Praktični saveti i aktuelnosti u primeni poreskih propisa

четвртак, 23. октобар 2014.

PORESKI TRETMAN PRIMANJA PO UGOVORU O PRAVIMA I OBAVEZAMA DIREKTORA

Članom 48. Zakona o radu regulisan je radnopravni status direktora privrednog društva.

Stavom 4. navedenog člana data je mogućnost da se poslovi direktora obavljaju i bez zasnivanja radnog odnosa, a međusobna prava i obaveze između direktora i društva regulišu se ugovorom.

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o radu "Sl. glasnik RS" br. 75/14, izvršene su određene izmene i u članu 48., kojim je regulisan Ugovor o pravima i obavezama direktora.

Osim terminoloških usklađivanja sa Zakonom o privrednim društvima koja su izvršene u st.1. i 6., izvršena je značajna izmena u stavu 5. navedenog člana. Naime, čl.48. st. 5. Zakona o radu, pre poslednjih izmena, glasio je:"Lice koje obavlja poslove direktora iz stava 4. ovog člana ima pravo na naknadu za rad koja ima karakter zarade i druga prava, obaveze i odgovornosti, u skladu sa ugovorom". Nakon najnovijih izmena Zakona o radu, koje su na snazi od 29.07.2014. godine, ova odredba glasi:" Lice koje obavlja poslove direktora iz stava 4. ovog člana ima pravo na naknadu za rad i druga prava, obaveze i odgovornosti, u skladu sa ugovorom".

Poređenjem teksta navedene odredbe pre i posle izmena može se uočiti da su reči "koja ima karakter zarade", brisane, te da, prema tome, naknada za rad direktora privrednog društva, koji nije zasnovao radni odnos, počev od 29.07.2014. godine, nema karakter zarade.

Navedena izmena bitno menja poreski tretman primanja direktora, odnosno drugog zastupnika, koji nije zasnovao radni odnos.Pre 29.07.2014. godine, naknada za rad direktora koji nije zasnovao radni odnos, oporezivana je po pravilima koja važe za zaradu, dok se, nakon 29.07.2014. godine, ova primanja oporezuju u skladu sa članom 85. stav 1. tačka 5. Zakona o porezu na dohodak građana "Sl. glasnik RS" br. 24/01...68/14,  odnosno kao primanja članova organa uprave pravnog lica.

Na primanja iz čl.85. stav 1. tačka 4. Zakona o porezu na dohodak građana obračunava se i plaća porez na druge prihode po stopi od 20%, na osnovicu koj čini bruto prihod, umanjen za 20% normiranih troškova. Poreska osnovica se ne umanjuje za neoporezivi iznos od 11.242 dinara, propisan u  članu 15a  Zakona o porezu na dohodak građana, budući da se ova olakšica  odnosi na porez na zarade, a da  primanje direktora koji nije zasnovao radni odnos nema karakter zarade.

Ukoliko je primalac naknade lice koje nije obavezno osigurano po drugom osnovu, obračunava se i plaća doprinos za PIO po stopi od 26% i doprinos za zdravstvo po stopi  od 10,3% (ove stope se primenjuju od 01.08.2014.g.). Doprinos za nezaposlenost se ne obračunava. Koeficijent za preračun neto u bruto je  1,5822785.

Ukoliko je primalac naknade lice koje je obavezno osigurano po drugom osnovu, obračunava se samo doprinos za PIO, po stopi od 26%. Koeficijent za preračun neto u bruto je 1,8195051,

Prilikom obračuna i plaćanja doprinosa  ne primenjuju se odredbe  Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("SL. glasnik RS" br. 84/04...68/04), koje se odnose na najnižu i najvišu  osnovicu za plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, što praktično znači da je osnovica za plaćanje doprinosa ugovorena naknada, pa i u slučaju  da je ista niža od najniže, ili viša od najviše osnovice, kao i to da se doprinosi obračunavaju i plaćaju u momentu isplate naknade,  ma kad ona bila, po propisima koji važe na dan isplate, tj. da ne postoji obaveza uplate doprinosa ako naknada nije isplaćena.

Navedena izmena Zakona o radu odražava se  i na poreski tretman  naknade troškova direktoru koji nije zasnovao radni odnos (troškovi prevoza, troškovi dnevnica za službeno putovanje i sl.), u smislu, da se, počev od 29.07.2014. godine, prilikom isplate navedenih troškova ne mogu primeniti neoporezivi iznosi iz člana 18.tačka 1. do 4. Zakona o porezu na dohodak građana, već se navedeni troškovi imaju oporezovati na isti način kao i naknada za rad, kako u pogledu poreza na druge prihode, tako i u pogledu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.Ovo s toga, što naknada za rad direktora više nema tretman zarade i ne oprezuje se porezom na zarade, već porezom na druge prihode, te se ni njegov status ne upodobljava sa statusom zaposlenog, a odredbama člana 18. Zakona o porezu na dohodak građana propisano je poresko oslobođenje za porez na zarade na primanja zaposlenog.

Poreske obaveze na druge prihode iz člana 85. Zakona o porezu na dohodak građana obračunava i uplaćuje isplatilac prihoda, u momentu isplate prihoda, za svaki pojedinačno isplaćeni prihod, što znači da se, pre isplate istih, popunjava i podnosi poreska prijava PPP PD.

Prilikom popunjavanja obrasca PPP PD koriste se sledeće OVP:

1) 601, kada je primalac prihoda osiguran po drugom osnovu.
Za ovu OVP obačunava se porez po stopi od 20% i doprinos za PIO po stopi od 26%, na osnovicu koju čini bruto prihod umanjen za 20% normiranih troškova.

2) 602,  kada primalac prihoda nije osiguran po drugom osnovu.
Za ovu OVP  obačunava se porez po stopi od 20%, doprinos za PIO po stopi od 26% i doprinos za zdravstvo po stopi od 10,3%, na osnovicu koju čini bruto prihod umanjen za 20% normiranih troškova.

Prilikom popunjavanja naloga za prenos koristi se šifra plaćanja 254 a kod naloga za isplatu šifra 149, odnosno 249.

Iz napred izloženog, već na prvi pogled, je jasno, da novo zakonsko rešenje donosi veće poresko opterećenje na primanja direktora koji radi po Ugovoru o pravima i obavezama direktora.Ono što, možda, na prvi pogled, ne pada u oči, jeste činjenica da ovakvo zakonsko rešenje, jednom broju mikro pravnih lica, naročito onih koji tek počinju sa radom, ili imaju problema sa likvidnošću, može doneti i određene benefite.Naime, novi poreski tretman koji imaju primanja direktora koji taj posao obavlja na osnovu Ugovora o pravima i obavezama direktora, isključuje primenu pravila o najnižoj osnovici kao i primenu pravila o obavezi isplate doprinosa do poslednjeg dana u mesecu, za prethodni mesec, što omogućava ugovaranje simbolične naknade, prilikom čije isplate su i poreske obaveze simbolične.Činjenica da doprinosi na ugovorenu naknadu dospevaju istovremeno sa isplatom naknade, oslobođa poreskog obveznika pritiska obavezne uplate doprinosa svakog meseca, kao i "straha" od kazne koja će uslediti, ukoliko se to ne učini.Iako ovo zakonsko rešenje može otvoriti vrata izbegavanju plaćanja poreskih obaveza, smatramo, da, s druge strane, može predstavljati povoljnu okolnost prilikom osnivanja malih porodičnih biznisa. U praksi bi to izgledalo ovako:Brat i sestra imaju odličnu poslovnu ideju ali vrlo ograničena sredstva. Odluče da tu svoju ideju pokušaju da relaizuju i u tu svrhu osnivaju jednočlano društvo sa ograničenom odgovornošću. Sva sredstva koja imaju moraju da ulože u relaizaciju ideje, opremanje poslovnog prostora, marketing i slično, U početku, nema nikakvog profita i trošak doprinosa za direktora je, u tom trenutku, za njih previše. Odlučivši  da jedno od njih dvoje bude osnivač a drugo direktor privrednog društva koji će tu funkciju obavljati na osnovu Ugovora o pravima i obavezama direktora,  oni su sebi oslobodili neka, makar i više nego skromna sredstva, koja, sada, mogu plasirati u realizaciju svog projekta.Kada društvo počne da ostvaruje profit, isplatiće i ugovorenu naknadu za obavljanje funkcije direktora ili drugog zakonskog zastupnika, kao i pripadajuće obaveze po osnovu javnih prihoda.  Inače, Ugovor se, u svakom trenutku može aneksirati, u pogledu bilo kog elementa, pa, i u pogledu visine ugovorene naknade. Takođe, u svakom trenutku, se može dati ponuda za zaključenje novog Ugovora.  

Na ovu temu, bi još, trebalo napomenuti da se Ugovor o pravima i obavezama  nikako ne zaključuje sa direktorom, koji je istovremeno i osnivač ili član tog privrednog društva.

Naime, osnivač, koji je je istovremeno i direktor privrednog društva, a koji nije zaključio ugovor o radu sa privrednim društvom, obveznik je plaćanja doprinosa lege artis, tj. po samom slovu zakona, a na osnovu člana 7. do 9. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.Ovi osiguranici imaju status osiguranika samostalnih delatnosti i, do 30.05.2013. godine, obaveza doprinosa im je utvrđivana rešenjem Poreske uprave, a osnovica za obračun i plaćanje doprinosa je bila oporeziva dobit,  s tim, što tako utvrđena osnovica nije mogla biti  niža od najniže zakonom propisane osnovice.Nakon 30.05.2013. godine, uvodi se obaveza privrednih društava da za ta lica obračunavaju i plaćaju doprinose, podnošenjem odgovarajuće poreske prijave - PP OD-O. Osnovica za obračun doprinosa je, u periodu od 30.05.2013.g. do 7.12.2013. godina, bila isključivo najniža osnovica, a od 7.12.2013. godine, osnovica je najmanje najniža osnovica, što će reći, da, posle 7.12.2013. godine, doprinosi mogu biti uplaćeni i na osnovicu koja je viša od najniže.

Napred opisani način obračuna i uplate doprinosa za navedena lica, predstavlja pravilo, a izuzetno, doprinosi osnivača koji je istovremeno direktor ili drugi zastupnik privrednog društva, i koji je sa tim privrednim društvom zaključio ugovor o radu, tj. zasnovao radni odnos, se obračunavaju po pravilima za zaradu, saglasno članu 23. Zakona o dopriosima za obavezno socijalno osiguranje.

Na osnovu napred iznetog izlaganja može se zaključiti da ne postoji mogućnost da osnivač, koji je, istovremeno, i direktor odnosno zastupnik privrednog društva, tu funkciju obavlja na osnovu Ugovora  o regulisanju medjusobnih prava i obaveza.






понедељак, 13. октобар 2014.

OVLAŠĆENI POSLOVOĐA PREDUZETNIČKE RADNJE I OSTALA LICA KOJA RADE KOD PREDUZETNIKA:KAD POSTOJI OBAVEZA ZASNIVANJA RADNOG ODNOSA?

1. Poslovođa

Pravo preduzetnika da imenuje poslovođu, način imenovanja poslovođe, ovlašćenja poslovođe i radnopravni status poslovođe regulisani su članom 89. Zakona o privrednim društvima ("Sl. glasnik RS" br.36/11...83/14).

Odredbama člana 89.st.1. Zakona o privrednim društvima propisano je da preduzetnik može, pisanim ovlašćenjem, poveriti poslovođenje poslovno sposobnom fizičkom licu (u daljem tekstu:poslovođa).

Stavom 2. istog člana, propisano je da, poslovođenje može biti, opšte, ili ograničeno na jedno, ili više, izdvojenih mesta obavljanja delatnosti.

Stavom 3. propisuje se da poslovođa mora biti u radnom odnosu kod preduzetnika.

Stavom 4. propisano je da, izuzetno od odredbi stava 3. ovog člana, ako je preduzetnik iz opravdanih razloga privremeno odsutan (bolest, školovanje, izbor na funkciju i sl.), a nema zaposlenog poslovođu, on može opšte poslovođenje poveriti članu svog porodičnog domaćinstva, za vreme tog odsustva, bez obaveze da ga zaposli.

Stavom 5. propisano je da poslovođa ima svojstvo zakonskog zastupnika u skladu sa ovim zakonom.

Stavom 6. propisano je da ako su za obavljanje delatnosti preduzetnika propisani posebni uslovi u pogledu ličnih kvalifikacija, poslovođa mora da ispnjava te uslove.

Stavom 7. propisano je da se poslovođa registruje u skladu sa zakonom o registraciji.

Iz napred citiranih odredbi člana 89. Zakona o privrednim društvima, proizilazi da svaki preduzetnik ima pravo da imenuje poslovođu, kako onaj koji je sprečen da neposredno vodi preduzetničku radnju, tako i onaj koji to nije.

Opšti uslov koji mora biti ispunjen, da bi neko lice bilo imenovano za poslovođu, jeste da se radi o poslovno sposobnom fizičkom licu.

Poslovna sposobnost fizičkih lica regulisana je članom 11. Porodičnog zakona ("Sl. glasnik RS" broj 18/05 i 72/11), kojim je propisano da se punoletstvo stiče sa navršenom 18. godinom života a da se potpuna poslovna sposobnost stiče sa punoletstvom i sklapanjem braka pre punoletstva uz dozvolu suda, kao i da sud može dozvoliti sticanje potpune poslovne sposobnosti maloletnom licu koje je navršilo 16. godinu života, a postalo je roditelj, i dostiglo je telesnu i duševnu zrelost potrebnu za samostalno staranje o sopstvenoj ličnosti, pravima i interesima.

Poslovna sposobnost punoletnog lica se pretpostavlja, tj. smatra se da je punoletno lice poslovno sposobno dok se ne dokaže suprotno, odnosno dok odlukom suda ne bude potpuno ili delimično lišeno poslovne sposobnosti.

Dakle, za poslovođu se ne može imenovati:
1) pravno lice
2) maloletnik, osim ako je u braku, ili je na osnovu odluke suda stekao poslovnu sposobnost pre punoletstva
3) punoletno lice koje je, odlukom suda, delimično ili potpuno lišeno poslovne sposobnosti.

Posebni uslovi koji  moraju biti ispunjeni na strani poslovođe propisani su u stavu 6. navedenog člana i oni se određuju u odnosu na delatnost samog preduzetnika. Pa tako, ako su za obavljanje delatnosti preduzetnika propisani posebni uslovi u pogledu ličnih kvalifikacija preduzetnika, te uslove mora ispunjavati i lice koje se imenuje za poslovođu. Primera radi, stomatolog koji svoju delatnost obavlja kao preduzetnik, za poslovođu može da imenuje samo lice koje je takođe stomatolog.

Poslovođu preduzetnik imenuje pisanim ovlašćenjem.

Sadržaj  ovog ovlašćenja nije propisan, ali bi, svakako, trebalo da sadrži lične podatke poslovođe (ime i prezime, JMBG i sl.), kao i podatak u kakvom je odnosu sa preduzetnikom (da li je zaposleni radnik, supružnik, roditelj,  ili drugi član porodičnog domaćinstva), zatim, podatke o preduzetniku (poslovno ime i matični broj preduzetnika), podatke o obimu ovlašćenja, tj. da li je punomoćje opšte ili ograničeno, kao i, o vrsti ograničenja, ako ih ima.

 Ovlašćenje može biti ograničeno u pogledu vrste radnji koje poslovođa može preduzimati (npr. može se dati ovlašćenje za sve radnje, osim, za plaćanje, ili za sve radnje, osim, za zaključenje ugovora kojim se na strani preduzetnika stvaraju neke obaveze, ili se opterećuje imovina preduzetnika, itd., već prema potrebama).Takođe, ovlašćenje može biti ograničeno na samo deo poslovanja preduzetnika, npr, na jednu ili više poslovnih jedinica. I, najzad, punomoćje može biti ograničeno supotpisom preduzetnika.Poslovođa može biti ovlašćen da preduzima sve radnje, ali uz supotpis preduzetnika ili može biti ovlašćen za preduzimanje samo pojedinih radnji, ili za vođenje samo pojedinih delova poslovanja preduzetnika, ali, takođe, uz supotpis preduzetnika.

Ovlašćenje, a samim tim, i poslovođenje, je opšte, ako poslovođa nema nikakvih ograničenja u pogledu vrste radnji koje može preduzimati, ako radnje može preduzimati u odnosu na celokupno poslovanje preduzetnika i ako punovažnost njegovih radnji nije uslovljena potpisom preduzetnika.

U pogledu radnopravnog statusa poslovođe, Zakon predviđa da se,  po pravilu, sa tim licem, mora zasnovati radni odnos.

Samo izuzetno, ako je preduzetnik odsutan iz opravdanih razloga kao što su bolest, porodiljsko odsustvo, odsustvo radi održavanja trudnoće, vojna vežba, školovanje, izdržavanje kazne zatvora, izbor na funkciju i sl., a nema zaposlenog poslovođu, on može opšte poslovođenje poveriti poslovno sposobnom članu svog porodičnog domaćinstva, za vreme tog odsustva, bez obaveze da ga zaposli.

Iz navedenog proizilazi da preduzetnik može imenovati poslovođu, bez zasnivanja radnog odnosa, samo ako su kumulativno ispunjeni uslovi propisani članom 89. st. 4. Zakona o privrednim društvima, a to su:

-da je preduzetnik odsutan iz opravdanih razloga,
-da nema zaposlenog poslovođu,
-da je poslovođenje poverio članu svog porodičnog domaćinstva i
-da je poslovođenje vremenski ograničeno,tj. da traje samo za vreme trajanja odsustva preduzetnika.

To, konkretno, znači, da, ako je preduzetnik poverio poslovođenje članu svog porodičnog domaćinstva, a nije opravdano odsutan, u obavezi je da sa istim zasnuje radni odnos.

To, takođe, znači, da poveravanje poslovođenja licu koje nije član porodičnog domaćinstva, u svakom slučaju, povlači obavezu zasnivanja radnog odnosa sa tim licem, pa i ako je preduzetnik iz opravdanih razloga odsutan i sprečen da poslovođenje vrši neposredno.

Da bi poveravanje poslovođenja proizvodilo pravno dejstvo prema trećim licima neophodno je podatak o poslovođi upisati u registar privrednih subjekata. Nadležni organ za upis podatka u registre privrednih subjekata je Agencija za privredne registre.

Članom 4. Pravilnika o sadržini Registra privrednih subjekata ("Sl. glasnik RS" br. 6/12),  propisano je da Registar sadrži i podatke o poslovođi i obimu njegovih ovlašćenja.Članom 23. istog Pravilnika propisano je da se za registraciju poslovođe prilaže prijava, pisano ovlašćenje preduzetnika i potpis poslovođe, overen od strane nadležnog organa overe.

Prijava se podnosi na obrascu Registraciona prijava promene podataka o preduzetniku upisanom u registar privrednih subjekata, uz obavezno popunjavanje Dodatka 11 - Poslovođa. Svi obrasci se mogu naći na sajtu  Agencije za privredne registre.

2.Ostala lica koja rade kod preduzetnika

Član 89. st. 8. Zakona o privrednim društvima propisuje da sva lica koja rade za preduzetnika moraju biti u radnom odnosu kod preduzetnika ili angažovana od strane preduzetnika po drugom osnovu, u skladu sa zakonom.

Navedenu odredba treba razumeti tako da sva lica, koja svakodnevno obavljaju poslove koji spadaju u  delatnost preduzetnika, moraju biti u radnom odnosu kod preduzetnika. Lica koja rade za preduzetnika povremeno, poslove koji ne spadaju u delatnost preduzetnika, ne moraju biti u radnom odnosu kod preduzetnika, ali, moraju biti angažovana u skladu sa zakonom.Primera radi, ako je preduzetnik trgovac koji se bavi prodajom proizvoda na malo, sva lica koja svakodnevno rade u njegovom maloprodajnom objektu, moraju biti u radnom odnosu.Međutim, ako taj isti preduzetnik angažuje neko fizičko lice da mu, na primer, izvrši pranje izloga ili nešto slično, takvo lice ne mora biti u radnom odnosu kod preduzetnika ali mora imati zaključen ugovor o privremenim i povremenim poslovima, ili drugi ugovor o radnom angažovanju, zavisno od vrste posla koji treba obaviti.

Članom 89. st. 9. Zakona o privrednim društvima propisano je da, izuzetno od odredbe stava 8. ovog člana, član porodičnog domaćinstva preduzetnika može raditi kod tog preduzetnika bez zasnivanja radnog odnosa i to:

a) povremeno, tokom dana i to iskljčivo u sedištu, ako je njegovo prisustvo neophodno zbog prirode delatnosti preduzetnika ( da se trgovačka radnja preduzetnika ne bi zatvarala tokom radnog vremena, da bi se utovarila roba, da bi se očistio poslovni prostor i sl);

b) privremeno tokom osposobljavanja za obavljanje delatnosti starih i umetničkih zanata, odnosno poslova domaće radinosti, ako preduzetnik obavlja tu delatnost;

c) u vreme kad preduzetnik koristi godišnji odmor u skladu sa zakonom.

Navedenu odredbu treba razumeti tako da ona uspostavlja pravilo da članovi porodičnog domaćinstva preduzetnika ne mogu svakodnevno obavljati poslove koji spadaju u redovnu delatnost preduzetnika, bez zasnivanja radnog odnosa.Tako, ako je preduzetnik trgovac na malo, član njegovog porodičnog domaćinstva koji svakodnevno vrši prodaju proizvoda u maloprodajnom objektu preduzetnika, mora biti u radnom odnosu sa preduzetnikom.

Članovi porodičnog domaćinstva preduzetnika, dakle,  mogu biti radno angažovani od strane istog a bez zasnivanja radnog odnosa, samo izuzetno, tj. samo u slučajevima koji su taksativno navedeni u članu 89.stav 9. Zakona, i isključivo na način kako je to propisano navedenim članom.

Ovde treba napomenuti da je, pre donošenja važećeg Zakona o privrednim društvima, koji je u primeni od 01. februara 2012. godine, položaj preduzetnika bio regulisan Zakonom o privatnim preduzetnicima ("Sl. glasnik SRS" broj 54/89, 9/90 i "Sl. glasnik RS" 19/91...101/05). Članom 13. stav 2. Zakona o privatnim preduzetnicima bilo je propisano sledeće:" Članovi porodičnog domaćinstva preduzetnika mogu raditi u radnji i bez zasnivanja radnog odnosa".Dakle, prema Zakonu o privatnim preduzetnicima, članovi porodičnog domaćinstva preduzetnika mogli su raditi za njega bez zasnivanja radnog odnosa, bez ikakvih ograničenja i uslova koje treba ispuniti, dok Zakon o privrednim društvima postavlja niz uslova, kao i značajna ograničenja u pogledu vremenskog trajanja takvog rada.

Imajući u vidu da je pomenuta odredba Zakona o privatnim preduzetnicima bila na snazi više od dve decenije, ne treba da čudi činjenica što preduzetnici i dalje smatraju da nemaju obavezu da zasnivaju radni odnos sa članovima svog porodičnog domaćinstva koji rade za njih.







петак, 03. октобар 2014.

OMOGUĆENO JE PODNOŠENJE PPP PD ZA OVP 112, 152, 210 i 627

Poreska uprava je na svojoj internet strani objavila obaveštenje da je omogućeno podnošenje PPP PD, za OVP 112, 152, 210 i 627, kao i Upustvo za podnošenje prijave sa navedenim OVP.

U nastavku, ukratko, prenosimo najvažnije delove Uputstva, kompletno uputstvo možete pogledati na linku http://www.poreskauprava.gov.rs/biro-za-informisanje/novosti/1448/uputstvo-o-podnosenju-ppp-pd-za-ovp-112-152-210-i-627.html

Napred navedene oznake vrste prihoda uvedene su novim Katalogom vrste prihoda, koji je sastavni deo Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika o poreskoj prijavi za porez po odbitku ( "Sl. glasnik RS" br. 66/14,  koji je stupio na snagu 01.07.2014. godine, ali, do sada, tehnički nije bilo moguće podneti poresku prijavu sa ovim šiframa.

1)  OVP 112 se koristi za uplatu dodatnog doprinosa, dospelog zaključno sa 28.02.2014. godine, a čija se uplata vrši nakon 01.03.2014. godine.
Prilikom uplate ovog doprinosa ne vrši se obračun i plaćanje poreza pa se u polje 3.9, 3.10. i 3.11 obrasca PPP PD, upisuju nule.
Takođe se ne vrši ni obračun doprinosa za zdravstvo i nezaposlenost, pa se u polja 3.13, 3.14 i 3.15 obrasca PPP PD, upisuju nule.
Obračun dodatnog doprinosa za PIO se vrši tako što se na osnovicu primene stope propisane članom 46.Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje i to:
a)kada se efektivnih 12 meseci računa kao 14 meseci staža osiguranja -3,70%;
b) kada se efektivnih 12 meseci računa kao 15 meseci staža osiguranja-5,50%;
c)Kada se efektivnih 12 meseci računa kao 16 meseci staža osiguranja-7,30%;
d) kada se efektivnih 12 meseci računa kao 18 meseci staža osiguranja-11%

2) OVP 152 se koristi  za isplatu ugovorene naknade za privremene i povremene poslove zaključene preko omladinske zadruge, ako je mesčni prihod ispod cenzusa za sticanje svojstva osiguranika.
Prema Uputstvu, za ovu vrstu prihoda, kao tip isplatioca prihoda se uvek upisuje oznaka 1-pravno lice koje se ne finansira iz budžeta, a kao tip primaoca 01- zaposleni. 
Osnovica za porez je bruto naknada koja se ne umanjuje za neoporezivi iznos iz člana 15a. st.2. Zakona o porezu na dohodak građana. Stopa poreza je 10%.
Osnovica doprinosa je jednaka osnovici za porez, ali ne može biti niža od najniže, ni viša, od najviše mesečne osnovice za obračun doprinosa, Obračunava se doprinos za PIO po stopi od 14% i doprinos za nezaposlenost po stopi od 0,75%, iz naknade, doprinos za PIO po stopi od 12% i doprinos za nezaposlenost po stopi od 0,75%, na naknadu.
Doprinos za zdravstvo se ne plaća, pa se u polju 3.14 obrasca, upisuje vrednost 0.

3) OVP 210 se koristi za isplatu novčane naknade invalidu treće kategorije, na teret Fonda PIO.
Kod ove isplate tip primaoca je uvek 07-invalidno lice.
Osnovica za porez je bruto naknada koja se ne umanjuje za neoporezivi iznos iz člana 15a. st.2. Zakona o porezu na dohodak građana. Stopa poreza je 10%.
Osnovica doprinosa je neto naknada (iznos koji u sebi ne sadrži poreze i doprinose), na koju se obračunava samo doprinos za zdravstvo, po stopi od 10,3%, Najniža osnovica se ne primenjuje ali iznos neto naknade ne može biti veći od iznosa najviše mesečne osnovice doprinosa.
U polje 3.9. i 3.10. obrasca PPP PD upisuje se bruto iznos naknade, u polje 3.12. upisuje se neto iznos naknade, najniža osnovica za obračun doprinosa se ne primenjuje. U polje 3.13. upisuje se 0, a u polje  3.14. iznos doprinosa za zdravstvo, obračunatog po stopi od 10,3%. U polja 3.15 i 3.16, upisuje se 0.

4) OVP 627 se koristi za isplatu naknade za vreme nezaposlenosti. Isplatilac je uvek Nacionalna služba za zapošljavanje, tip isplatioca 2-pravno lice koje se finansira iz budžeta.
Mogu se javiti samo dve vrste primaoca prihoda i to 05- lice koje nie osigurano po drugom osnovu i 06-nerezident.
Na ovu naknadu se ne plaća porez, pa je u polje 3.10 i 3.11 obrasca PPP PD, neophodno upisati vrednost 0 .U polje 3.12. upisuje se iznos bruto naknade. Odredbe o najnižoj osnovici za obračun doprinosa se ne primenjuju.Obračunava se i plaća doprinos za PIO, po stopi od 26%, i doprinos za zdravstvo, po stopi od 10,3%.



четвртак, 02. октобар 2014.

VIŠE NIJE POTREBNO PODNOSITI POSEBNU PORESKU PRIJAVU PPP PD U KOJOJ ĆE BITI ISKAZANI SAMO PODACI ZA NOVOZAPOSLENA LICA ZA KOJA IMATE PRAVO NA POVRAĆAJ DELA PLAĆENIH POREZA I DOPRINOSA

Poreska uprava je na svojoj internet strani objavila Korisničko uputstvo o načinu ostvarivanja prava na povraćaj dela plaćenih poreza i doprinosa po odbitku za novozaposlena lica. Uputstvo je namenjeno poreskim obveznicima, kao pomoć prilikom podnošenja zahteva. U delu 2. pomenutog Uputstva navedeno je :"Pre podnošenja zahteva za povraćaj poslodavac treba da podnese prijavu PPP PD, u kojoj će iskazati samo  podatke za novozaposlena lica za koja će tražiti povraćaj...". Počev od 29.08.2014. godine nije neophodno da podnosite posebnu PPP PD samo za novozaposlena lica, već podatke o istima možete iskazati u jedinstvenoj PPP PD, u kojoj ste iskazali podatke i za ostale zaposlene, za koje nemate pravo na povraćaj dela plaćenih poreza i doprinosa.Samo je, naravno, potrebno da podatke o novozaposlenim  licima popunite u skladu sa Uputstvom.

Naime, iako Poreska uprava nije izvršila izmenu pomenutog Upustva, završena je prva faza izrade PID aplikacije za povrćaj dela plaćenih poreza i doprinosa, kojom je tehnički omogućeno odobravanje olakšice i u slučaju kada se na PPP PD prijavi, pored novozaposlenih lica, nalaze i lica koja nemaju taj status.

Organizacione jedinice Poreske uprave dužne su da postupaju po ovakvim zahtevima za povraćaj dela plaćenih poreza i doprinosa i da po istima sprovedu postupak i izvrše povraćaj.