doprinosa.Samo je, naravno, potrebno da podatke o novozaposlenim  licima popunite u skladu sa Uputstvom.

Naime, iako Poreska uprava nije izvršila izmenu pomenutog Upustva, završena je prva faza izrade PID aplikacije za povrćaj dela plaćenih poreza i doprinosa, kojom je tehnički omogućeno odobravanje olakšice i u slučaju kada se na PPP PD prijavi, pored novozaposlenih lica, nalaze i lica koja nemaju taj status.

Organizacione jedinice Poreske uprave dužne su da postupaju po ovakvim zahtevima za povraćaj dela plaćenih poreza i doprinosa i da po istima sprovedu postupak i izvrše povraćaj.

субота, 27. септембар 2014.

NAKNADA ŠTETE ZA NEISKORIŠĆENI GODIŠNJI ODMOR NAKON IZMENA ZAKONA O RADU

Članom 76. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS" br. 24/05... 75/14) propisano je da je, u slučaju prestanka radnog odnosa, poslodavac dužan da zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor, u celini ili delimično, isplati novčanu naknadu, u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora.

Stavom 3 istog člana propisano je da ova naknada ima karakter naknade štete.

Članom 68.st. 4. Zakona  propisano je da se zaposleni ne može odreći prava na godišnji odmor, niti mu  se to pravo može uskratiti ili zameniti novčanom naknadom, osim u slučaju prestanka radnog odnosa u skladu sa Zakonom.

Iz napred citiranih odredbi noveliranog Zakona o radu novčana naknada zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora isplaćuje se samo zaposlenima kojima je prestao radni odnos, po bilo kom osnovu, a da nisu iskoristili godišnji odmor.

Poslodavac je dužan da ovu naknadu štete isplati svakom zaposlenom kome je prestao radni odnos, a da nije iskoristio godišnji odmor. Pri tom,  nije bitan osnov prestanka radnog odnosa, niti da li je radni odnos prestao voljom poslodavca ili voljom zaposlenog, kao ni to da li postoji krivica poslodavca ili zaposlenog. 

Zaposleni koji, iz bilo kog razloga, nije iskoristio godišnji odmor u roku u kom ima pravo da ga iskoristi, a  i dalje ima status zaposlenog kod poslodavca, tj. nije mu prestao radni odnos, nema pravo na naknadu štete zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora.Ukoliko postoji krivica poslodavca za nekorišćenje ovog, zakonom zagarantovanog prava zaposlenog, poslodavac je prekršajno odgovoran i zaprećena mu je novčana kazna u iznosu od 400.000 do 1.000.000 dinara, ako je poslodavac pravno lice, odnosno 100.000 do 300.000 dinara, ako je poslodavac preduzetnik.


Može se pretpostaviti da je cilj ovakvog zakonskog rešenja pokušaj da se spreči mogućnost da zaposleni ne koristi godišnji odmor, tj. zaštita ovog prava zaposlenog, i, posredno, zaštita zdravlja zaposlenog. Međutim, da bi se ovaj cilj postigao, potrebni su precizni i dovoljni mehanizmi kontrole, što, imajući u vidu broj inspektora, male zarade istih i visok nivo korupcije u društvu, predstavlja iluziju.S druge strane, s obzirom na stopu nezaposlenosti  i odnos ponude i potražnje na tržištu radne snage, ne može se očekivati da zaposleni sami ustanu u odbranu ovog svog prava i prijave poslodavca koji im je onemogućio korišćenje godišnjeg odmora. S toga, vrlo je verovatno, da će ovakvo zakonsko rešenje postići upravo suprotan efekat i dovesti do toga da zaposleni bude uskraćen za korišćenje godišnjeg odmora i da, pri tom, nema pravo na naknadu štete,


Imajući u vidu da ova novčana naknada, prema samom Zakonu, ima tretman naknade štete, te da se isplaćuje samo u slučaju prestanka radnog odnosa, tj. isplaćuje se licima koja u trenutku isplate nemaju status zaposlenog kod isplatioca, mišljenja smo da ista predstavlja drugi prihod iz člana 85. Zakona o porezu na dohodak građana, na koji se obračunava porez po stopi od 20%, na osnovicu koju čini bruto prihod, umanjen za 20% normiranih troškova, dok se doprinosi za obavezno socijalno osiguranje ne obračunavaju i ne plaćaju.

Ovakav stav zvanično je zastupala i Poreska uprava. Stav je objavljenu u Biltenu CVPO broj 9, iz novembra 2014. godine. Takođe, većina relevantnih stručnih časopisa zastupala je ovaj stav.

Ministarstvo za rad, boračka i socijalna pitanja u svom Mišljenju broj 011-00-12/2015-02 od 04.06.2016. godine, takođe zastupa ovakav stav. Mišljenje se u celosti zasniva na odredbi člana 76. stav 3. Zakona, koja je napred citirana, i iz koje se izvlači zaključak da ova naknada ne predstavlja deo zarade zaposlenih iz člana 105. Zakona.

Međutim, svojim Mišljenjem broj 011-00-721/2016-02 od 07.10.2016. godine, Ministarstvo za rad, boračka i socijalna pitanja, zauzima potpuno suprotan stav, tj. staje na stanovište da novčana naknada zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora iz člana 76. Zakona ima karakter zarade. Ovo novo Mišljenje se, po našem mišljenju, bez osnova, poziva  na član 105. Zakona, smatrajući ovu naknadu drugim primanjem po osnovu radnog odnosa, a potpuno ignorišući odredbu člana 76. stav 3. Zakona, koja je eksplicitna, jasna i ne ostavlja prostor za tumačenje. Kao što je napred rečeno, odredbom člana 76. stav 3. propisano je da novčana naknada zbog neiskorišćemog godišnjeg odmora, ima karakter naknade štete. Ovakavim definisanjem poslodavac je želeo da isključi svaku dilemu o karakteru ove naknade  i mogućnost da ista bude tretirana kao zarada, a imajući u vidu da je institut naknade štete zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora, značajno promenjen, te da se ova naknada sada isplaćuje samo licima koja nisu u radnom odnosu kod poslodavca, tj. kojima je prestao radni odnos.

Oslanjajući se na novo Mišljenje Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvo finansija daje svoje Mišljenje u pogledu popreskog tretmana ove naknade (Mišljenje broj 413-00-274/2016-04 0d 17.10.2016. godine), kojim staje na stanovište na ova naknada ima karakter zarade, na koju se plaća porez na zaradu i svi pripadajuči porezi i doprinosi, iz zarade i na zaradu. Ruku na srce, Ministarstvo finansija nije ni imalo puno izbora, nakon što je resorno ministarstvo stalo na stanovište da ta naknada ima karakter zarade: Ako ima karakter zarade, jasno je da i poreski tretman mora biti kao i za zaradu.

U svakom slučaju, resorno ministarstvo, tumačeći opšti akt čiju je pravilnu primenu dužno da kontroliše, odlučilo je da, u samo godinu dana, da dva, potpuno oprečna, Mišljenja, čime je narušilo osnovne principe pravne države, princip ustavnosti i zakonitosti i princip pravne sigurnosti. Dajući Mišljenje kojim se praktično suspenduje primena jedne jasne i nedvosimislene zakonske odredbe, koja se, godinu i po dana, primenjivala, ministastvo je narušilo princip zakonitosti koji podrazumeva da opšti pravni akti koji imaju nižu pravnu snagu od zakona, ne mogu biti u suprotnosti sa istim, a što podrazumeva i da tumačenje zakonskih normi od strane izvršnih organa, a ministarstvo to jeste, ne sme biti contra lege. Ovakvim Mišljenjem ministarstva narušen je i princip podele vlasti,na kome se, uzgred rečeno, temelji demokratsko državno uređenje,  jer je Ministarstvo, kao izvršni organ, sebi dalo za pravo da praktično suspenduje primenu jedne pozitvne zakonske norme, suspendujući tako i primat zakonodavne vlasti, u odnosu na izvršnu vlast,   u sistemu podele vlasti, na kom se zasniva i državno uređenje Republike Srbije, i koje je, kao takvo, definisano Ustavom Republike Srbije, čime je narušen i princip ustavnosti.Na koji način je ugrožen princip pravne sigurnosti, nema potrebe posebno objašnjavati, ali ćemo, ipak, napomenuti, da se ovakvim postupanjem, stručnoj javnosti, a u krajnjem građanima, šalje poruka da nikad niko ne može biti siguran u neko svoje pravo niti da pravilno izvršava neku svoju obavezu, uprkos tome što poznaje pozitivne propise i vlada se u skladu s njima, jer Ministarstvo ili neki drugi izvršni organ, u svakom trenutku može stati na stanovište da niste pravilno protumačili zakon, da nemate neko pravo, da svoju obavezu niste pravilno izvršili i da ste time počinili neko kaznjivo delo, da ste pali u docnju i sl. Kakve posledice po društvo izaziva ovakvo postupanje državnih organa, jasno je i svakom laiku.

No, uprkos našem stavu i stavu većeg dela stručne javnosti, Mišljenja Ministarstva finansija, obavezujuća su za Poresku upravu, a samim tim i za poreske obveznike, shodno Zakou o poreskom postupku i poreskoj administraciji, pa, s tim u vezi, osećali smo potrebu i obavezu da ovaj tekst inoviramo, da ukažemo da su isplatioci, počev od 17.10.2016. godine, dužni da novčanu naknadu zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora, tretiraju kao zaradu i prilikom isplate izvrše obračun svih pripadajućih poreza i doprinosa, na način kako to čine prilikom isplate zarade. Suprotno ponašanje, sigurno će dovesti do sankcija od strane Poreske uprave.

Za utehu, napomenućemo da sudovi nisu vezani Miljenjima ministarstava. Međutim, ne možemo da se ne zapitamo, da li, i, koliko, ovakvo ponašanje izvršne vlasti utiče, ili može uticati na sudove prilikom donošenja odluka? Makar na podsvesnom nivou?