PORESKI TRETMAN NAKNADE ŠTETE ZA NEISKORIŠĆENI GODIŠNJI ODMOR NAKON IZMENA ZAKONA O RADU
Posted by POREZI- pravo i praksa on 27.9.14 with 84 comments
Članom 76. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS" br. 24/05... 75/14) propisano je da je, u slučaju prestanka radnog odnosa, poslodavac dužan da zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor, u celini ili delimično, isplati novčanu naknadu, u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora.
Stavom 3 istog člana propisano je da ova naknada ima karakter naknade štete.
Članom 68.st. 4. Zakona propisano je da se zaposleni ne može odreći prava na godišnji odmor, niti mu se to pravo može uskratiti ili zameniti novčanom naknadom, osim u slučaju prestanka radnog odnosa u skladu sa Zakonom.
Iz napred citiranih odredbi noveliranog Zakona o radu novčana naknada zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora isplaćuje se samo zaposlenima kojima je prestao radni odnos, po bilo kom osnovu, a da nisu iskoristili godišnji odmor.
Poslodavac je dužan da ovu naknadu štete isplati svakom zaposlenom kome je prestao radni odnos, a da nije iskoristio godišnji odmor. Pri tom, nije bitan osnov prestanka radnog odnosa, niti da li je radni odnos prestao voljom poslodavca ili voljom zaposlenog, kao ni to da li postoji krivica poslodavca ili zaposlenog.
Zaposleni koji, iz bilo kog razloga, nije iskoristio godišnji odmor u roku u kom ima pravo da ga iskoristi, a i dalje ima status zaposlenog kod poslodavca, tj. nije mu prestao radni odnos, nema pravo na naknadu štete zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora.Ukoliko postoji krivica poslodavca za nekorišćenje ovog, zakonom zagarantovanog prava zaposlenog, poslodavac je prekršajno odgovoran i zaprećena mu je novčana kazna u iznosu od 400.000 do 1.000.000 dinara, ako je poslodavac pravno lice, odnosno 100.000 do 300.000 dinara, ako je poslodavac preduzetnik.
Imajući u vidu da ova novčana naknada, prema samom Zakonu, ima tretman naknade štete, te da se isplaćuje samo u slučaju prestanka radnog odnosa, tj. isplaćuje se licima koja u trenutku isplate nemaju status zaposlenog kod isplatioca, mišljenja smo da ista predstavlja drugi prihod iz člana 85. Zakona o porezu na dohodak građana, na koji se obračunava porez po stopi od 20%, na osnovicu koju čini bruto prihod, umanjen za 20% normiranih troškova, dok se doprinosi za obavezno socijalno osiguranje ne obračunavaju i ne plaćaju.
Ovakav stav zvanično je zastupala i Poreska uprava. Stav je objavljenu u Biltenu CVPO broj 9, iz novembra 2014. godine. Takođe, većina relevantnih stručnih časopisa zastupala je ovaj stav.
Ministarstvo za rad, boračka i socijalna pitanja u svom Mišljenju broj 011-00-12/2015-02 od 04.06.2016. godine, takođe zastupa ovakav stav. Mišljenje se u celosti zasniva na odredbi člana 76. stav 3. Zakona, koja je napred citirana, i iz koje se izvlači zaključak da ova naknada ne predstavlja deo zarade zaposlenih iz člana 105. Zakona.
Međutim, svojim Mišljenjem broj 011-00-721/2016-02 od 07.10.2016. godine, Ministarstvo za rad, boračka i socijalna pitanja, zauzima potpuno suprotan stav, tj. staje na stanovište da novčana naknada zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora iz člana 76. Zakona ima karakter zarade. Ovo novo Mišljenje se, po našem mišljenju, bez osnova, poziva na član 105. Zakona, smatrajući ovu naknadu drugim primanjem po osnovu radnog odnosa, a potpuno ignorišući odredbu člana 76. stav 3. Zakona, koja je eksplicitna, jasna i ne ostavlja prostor za tumačenje. Kao što je napred rečeno, odredbom člana 76. stav 3. propisano je da novčana naknada zbog neiskorišćemog godišnjeg odmora, ima karakter naknade štete. Ovakavim definisanjem poslodavac je želeo da isključi svaku dilemu o karakteru ove naknade i mogućnost da ista bude tretirana kao zarada, a imajući u vidu da je institut naknade štete zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora, značajno promenjen, te da se ova naknada sada isplaćuje samo licima koja nisu u radnom odnosu kod poslodavca, tj. kojima je prestao radni odnos.
Oslanjajući se na novo Mišljenje Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvo finansija daje svoje Mišljenje u pogledu popreskog tretmana ove naknade (Mišljenje broj 413-00-274/2016-04 0d 17.10.2016. godine), kojim staje na stanovište na ova naknada ima karakter zarade, na koju se plaća porez na zaradu i svi pripadajuči porezi i doprinosi, iz zarade i na zaradu. Ruku na srce, Ministarstvo finansija nije ni imalo puno izbora, nakon što je resorno ministarstvo stalo na stanovište da ta naknada ima karakter zarade: Ako ima karakter zarade, jasno je da i poreski tretman mora biti kao i za zaradu.
U svakom slučaju, resorno ministarstvo, tumačeći opšti akt čiju je pravilnu primenu dužno da kontroliše, odlučilo je da, u samo godinu dana, da dva, potpuno oprečna, Mišljenja, čime je narušilo osnovne principe pravne države, princip ustavnosti i zakonitosti i princip pravne sigurnosti. Dajući Mišljenje kojim se praktično suspenduje primena jedne jasne i nedvosimislene zakonske odredbe, koja se, godinu i po dana, primenjivala, ministastvo je narušilo princip zakonitosti koji podrazumeva da opšti pravni akti koji imaju nižu pravnu snagu od zakona, ne mogu biti u suprotnosti sa istim, a što podrazumeva i da tumačenje zakonskih normi od strane izvršnih organa, a ministarstvo to jeste, ne sme biti contra lege. Ovakvim Mišljenjem ministarstva narušen je i princip podele vlasti,na kome se, uzgred rečeno, temelji demokratsko državno uređenje, jer je Ministarstvo, kao izvršni organ, sebi dalo za pravo da praktično suspenduje primenu jedne pozitvne zakonske norme, suspendujući tako i primat zakonodavne vlasti, u odnosu na izvršnu vlast, u sistemu podele vlasti, na kom se zasniva i državno uređenje Republike Srbije, i koje je, kao takvo, definisano Ustavom Republike Srbije, čime je narušen i princip ustavnosti.Na koji način je ugrožen princip pravne sigurnosti, nema potrebe posebno objašnjavati, ali ćemo, ipak, napomenuti, da se ovakvim postupanjem, stručnoj javnosti, a u krajnjem građanima, šalje poruka da nikad niko ne može biti siguran u neko svoje pravo niti da pravilno izvršava neku svoju obavezu, uprkos tome što poznaje pozitivne propise i vlada se u skladu s njima, jer Ministarstvo ili neki drugi izvršni organ, u svakom trenutku može stati na stanovište da niste pravilno protumačili zakon, da nemate neko pravo, da svoju obavezu niste pravilno izvršili i da ste time počinili neko kaznjivo delo, da ste pali u docnju i sl. Kakve posledice po društvo izaziva ovakvo postupanje državnih organa, jasno je i svakom laiku.
No, uprkos našem stavu i stavu većeg dela stručne javnosti, Mišljenja Ministarstva finansija, obavezujuća su za Poresku upravu, a samim tim i za poreske obveznike, shodno Zakou o poreskom postupku i poreskoj administraciji, pa, s tim u vezi, osećali smo potrebu i obavezu da ovaj tekst inoviramo, da ukažemo da su isplatioci, počev od 17.10.2016. godine, dužni da novčanu naknadu zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora, tretiraju kao zaradu i prilikom isplate izvrše obračun svih pripadajućih poreza i doprinosa, na način kako to čine prilikom isplate zarade. Suprotno ponašanje, sigurno će dovesti do sankcija od strane Poreske uprave.
Za utehu, napomenućemo da sudovi nisu vezani Miljenjima ministarstava. Međutim, ne možemo da se ne zapitamo, da li, i, koliko, ovakvo ponašanje izvršne vlasti utiče, ili može uticati na sudove prilikom donošenja odluka? Makar na podsvesnom nivou?
Stavom 3 istog člana propisano je da ova naknada ima karakter naknade štete.
Članom 68.st. 4. Zakona propisano je da se zaposleni ne može odreći prava na godišnji odmor, niti mu se to pravo može uskratiti ili zameniti novčanom naknadom, osim u slučaju prestanka radnog odnosa u skladu sa Zakonom.
Iz napred citiranih odredbi noveliranog Zakona o radu novčana naknada zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora isplaćuje se samo zaposlenima kojima je prestao radni odnos, po bilo kom osnovu, a da nisu iskoristili godišnji odmor.
Poslodavac je dužan da ovu naknadu štete isplati svakom zaposlenom kome je prestao radni odnos, a da nije iskoristio godišnji odmor. Pri tom, nije bitan osnov prestanka radnog odnosa, niti da li je radni odnos prestao voljom poslodavca ili voljom zaposlenog, kao ni to da li postoji krivica poslodavca ili zaposlenog.
Zaposleni koji, iz bilo kog razloga, nije iskoristio godišnji odmor u roku u kom ima pravo da ga iskoristi, a i dalje ima status zaposlenog kod poslodavca, tj. nije mu prestao radni odnos, nema pravo na naknadu štete zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora.Ukoliko postoji krivica poslodavca za nekorišćenje ovog, zakonom zagarantovanog prava zaposlenog, poslodavac je prekršajno odgovoran i zaprećena mu je novčana kazna u iznosu od 400.000 do 1.000.000 dinara, ako je poslodavac pravno lice, odnosno 100.000 do 300.000 dinara, ako je poslodavac preduzetnik.
Može se pretpostaviti da je cilj ovakvog zakonskog rešenja pokušaj da se spreči mogućnost da zaposleni ne koristi godišnji odmor, tj. zaštita ovog prava zaposlenog, i, posredno, zaštita zdravlja zaposlenog. Međutim, da bi se ovaj cilj postigao, potrebni su precizni i dovoljni mehanizmi kontrole, što, imajući u vidu broj inspektora, male zarade istih i visok nivo korupcije u društvu, predstavlja iluziju.S druge strane, s obzirom na stopu nezaposlenosti i odnos ponude i potražnje na tržištu radne snage, ne može se očekivati da zaposleni sami ustanu u odbranu ovog svog prava i prijave poslodavca koji im je onemogućio korišćenje godišnjeg odmora. S toga, vrlo je verovatno, da će ovakvo zakonsko rešenje postići upravo suprotan efekat i dovesti do toga da zaposleni bude uskraćen za korišćenje godišnjeg odmora i da, pri tom, nema pravo na naknadu štete,
Imajući u vidu da ova novčana naknada, prema samom Zakonu, ima tretman naknade štete, te da se isplaćuje samo u slučaju prestanka radnog odnosa, tj. isplaćuje se licima koja u trenutku isplate nemaju status zaposlenog kod isplatioca, mišljenja smo da ista predstavlja drugi prihod iz člana 85. Zakona o porezu na dohodak građana, na koji se obračunava porez po stopi od 20%, na osnovicu koju čini bruto prihod, umanjen za 20% normiranih troškova, dok se doprinosi za obavezno socijalno osiguranje ne obračunavaju i ne plaćaju.
Ovakav stav zvanično je zastupala i Poreska uprava. Stav je objavljenu u Biltenu CVPO broj 9, iz novembra 2014. godine. Takođe, većina relevantnih stručnih časopisa zastupala je ovaj stav.
Ministarstvo za rad, boračka i socijalna pitanja u svom Mišljenju broj 011-00-12/2015-02 od 04.06.2016. godine, takođe zastupa ovakav stav. Mišljenje se u celosti zasniva na odredbi člana 76. stav 3. Zakona, koja je napred citirana, i iz koje se izvlači zaključak da ova naknada ne predstavlja deo zarade zaposlenih iz člana 105. Zakona.
Međutim, svojim Mišljenjem broj 011-00-721/2016-02 od 07.10.2016. godine, Ministarstvo za rad, boračka i socijalna pitanja, zauzima potpuno suprotan stav, tj. staje na stanovište da novčana naknada zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora iz člana 76. Zakona ima karakter zarade. Ovo novo Mišljenje se, po našem mišljenju, bez osnova, poziva na član 105. Zakona, smatrajući ovu naknadu drugim primanjem po osnovu radnog odnosa, a potpuno ignorišući odredbu člana 76. stav 3. Zakona, koja je eksplicitna, jasna i ne ostavlja prostor za tumačenje. Kao što je napred rečeno, odredbom člana 76. stav 3. propisano je da novčana naknada zbog neiskorišćemog godišnjeg odmora, ima karakter naknade štete. Ovakavim definisanjem poslodavac je želeo da isključi svaku dilemu o karakteru ove naknade i mogućnost da ista bude tretirana kao zarada, a imajući u vidu da je institut naknade štete zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora, značajno promenjen, te da se ova naknada sada isplaćuje samo licima koja nisu u radnom odnosu kod poslodavca, tj. kojima je prestao radni odnos.
Oslanjajući se na novo Mišljenje Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvo finansija daje svoje Mišljenje u pogledu popreskog tretmana ove naknade (Mišljenje broj 413-00-274/2016-04 0d 17.10.2016. godine), kojim staje na stanovište na ova naknada ima karakter zarade, na koju se plaća porez na zaradu i svi pripadajuči porezi i doprinosi, iz zarade i na zaradu. Ruku na srce, Ministarstvo finansija nije ni imalo puno izbora, nakon što je resorno ministarstvo stalo na stanovište da ta naknada ima karakter zarade: Ako ima karakter zarade, jasno je da i poreski tretman mora biti kao i za zaradu.
U svakom slučaju, resorno ministarstvo, tumačeći opšti akt čiju je pravilnu primenu dužno da kontroliše, odlučilo je da, u samo godinu dana, da dva, potpuno oprečna, Mišljenja, čime je narušilo osnovne principe pravne države, princip ustavnosti i zakonitosti i princip pravne sigurnosti. Dajući Mišljenje kojim se praktično suspenduje primena jedne jasne i nedvosimislene zakonske odredbe, koja se, godinu i po dana, primenjivala, ministastvo je narušilo princip zakonitosti koji podrazumeva da opšti pravni akti koji imaju nižu pravnu snagu od zakona, ne mogu biti u suprotnosti sa istim, a što podrazumeva i da tumačenje zakonskih normi od strane izvršnih organa, a ministarstvo to jeste, ne sme biti contra lege. Ovakvim Mišljenjem ministarstva narušen je i princip podele vlasti,na kome se, uzgred rečeno, temelji demokratsko državno uređenje, jer je Ministarstvo, kao izvršni organ, sebi dalo za pravo da praktično suspenduje primenu jedne pozitvne zakonske norme, suspendujući tako i primat zakonodavne vlasti, u odnosu na izvršnu vlast, u sistemu podele vlasti, na kom se zasniva i državno uređenje Republike Srbije, i koje je, kao takvo, definisano Ustavom Republike Srbije, čime je narušen i princip ustavnosti.Na koji način je ugrožen princip pravne sigurnosti, nema potrebe posebno objašnjavati, ali ćemo, ipak, napomenuti, da se ovakvim postupanjem, stručnoj javnosti, a u krajnjem građanima, šalje poruka da nikad niko ne može biti siguran u neko svoje pravo niti da pravilno izvršava neku svoju obavezu, uprkos tome što poznaje pozitivne propise i vlada se u skladu s njima, jer Ministarstvo ili neki drugi izvršni organ, u svakom trenutku može stati na stanovište da niste pravilno protumačili zakon, da nemate neko pravo, da svoju obavezu niste pravilno izvršili i da ste time počinili neko kaznjivo delo, da ste pali u docnju i sl. Kakve posledice po društvo izaziva ovakvo postupanje državnih organa, jasno je i svakom laiku.
No, uprkos našem stavu i stavu većeg dela stručne javnosti, Mišljenja Ministarstva finansija, obavezujuća su za Poresku upravu, a samim tim i za poreske obveznike, shodno Zakou o poreskom postupku i poreskoj administraciji, pa, s tim u vezi, osećali smo potrebu i obavezu da ovaj tekst inoviramo, da ukažemo da su isplatioci, počev od 17.10.2016. godine, dužni da novčanu naknadu zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora, tretiraju kao zaradu i prilikom isplate izvrše obračun svih pripadajućih poreza i doprinosa, na način kako to čine prilikom isplate zarade. Suprotno ponašanje, sigurno će dovesti do sankcija od strane Poreske uprave.
Za utehu, napomenućemo da sudovi nisu vezani Miljenjima ministarstava. Međutim, ne možemo da se ne zapitamo, da li, i, koliko, ovakvo ponašanje izvršne vlasti utiče, ili može uticati na sudove prilikom donošenja odluka? Makar na podsvesnom nivou?
Da li se za naknadu stete za neiskorisceni godisnji odmor uzima prosecna bruto (kao za isplatu otpremnine) ili neto zarada? Hvala unapred
ОдговориИзбришиPostovani,
ОдговориИзбришиU skladu sa Zakonom o radu, pod zaradom se podrazumeva zarada koja u sebi sadrzi poreze i doprinose, tj. bruto zarada. Prema tome, i u ovom slucaju radi se o bruto zaradi.
Poslodavac posle dva meseca od otkaza ne isplacuje naknadu stete za neiskorisceni godisnji odmor za proslu i ovu godinu. U inspekciji rada su mi prvo savetovali da ih prijavim njima ako ne bude isplate a sad mi kazu da moram da tuzim firmu. Volela bih i vas savet.
ОдговориИзбришиPoštovani,
ОдговориИзбришиU 2014. godini bila sam na bolovanju od 08.04.-08.12.2014. g kada sam otišla u invalidsku penziju, a da nisam iskoristila svih 30 dana godišnjeg odmora.
Poslodavac je doneo rešenje o nadoknadi štete za neiskorišćen godišnji odmor, ali nije naveo iznos nadoknade.
Interesuje me u mom slučaju (bolovanje od 08.04.- 08.12. 2014. godine) koji prosek zarade se uzima za obračun nadoknade? Da li prosek zarade 12 meseci pre bolovanja ili...?
Hvala unapred,
Srdačan pozdrav
U prosek 12 meseci ne ulaze naknade, znači ni bolovanje ni godišnji odmor itd
ИзбришиŠta je šifra prihoda na PPP PD obrascu za naknadu štete;
ОдговориИзбришиPostovani, prilikom isplate naknade stete zbog neiskoriscenog godisnjeg odmora licu koje nije zaposleno kod isplatioca, koristi se OVP 611. Šifra vrste prihoda formira se u zavisnosti od toga da li je primalac prihoda rezident ili nerezident. Ako je primalac prihoda rezident šifra vrste prihoda je 1 11 611 00 0 a ako je primalac prihoda rezident šifra vrste prihoda je 1 06 611 00 0.
ОдговориИзбришиPardon, ako je primalac nerezident šifra vrste prihoda je 1 06 611 00 0.
ОдговориИзбришиAko firma posluje od 07.01.2015. moze li se isplata izvrsiti na osnovu proseka zarada u prethodna tri meseca?
ОдговориИзбришиKoliki je rok isplate godinjeg odmora nakon otkaza?
ОдговориИзбришиPoštovani,
ИзбришиZakonom o radu nije propisan rok u kome poslodavac treba da isplati naknadu štete zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora. Imajući u vidu da je reč o potraživanju iz radnog odnosa koje zastareva u roku od 3 godine od dana nastanka, tj. od dana prestanka radnog odnosa, trebalo bi da to bude u razumnom roku, tj. najkasnije sa isplatom poslednje zarade kod poslodavca. Za zaštitu i ostvarenje svojih prava mozete se obratiti inspekciji rada, a, u krajnjem slučaju, tužbom za naknadu štete sudu opšte nadležnosti.
postovani,
ОдговориИзбришиugovorom o otkazu poslodavac je obavezan da mi isplati sve zarade u roku od mesec dana izmedju ostalog i neiskoriscen godisnji odmor.Naravno to nije isplaceno.Do kada im je zakonski krajnji rok za isplatu i kome da se obratim ako ga ne isplate?
Poštovani,
ИзбришиZakonom nije propisan rok za isplatu naknade štete. Budući da Vi imate ugovoren rok, Vaše potraživanje je svakako dospelo te se možete obratiti sudu opšte nadležnosti tužbom za naknadu štete. Preporučujem da još jednom opomenete poslodavca, ako treba i pismeno, zatim, da se, eventualno obratite Inspektoratu za rad, a tek nakon toga da idete na sudski spor.
Dragi Porezi, da li su i Ministrastva u obavezi za isplate naknadu štete za neiskorišćeni godišnji odmor? Ili oni i dalje izdaju potvrde? Pozdrav, Kristina
ОдговориИзбришиDraga Kristina,
ОдговориИзбришиI ministarstva, kao i drugi državni organi, u obavezi su da isplate naknade štete za neiskorišćeni godišnji odmor, licima kojima je prestao radni odnos. Ni oni, ni bilo koji drugi poslodavac ne izdaje potvrdu o neiskorišćenom broju dana, pošto se, od jula prošle godine, neiskorišćeni godišnji odmor ne prenosi kod novog poslodavca. Hvala na poverenju i čitanju. Čitajte me i dalje, preporučite svojim prijateljima, podelite na društvenim mrežama.
Hvala najlepše na odgovoru. Mislila sam da je tako. Očigledno nisu bili informisani o izmenama Zakona ;). Potvrdu o neiskoriššćenom godišnjem odmoru su izdali u februaru ove godine ;)
ОдговориИзбришиDraga Kristina,
ИзбришиLice kome je u februaru ove godine jos uvek nije izgubilo pravo na potraživanje naknade štete zbog neiskoriscenog godisnjeg odmora. Ovo potaživanje zastareva u roku od tri godine od dana dospelosti.
Hvala, divni ste <3. Pričam od tada do sada, ali moram ovako da mu dokažem ;)
ИзбришиPoštovani, interesuje me sam postupak obračuna naknade štete, da li se odredi prosečna bruto zarada po satu, pa se množi sa 8 sati na svaki dan godišnjeg odmora (podrazumevajući se da je zaposleni angažovan puno radno vreme), i da li se prilikom isplate naknade štete izbija porez iz dobijenog iznosa, ili radnik ima pravo na ceo iznos, a porez ide na teret poslodavca?
ОдговориИзбришиPoštovani,
ОдговориИзбришиNovčana naknada isplaćuje se u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora. Zakonom o radu nije bliže regulisano šta se smatra prosečnom zaradom za potrebe utvršivanja novčane naknade za neiskorišćeni godišnji odmor. Međutim, prema mom mišljenju, prosečna zarada se utvrđuje prema opštim pravilima na osnovu kojih se utvrđuje za potrebe određivanja osnova za ostale naknade. To znači da u prosečnu zaradu ulaze efektivni sati rada i ukupna zarada koju je zaposleni ostvario za efektivne sate rada. Pod zaradom se podrazumevaju sva primanja iz člana 105. stav. 3. Zakona o radu i to: isplaćena zarada po satu za efektivne sate rada u prethodnih 12 meseci, deo zarade po osnovu radnog učinka (stimulacija i destimulacija), uvećanje zarade po osnovu rada na dan praznika, noćnog rada, rada u smenama, prekovremenog rada, tzv. minulog rada i drugih uvećanja propisanih opštim aktom poslodavca, druga primanja koja imaju karakter zarade a koja su u prethodnih 12 meseci isplaćena (topli obrok, regres, terenski dodatak, dodatak za odvojeni život i druga davanja zaposlenima koja imaju karakter zarade). Iz navedenog proizilazi da se u osnov za naknadu ne uključuju naknade zarade (za vreme godišnjeg odmora, bolovanja, plaćenog odsustva i dr.) Posto se, prema Zakonu o radu, pod prosečnom zaradom podrazumeva bruto zarada, onda se i naknada štete zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora utvrđuje u bruto iznosu. Na ovako utvrđeni iznos, nakon što se odbiju normirani troškovi od 20%, plaća se porez po stopi od 20%, dok se doprinosi za obavezno socijalno osiguranje ne plaćaju. Dakle, porez se plaća na teret primaoca prihoda, ali se naknada utvrđuje u bruto iznosu. Hvala Vam na poverenju i čitanju. Ako ste zadovoljni odgovorom, preporučite ovaj blog i svojim prijateljima, podelite sadržaj na društvenim mrežama. Hvala.
Hvala puno na vrlo iscrpnom odgovoru! :)
ОдговориИзбришиPoštovani,
ОдговориИзбришиKako se knjiži naknada štete za neiskorišćeni godišnji odmor?
Hvala unapred
Poštovani,
ОдговориИзбришиda li je poslodavac dužan da isplati nadoknadu štete i za preostale, neiskorišćene, dane godišnjeg odmora od prošle godine (primer, raskid radnog odnosa je u februaru 2016 a ostalo je još dana godišnjeg iz 2015) ili se isplata bazira samo na srazmernom broju dana godišnjeg za 2016 godinu?
Poštovani,
ИзбришиPoslodavac je prilikom raskida radnog odnosa dužan da isplati naknadu štete za sve dane neiskorišćenog godišnjeg odmora, prema tome, i za neiskorišćeni godišnji odmor iz prethodne godine. Hvala na poverenju i čitanju.
Puno hvala!
ИзбришиPoštovani,
ОдговориИзбришиradim u firmi 5 godina (Ugovor o radu na određeno vreme se produžavao po dva meseca), za tih 5 godina sam koristio za svaku godinu po najviše 5 dana godisnjeg odmora. Sutra mi prestaje važiti Ugovor o radu na određeno vreme.
Moje pitanje je, da li mi Poslodavac mora isplatiti za svih 5 godina ili samo za ovu 2015. godinu?
I još jedno pitanje, da li mi Poslodavac mora dati potvrdu o neikorišćenom godišnjem odmoru?
Hvala unapred
Poštovani,
ИзбришиPoslodavac je u obavezi da Vam isplati štetu za neiskorišćeni godišnji odmor za 2015. godinu, ukoliko do prekida radnog odnosa dodje pre isteka zakonskog roka za korišćenje godišnjeg odmora. Naime, od 30.07.2014. godine, tj. od poslednjih izmena Zakona o radu, naknada štete za neikorišćeni godišnji odmor se može ostvariti samo ukoliko dođe do prekida radnog odnosa, pri čemu nije bitno da li za neiskorišćeni godišnji odmor ima krivice poslodavca. Takođe, od tih izmena poslodavac ne mora da izdaje potvrdu o neiskorišćenom broju dana godišnjeg odmora, jer se godišnji odmor, takođe od najnovijih izmena, ne prenosi kod novog poslodavca. Što see tiče godišnjeg odmora za 2014. godinu, mislim da naknadu štete za isti ne možete ostvariti,budući da je zakonski rok do kog ste ga mogli iskoristiti istekao. Za godine pre 2014.g. možete eventualno pokušati da naknadu štete ostvarite pred sudom, uz uslov da se dokaže krivica poslodavca. Hvala Vam na poverenju i čitanju. Ako Vam se ovaj blog sviđa i mislite da je koristan, podelite sadržaj na društvenim mrežam. Hvala.
Hvala najlepše.
ОдговориИзбришиPostovani, 31.01.2016 bi trebalo da dobijem otkaz ugovora o radu usled gasenja poslodavca. Ja sam porodilja vec 5 meseci. Nisam koristila g.o. za 2015. ni 2016. godinu. Da li je poslodavac u obavezi da mi isplati celokupne g.o.za obe godine s obzirom da g.o.za 2015. nisam koristila zato sto sam bila na bolovanju radi odrzavanja trudnoce? Unapred zahvalna.
ОдговориИзбришиPoštovana,
ОдговориИзбришиSituacija je pomalo diskutabilna, obzirom da je članom 73. Zakona o radu propisana mogućnost prenošenja godišnjeg odmora u narednu godinu samo ako zaposlena nije bila u mogućnosti da ga iskoristi zbog toga što je koristila porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege deteta a da ta mogučnost nije propisana ako zaposlena nije koristila godinšnji odmor zbog privvremene sprečenosti za rad zbog komplikacija vezanih za trudnoću. To bi između ostalog moglo zavisiti od toga jeste li, a ako jeste, kada ste dobili rešenje za godišnji odmor.
Hvala Vam u svakom slucaju. Resenje nisam primila za 2015.ni 2016 ali poslodavac je sigurno uradilo resenja. Ili ce retroaktivno da ne budu u problemu. Sve najlepse
ОдговориИзбришиPoštovani,
ОдговориИзбришиsredinom februara radnica treba da se vrati sa porodiljskog odsustva koje je trajalo dve godine. U tom periodu nije koristila godišnji odmor za 2014, 2015. i 2016. godinu. Nakon povratka sa porodiljskog će biti raskinut radni odnos na njen zahtev. Za koji period treba da joj se isplati neiskorišćeni godišnji odmor i koja je osnovica za obračun s obzirom da ste u jednom od prethodnih odgovora naveli da se u osnov za naknadu ne uključuju naknade zarade (za vreme godišnjeg odmora, bolovanja, plaćenog odsustva i dr.)?
Poštovani,
ИзбришиRadnica koja je bila na porodiljskom odsustvu ima pravo na pun godišnji odmor za 2015. godinu. Obzirom da joj radni odnos prestaje na njen zahtev ima pravo na srazmeran godišnji odmor za 2016. godinu, tj, na dvanaestinu godišnjeg odmora za svaki kalendarski mesec, saglasno članu 72.Zakona o radu. Pravo na korišćenje godišnjeg odmora iz 2014. godine je prestalo 30.06.2015. godine. Dakle, naknadu štete za neiskoriščeni godišnji odmor ste dužni da isplatite za pun godišnji odmor za 2015. godinu i srazmeran deo godišnjeg odmora za 2016. godinu.Što se tiče osnova za utvrđivanje naknade, u situaciji kad u prethodnih 12 meseci nije ostvarena zarada, mišljenja sam da kao osnov za obračun naknade treba uzeti zaradu koju bi zaposleni ostvario da je radio. Hvala na poverenju i čitanju. Ako Vam je ovaj sadržaj bio koristan, preporučite ga i drugima. Hvala.
Postovani
ОдговориИзбришиKako se obracunava odmor kada je 4 meseca efektivnog rada a ostatak sam bila na porodiljskom jel se obracunava normalna plata i koji se prosek tu uzima?
Hvala vam unapre
Poštovana,
ИзбришиSmatram da u situaciji kada u prethodnih 12 meseci nije ostvarena zarada, naknadu za godišnji odmor treba utvrditi na osnovu zarade koju bi zaposleni ostvario da je radio. Dakle, "normalna plata". Hvala Vam na poverenju i čitanju. Širite dalje.
Postovani, firma je u stecaju i raskinuti su ugovori o radu. Po zakonu o radu cl.125.st1.tac.2, imamo pravo na Naknadu stete za neiskorisceni godisnji odmor u visini minimalne zarade. Da li se i na to placa porez i ako se placa kako to formulisem u "Prijavi potrazivanja", da li od minimalne zarade odbijam porez 20% da bi firma uplatila i potrazujem ono sto je ostalo ili potrazujem celu minimalnu zaradu a kada mi se uplati novac, sam uplacujem porez negde ?
ОдговориИзбришиTakodje isto pitanje i kada potrazujem naknadu za neiskorisceni godisnji u prosecnom bruto iznosu za prethodnih 12 meseci.
Sta su "normirani troškovi od 20%" ?
Postovanje Jovan
Poštovani Jovane,
ИзбришиNaknada štete zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora utvrđuje se u visini prosečne zarade koju je zaposleni ostvario u prethodnih 12 meseci. U skladu sa Zakonom o radu, pod zaradom se podrazumeva bruto zarada.Dakle, utvrdite prvo koja je to prosečna zarada u prethodnom periodu, u bruto iznosu. Na tako utvrđeni iznos odbijete 20% na ime normiranih troškova. Normirani troškovi su deo nekog primanja koji se primaocu prihoda priznaje kao trošak i zato se neoporezuje.Normirani se zovu zato što je njihova stopa propisana zakonom, te se ne moraju dokazivati, već postoji pretpostavka da je svaki primalac prihoda imao te troškove i ima pravo da ih odbije prilikom oporezivanja, za razliku od stvarnih troškova koji se moraju dokazivati i mogu biti i veći od ovog zakonom propisanog iznosa, pod uslovom da se dokažu. Iznos koji preostane nakon odbitka normiranih troškova predstavlja poresku osnovicu i na taj iznos se primenjuje poreska stopa od 20%. Nakon odbitka obračunatog poreza preostaje neto iznos koji se isplaćuje primaocu prihoda, tj. bivšem zaposlenom. Doprinosi za obavezno socijalno osiguranje na ovaj prihod se ne plaćaju. Shodno napred navedenom, naknada štete zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora prijavljuje se kao potraživanje u stečajnom postupku, u bruto iznosu. Ukoliko potraživanje bude priznato i bude dovoljno sredstava za isplatu, stečajni upravnik je u obavezi da obračuna i obustavi porez i isplati neto primaocu prihoda, kao i da podnese odgovarajuću poresku prijavu. Nadam se da sam Vam pomogla. Ukoliko imate dodatnih pitanja, budite slobodni da ih postavite. Hvala Vam na poverenju i čitanju. Ako smatrate da je sadržaj ovog bloga koristan i kvalitetan, podelite ga na društvenim mrežama.Hvala.
Neizmerno ste mi pomogli, naravno da je sadrzaj koristan i kvalitetan.
ИзбришиZamolio bih vas jos nesto:
1. Ko potrazuje doprinose za PIO u mom slucaju (firma u stecaju), da li potrazujem ja ili neka ustanova po sistemu automatizma (poreska, fond za pio ...)
2. Kako se tretira u mom slucaju:
-"Naknada za neisplaceni regres",
-"Zatezna kamata za neisplaceni regres",
-"Naknada za neisplaceni višak radnih časova",
-"Neisplaceni putni troškovi" ?
Na cega se od navedenog obracunavaju doprinosi za socijalno osiguranje, a na čega neki drugi porezi i koji ? Takodje, u oba slučaja, šta potražujem od stečajnog dužnika, bruto ili neto ?
Veoma mi mnogo znači vaša pomoć, Jovan
Koja je sifra placanja za nadoknadu stete za neiskoriscen godisnji odmor? Hvala
ОдговориИзбришиKoja je sifra placanja za nadoknadu stete za neiskoriscen godisnji odmor? Hvala
ОдговориИзбришиPostovani,
Избришиprilikom isplate naknade stete zbog neiskoriscenog godisnjeg odmora licu koje nije zaposleno kod isplatioca, koristi se OVP 611. Šifra vrste prihoda formira se u zavisnosti od toga da li je primalac prihoda rezident ili nerezident. Ako je primalac prihoda rezident šifra plaćanja je 1 11 611 00 0 a ako je primalac prihoda nerezident šifra plaćanja je 1 06 611 00 0.
Molim Vas:
ОдговориИзбриши1. Ko potrazuje doprinose za PIO ako je firma u stecaju, da li ja kao bivsi zaposleni ili neka ustanova po sistemu automatizma (poreska, fond za pio ...)
2. U slucaju da ja potrazujem, da li potrazujem posebno iznos ciju osnovicu za obracun cini najniza osnovica doprinosa, i razliku do iznosa ciju osnovicu cini bruto zarada. Ili potrazujem ukupan iznos cija je osnovica bruto zarada, a stecajni upravnik odlucuje da li ce da preracuna iznos sa najnizom mesecnom osnovicom koju ce da svrsta u prvi isplatni red, a ostatak u treci.
3. Takodje neisplacene zarade, da li potrazujem u punom neto ili bruto iznosu, ili posebno preracunavam I potrazujem neto zaradu u iznosu minimalne zarade I razliku do punog neto ili bruto iznosa ?
4. Isto tako I visak radnih casova ?
5. Naknadu stete za neiskorisceni odmor, da li potrazujem u punom bruto iznosu (na osnovu poslednjih 12 bruto plata), ili posebno preracunavam I potrazujem bruto naknadu u iznosu minimalne zarade I razliku do punog bruto iznosa ?
6. Naknadu za neisplaceni regres, da li potrazujem bruto ili neto (sa odbijenim porezima I doprinosima za socijalno)
Hvala
Poštovani Jovane,
ИзбришиRazumem Vaše nestrpljenje ali Vas ipak molim da imate malo razumevanja. Dakle: 1) Doprinose za PIO potražuje Poreska uprava, ukoliko su obračunati i podnete prijave.Svi doprinosi koji su obračunati i prijavljeni do dana otvaranja stečaja, bilo na zaradu, bilo na minimalnu osnovicu, ući će u prijavu potraživanja koju podnosi Poreska uprava. Doprinose koji do dana otvaranja stečajnog postupka nisu obračunati i prijavljeni, potražuje zaposleni, odnosno bivši zaposleni.
Ja nisam stručnjak za stečajni postupak i morala bih se malo više pozabaviti ovim da bih dala potpune i tačne odgovore, a zato bist morali imati malo strpljenja. Mišljenja sam da prijavu potraživanja treba sastaviti prema isplatnim redovima, što znači: 1) u prvi isplatni red, minimalna neto zarada za poslednjih godinu dana pre otvaranja stečajnog postupka sa kamatom do dana dospeća i neplećni doprinoi za PIO za poslednje dve godine pre otvaranja stečajnog postupka, obračunati na najnižu osnovicu; 2) sva ostala potraživanja koja imate, pre svega razliku zarade do punog iznosa, u bruto iznosu, u koju treba da uđe i obračun prekovremenih sati za svaki mesec, kao i naknadu štete za neiskorišćeni godišnji odmor u bruto iznosu a u visini minimalne zarade.
Za obračun razlike zarade koristite obračunske liste koje je poslodavac bio dužan da Vam dostavlja za svaki mesec a one su ujedno i dokaz o postojanju Vašeg potraživanja. Naknadu štete za neiskorišćeni godišnji odmor možete da tražite samo u skladu sa članom 125. Zakona o radu, tj. u visini minimalne zarade, kou treba iskazati u bruto iznosu.
Nadam se da sam bar malo bila od pomoći. Svako dobro.
Imacu strpljenja kako bi mi dali potpune i tačne odgovore.
ИзбришиGore izneto da dopunim: radi se o neisplacenoj zaradi za jedan mesec I to mesec u kojem je otvoren stecaj. I visku radnih casova za poslednjih nekoliko meseci, koji nije obracunat I prikazivan u obracunskim listama.
Poštovani,
ИзбришиPretpostavljam da, pošto se radi o neisplaćenoj zaradi za poslednji mesec, tj. mesec u kome je otvoren stečajni postupak, doprinosi na najnižu osnovicu od strane Poreske uprave nisu obračunati i da neće ući u prijavu potraživanja koju će oni podneti. Ako je tako, potrebno je da se prvo obračunaju doprinosi za PIO na minimalnu osnovicu i da se kao takvi unesu u prijavu potraživanja. Zatim se u prijavu potraživanja unosi bruto zarada koja u sebi sadrži neto zaradu, srazmerno broju radnih časova i pripadajući porez na zarade, doprinosi za zdravstveno osiguranje i doprinos za nezaposlenosti razlika doprinosa za Pio od obračuna na minimalnu osnovicu do obračuna na zaradu, ukoliko takva razlika postoji. Što se tiče ostvarenih časova prekovremenog rada iz prethodnih meseci, potrebno je iskazati ostvarenu zaradu u bruto iznosu koja je ostvarena po tom osnovu a koja u sebi sadrži neto zaradu i sve pripadajuće poreze i doprinose. Ovde ne vršite obračun doprinosa za Pio na najnižu osnovicu, pošto su ti doprinosi, ako sam vas dobro razumela, već plaćeni prilikom isplate zarade za te mesece. Nadam se da sam pomogla. Pozdrav i širite dalje. Da i Vi meni malo pomognete. Hvala.
Poštovani,
ОдговориИзбришиRadni odnos kod jednog poslodavca mi je prestao 29.02.2016, a od 01.03.2016 sam zaposlena u drugom pravnom licu koje je povezano lice sa prethodnim poslodavcem.
S obzirom na to da nisam iskoristila drugi deo godišnjeg odmora za 2015. godinu, zanima me da je neophodno isplatiti naknadu štete za neiskorišćeni godišnji odmor ili se ti dani mogu preneti kod povezanog lica i iskoristiti do 30.06.2016. godine.
Hvala
Poštovani,
ИзбришиPo zakonu, godišnji odmor se ne prenosi kod novog poslodavca, već se isplaćuje naknada štete za neiskorišćeni godišnji odmor.
Postovani
ОдговориИзбришиKoju sifru placanja treba upisati u nalogu za prenos prilikom placanja neto iznosa? Hvala unapred.
Poštovana,
ИзбришиObzirom da se isplata vrši licu koju nije zaposleno kod isplatioca, šifra plaćanja bi trebalo da bude 49, za isplatu neto iznosa. Za plaćanje poreza koristi se uobičajena šifra 54.
Poštovana,
ИзбришиObzirom da se isplata vrši licu koju nije zaposleno kod isplatioca, šifra plaćanja bi trebalo da bude 49, za isplatu neto iznosa. Za plaćanje poreza koristi se uobičajena šifra 54.
Postovani, da li isplacena suma po osnovu naknade za neiskoricenji godisnji odmor ulazi u obracun za godisnji porez na dohodak gradjana ? Hvala!
ОдговориИзбришиPoštovani,
ИзбришиNaknada štete zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora spada u druge prihode iz člana 85. Zakona o porezu na dohodak građana, pa, shodno tome, ulazi i u osnovicu za utvrđivanje godišnjeg poreza na dohodak građana. Hvala Vam na poverenju. Širite dalje.
Poštovani,da li imam pravo na nadoknadu neiskorišćenog god. odmora, od koliko dana i koji je iznos iste? Radila sam u periodu od 01.10.2015. do 31.12.2015. i od 01.01.2016. do 31.03.2016.Rad je bio na odredjeno, bez prekida, kod istog poslodavca. Po ugovoru sam imala odredjen god.odmor u trajanju od 20 radnih dana, a osnovna zarada se obračunavala u bruto iznosu od 165,00 din/h na dan.Unapred zahvalna. Pozdrav.
ОдговориИзбришиPoštovani,
ИзбришиUkoliko Vam prestane radni odnos imater pravo na naknadu štete zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora. Godišnji odmor se za godinu u kojoj se zasniva radni odnos, kao i za godinu u kojoj prestaje radni odnos, određuje u srazmernom delu, saglasno članu 72. Zakona o radu. To, praktično, znači, da Vi, ako Vam je pun godišnji odmor određen u trajanju od 20 dana, imate pravo na godišnji odmor u trajanju od 5 dana godišnjeg odmora, kao i 5 dana za 2016. godinu.Naknade štete se utvrđuje u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, pre prekida radnog odnosa. U Vašem slučaju, to bi bilo, grubo rečeno, nešto manje od jedne Vaše prosečne zarade, u bruto iznosu. Od tog iznosa se odbijaju normirani troškovi, pa se na taj iznos obračunava porez po stopi od 20%. Iznos koji preostane je iznos neto naknade. Hvala na poverenju. Pratite nas i na fejsbuk stranici https://www.facebook.com/Porezi-Pravo-Praksa-906443449433859/
Poštovani, radila sam mesec i 7 dana u jedno prodavnici i u raskidu ugovora je pisalo: Zaposlenom ce biti isplacena naknada steta srazmerno neiskoriscenom broju dana godisnjeg odmora. Šta to znači srazmerno? Naravno, ja nisam iskorišćavala nijedan slobodan dan. Unapred hvala.
ОдговориИзбришиPoštovana.
ИзбришиSrazmeran deo godišnjeg odmora znači onaj deo godišnjeg odmora na koji zaposleni ima pravo srazmerno vremenu provedenom na radu. Srazmeran deo godišnjeg odmora se utvrđuje što se pun iznos godišnjeg odmora, koji se utvrđuje u ugovoru o radu za celu godinu, podeli sa 12, zatim dobijeni broj pomnoži sa brojem meseci koji je zaposleni u toj godini proveo u radnom odnosu. Naknada štete za neiskorišćeni godišnji odmor određuje se u novčanom iznosu, u visini prosečne zarade zaposlenog za prethodnih 12 meseci, u skladu sa brojem neiskorišćenih dana godišnjeg odmora. Pratite nas i dalje i preporučite i svojim prijateljima. Hvala.
Postovani,
ОдговориИзбришиRadni odnos na odredjeno vreme na period od godinu dana sam zasnovala 25.12.2014. god. Nakon sto sam iskoristila ceo godisnji za 2015. godinu, otisla sam na porodjajno odsustvo i radni odnos mi je produzen do isteka porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta do 03.11.2016. god. Zanima me da li imam pravo na naknadu stete zbog neiskoriscenog godisnjeg odmora za 2016. godinu, kako se ista obracunava u ovom slucaju i kako da ostvarim ovo pravo, tj. da li poslodavac nakon sto mi prestane radni odnos 03.11.2016. sam donosi resenje o nadoknadi stete i u kom roku, ili je potrebno da mu se obratim sa zahtevom. Hvala.
Poštovana,
ИзбришиMoguće je da će poslodavac odlučiti da Vam produži radni odnos dok ne iskoristitie godišnji odmor, moguće je da će umesto toga odlučiti da Vam isplati naknadu štete zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora. Ukoliko Vam se ne omogući korišćenje godišnjeg odmora dok ste još u radnom odnosu, zakonska je obaveza poslodavca da Vam isplati naknadu štete. Ukoliko to ne učini, savetujem Vam da uputite pismeni zahtev. Hvala na čitanju i poverenju. Podelite na društvenim mrežama.Pratite našu stranicu. Hvala.
Kako se knjiži naknada štete za neiskorišćen godišnji odmor? Unapred hvala, Klara
ОдговориИзбришиPoštovani,
ИзбришиNaknada štete za neiskorišćeni godišnji odmor knjiži se na 489, odnosno 529.
Pozdrav.
ОдговориИзбришиImam nekoliko pitanja. Zaposlena sam na odredjeno vreme. Trenutno sam na porodiljskom odsustvu i ugovor o radu mi je produzen do druge polovine juna. Zanima me da li mi se produzava radni odnos ako lekarska komisija utvrdi da je detetu potreba posebna nega zbog smetnji u psihofizickom razvoju, ako da, za koliko najduze moze da se produzi i da li nakon toga imam pravo na kaknadu stete za neiskorisceni godisnji odmor ili da mi produze ugovor dok ga ne iskoristim. Najvise me zanima da li je poslodavac u obavezi da mi produzi ugovor o radu zbog posebne nege deteta. Hvala.
Poštovana,
ИзбришиRadni odnos na određeno vreme se produžava i za vreme odsustva zbog posebne nege deteta, sve dok to odsustvo traje. Što se tiče godišnjeg odmora imate prao naknadu štete zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora, ukoliko imate pravo na koriščenje istog. To praktično znači, da nemate pravo na naknadu štete zbog toga što niste iskoristili godišnji odmor za 2015. godinu, obzirom da isti može da se iskoristi do 30. juna 2016. godine, a koji Vi, prema onom što ste napisali, nećete biti u prilici da iskoristite jer ćete biti na odsustvu zbog posebne nege deteta. Imaćete pravo na naknadu štet za godišnji odmor za 2016. godinu ako Vam radni odnos prestane pre 30. juna 2017. godine. Ako Vam se blog sviđa podelite sadržaj na društvenim mrežama.Hvala.
Poštovani, šta se sve podrazumeva pod 12-omesečnim prosekom zarade, koji se uzima kao osnovica za dane odmora/bolovanja? Pored redovnog rada, minulog rada, uvećanja/smanjenja, toplog obroka, regresa...koliko sam shvatila naknade zarade isplaćene za vreme godišnjeg/bolovanja ne ulaze u prosek? U slučaju zaposlenog koji je proveo par meseci na bolovanju, šta ulazi u prosek, za taj period, kad nema efektivnih časova rada?
ОдговориИзбришиUnapred hvala.
postovani! zaposlen sam u mup r.srbije. u vremenu od aprila 2013 god. do decembra 2015 god.bio sam udaljen sa posla ( suspenzija ) i nisam iskoristio godisnji odmor.za 2012,2013 i 2014 god.vracen sam na posao bez ikakvih posledica tj.sankcija u decembru 2015 god. podneo zahtev u maju 2016 god.za isplatu stete zbog neiskoriscenog godisnjeg odmora poslodavcu do danas nema odgovora.sta savetujete? hvala!
ОдговориИзбришиpostovani! zaposlen sam u mup r.srbije. u vremenu od aprila 2013 god. do decembra 2015 god.bio sam udaljen sa posla ( suspenzija ) i nisam iskoristio godisnji odmor.za 2012,2013 i 2014 god.vracen sam na posao bez ikakvih posledica tj.sankcija u decembru 2015 god. podneo zahtev u maju 2016 god.za isplatu stete zbog neiskoriscenog godisnjeg odmora poslodavcu do danas nema odgovora.sta savetujete? hvala!
ОдговориИзбришиPoštovani,
ИзбришиNaknada štete za neiskorišćeni godišnji odmor za 2012 i 2013. godinu može se ostvariti samo ako godišnji odmor nije iskorišćen krivicom poslodavca. Da bi se dokazala krivica poslodavca, potrebno je da ste uputili pismeni zahtev za korišćenje godišnjeg odmora, na koji Vam poslodavac ili nije odgovorio ili je odgovorio negativno. Za 2014. i 2015. godinu naknada štete za neiskorišćeni godišnji odmor, u skladu sa Zakonom o radu, može se ostvariti samo u slučaju prestanka radnog odnosa.Iz navedenog proizilazi da je Vaš zahtev za naknadu štete neosnovan. Hvala Vam na poverenju. Ako Vam se blog čini korisnim, podelit link na društvenim mrežama ili na G+. Hvala.
postovani! krivica poslodavca je tekla od 2012-2014 god.znaci nastala i prestala u tom periodu tako da nevidim razlog na pozivanje na novi zakon o radu jer razlozi za moje udaljenje sa posla prestaju donesenim resenjem od novembra 2015 god. tako da ja moja potrazivanja nisam mogao traziti dok sam bio udaljen sa posla vec mojim povratkom na posao sto je i logicno.tako da nisam siguran u vas odgovor.
ИзбришиPoštovani Slaviša,
ИзбришиŽao mi je ako niste zadovoljni odgovorom. Podržavam Vas da odgovor potražite na nekom drugom mestu, npr. inspekciji rada. Svako dobro.
Аутор је уклонио коментар.
ИзбришиPostovani, trenutno sam na porodiljskom odsustvu do 06.oktobra 2016.godine. S obzirom na to da mi nakon tog datuma istice bolovanje i da nemam nikavih sansi da nastavim sa radom u toj firmi, nasla sam drugi posao. Novi poslodavac zeli da me prijavi od 26. septebmra 2016. godine sto bi znacilo da moram prekinuti bolovanje. Ono sto mene interesuje je sta se dsava sa mojim godisnjim odmorom u staroj firmi koji ce kako su mi rekli propasti jer kada me odjave nemaju nikakve obaveze prema meni??? Da li imam prava da trazim da mi se godisnji odmor isplati ili imam prava da ga prenesem u novu firmu??? Hvala na odgovoru
ОдговориИзбришиPoštovana,
ИзбришиStari poslodavac u obavezi je da Vam isplati naknadu štete zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora. Ta obaveza postoji na strani poslodavca uvek kada je došlo do prekida radnog odnosa, bez obzira iz kog razloga i čijom voljom. Godišnji odmor sene može prenositi kod novog poslodavca počev od 29. jula 2014. godine. Hvala Vam na poverenju. Čitajte nas i dalje i pomozite naš rad, šerujte, lajkutje stranicu... Hvala.
Postovani bio sam prihavljen na knez petrol pumpi kao tocioc radio sam oko 5 ipo meseci i dao sam otkaz...da li imam prava da primim pare za odmor sef mi je rekao da imam ali proslo je vec 25 dana i nisu mi pare na racunu?
ОдговориИзбришиPostovani bio sam prihavljen na knez petrol pumpi kao tocioc radio sam oko 5 ipo meseci i dao sam otkaz...da li imam prava da primim pare za odmor sef mi je rekao da imam ali proslo je vec 25 dana i nisu mi pare na racunu?
ОдговориИзбришиPoštovani,
ИзбришиImate pravo na naknadu štete zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora. Pozovite svog bivšeg poslodavca, raspitajte se o čemu se radi, pa tek onda planirajte dalje korake. Ako Vam se sadržaj ovog bloga čini korisnim, podelite link na društvenim mrežama. Hvala.
Поштовани,
ОдговориИзбришиМолим вас за одговор на следеће питање: када је радни однос раскинут у државном органу, министарству правде односно у месно надлежном суду или неком другом државном органу, да ли запослени има право на накнаду штете за неискоришћен годишњи одмор, с обзиром да исти није био у могућности да искористи јер му је престао радни однос - истек уговора о раду у том државном органу. Исти радник је у периоду краћем од месец дана, почео са радом, односно био ангажован, у другом државном органу по уговору о привременим и повременим пословима, дакле, био је радно ангажован - обављао послове по уговору о привременим и повременим пословима, а који се уговор не сматра новим продужењем радног односа јер у тренутку исплате није имао статус запосленог лица код исплатиоца, у оба случаја Репубике Србије.
Хвала на одговору.
Poštovana,
ИзбришиIzvan svake sumnje imate pravo na naknadu štete zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora.Ako Vam se blog sviđa, molim Vas podelite link. HvL.
U random sam odnosu od 2013.na odredjeno vreme.Od 19-og avgusta sam na bolovanju,trudnicko,porodiljsko I posebna nega deteta koja traje do 10.12.2016.Prestankom bolovanja mi prestaje I radni odnosu.Zanima me da li imam pravo na nadoknadu za neiskorisceni godisnji odmor ?Duguju mi i jednu platu iz 2014.Ima li sense da to naplatim i Kako?
ОдговориИзбришиPoštovana,
ИзбришиImate pravo na naknadu štetu za srazmeran deo godišnjeg odmora za 2016. godinu. Plata iz 2014. godine se može naplatiti sudskim putem, ako poslodavac nije voljan da to učini dobrovoljno. Potraživanja iz radnog odnosa, zastarevaju u roku od 3 godine od dana dospelosti. Ako Vam se blog sviđa, molim Vas podleite sadržaj. Hvala.
Poštovani,
Избришиpročitala sam sva pitanja i odgovore ali nisam naisla na situaciju koju trenutno imamo u firmi (100% budžetska). Naime, jedan naš radnik je preminuo usled teške bolesti. Ne znamo da li i dalje ima prava da mu se isplati naknada za neiskoriscen godisnji odmor (tj njegovoj porodici), godisnji odmor nije iskoristio jer je cele prosle godine bio na bolovanju. U nasem kolektivnom ugovoru stoji da treba ali smo nasli stavku da pravo godisnjeg odmora nije prenosivo pravo.. Hvala najlepse!
Poštovani,poslodavac me je aneksom ugovora o radu 01.01.2017.uputio na rad kod drugog poslodavca na godinu dana,da li imam pravo na naknadu štete za neiskorišćeni godišnji odmor za 2016.godinu
ОдговориИзбришиPoštovana,
ИзбришиUkoliko nije došlo do prestanka radnog odnosa, nemate pravo na naknadu štete za neiskorišćeni godišnji odmor. Vi imate pravo da do 30. juna iskoristite preostali deo godišnjeg odmora. Svako dobro. Hvala na poverenju. AKo Vam se sviđamo, širite priču. Hvala.
Kako da ga iskoristim, kada ne postoji pravni osnov za koriscenje godisnjeg odmora kod novog poslodavca, a stari me je odjavio sa 31.12.2016.
ИзбришиPoštovana,
ИзбришиIz Vašeg prvog pitanja nije izgledalo tako. Ako Vas je stari poslodavac odjavio 31.12.2016. godine, naravno da imate pravo na naknadu štete zbog neiskorišćenog godišnjeg poslodavca.
Pardon, neiskorišćenog godišnjeg odmora.
Избриши