ZAHTEV ZA PAUŠALNO OPOREZIVANJE

 Preduzetnici koji su u 2016.  godini  plaćali porez na prihod od samostalne delatnosti prema stvarno ostvarenom prihodu a žele da u 2017. godini porez na prihod od samostalne delatnosti plaćaju prema paušalno utvrđenom prihodu, podnose zahtev za paušalno oporezivanje. Zahtev se podnosi organizacionoj jedinici Poreske uprave prema mestu sedišta preduzetnika, do 30. novembra tekuće godine, saglasno članu 42. Zakona o porezu na dohodak građana.

Novoosnovani preduzetnici zahtev za paušalno oporezivanje podnose u roku od 15 dana od dana upisa u registar, a to mogu učiniti i prilikom podnošenja registracione prijave, čekiranjem odgovarajućeg polja u obrascu JRPS.

Preduzetnici koji su brisani iz evidencije obveznika poreza na dodatu vrednostzahtev za paušalno oporezivanje mogu podneti u roku 15 dana od dana prijema akta nadležnog poreskog organa kojim se potvrđuje brisanje iz evidencije PDV obveznika.

Prema članu 2. Uredbe o bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje obveznika poreza na prihode od samostalne delatnosti, zahtev za paušalno oporezivanje,  sadrži:

1) razloge zbog kojih preduzetnik smatra da nije u stanju da vodi poslovne knjige, odnosno razloge zbog kojih smatra da mu njihovo vođenje otežava obavljanje delatnosti;

2) iznos ukupnog prometa ostvarenog u godini koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez, odnosno iznos planiranog prometa kad počinje obavljanje delatnosti;

3) podatke o činjenicama i okolnostima za utvrđivanje visine paušalnog prihoda: mesto na kome se radnja nalazi, broj zaposlenih radnika, tržišni uslovi u kojima se obavlja delatnost, površina lokala, starost preduzetnika i njegova radna sposobnost i ostale okolnosti  koje utiču na ostvarivanje dobiti.

Uz zahtev za paušalno oporezivanje podnosi se poreska prijava na obrascu PPDG-1R.

Nadležni poreski organ dužan je da odluči po zahtevu za paušalno oporezivanje u roku od 15 dana od dana podnošenja. Ako nadležni poreski organ u tom roku ne odluči po zahtevu za paušalno oporezivanje, smatra se da je zahtev prihvaćen.

Preduzetnik kome je utvđeno pravo na paušalno oporezivanje, ovaj način oporezivanja koristi dok se ne utvrdi da su prestali razlozi za paušalno oporeivanje, što znači  da preduzetnici koji su u 2016. godini bili paušalci ne treba da podnose zahtev za paušalno oporezivanje do 30. novembra tekuće godine, da bi u narednoj godini bili paušalno oporezovani.

Ako nastupi neki od razloga za prestanak prava na paušalno oporezivanje, Poreska uprava će doneti rešenje kojim poreskom obvezniku nalaže vodjenje poslovnih knjiga, ili od polovine godine ili od početka naredne godine. Izuzetno, ako je razlog za prestanak prava na paušalno oprezivanje upis u evidenciju obveznika poreza na dodatu vrednost, takav obveznik je dužan da vodi sve poslovne knjige, najkasnije od dana kada postane obveznik poreza na dodatu vrednost, i bez utvrđivanja obaveze vodjenja poslovnih knjiga rešenjem nadležnog poreskog organa.

Nije naodmet podsetiti na uslove koje je potrebno ispuniti da bi se ostvarilo pravo na paušalno oporezivanje.Naime, odredbama člana 40. Zakona o porezu na dohodak građana, propisano je da preduzetnik koji, s obzirom na okolnosti, nije u stanju da vodi poslovne knjige, osim o ostvarenom prometu, ili kome njihovo vodjenje otežava obavljanje delatnosti, ima pravo da podnese zahtev da porez na prihod od samostalne delatnosti plaća na paušalno utvrđen prihod.

Pravo na paušalno oporezivanje ne može se priznati:

1) preduzetniku koji obavlja delatnost iz oblasti računovodstvenih, knjigovodstvenih i revizorskih poslova, poslova poreskog savetovanja, reklamiranja i istraživanja tržišta;

2) koji obavlja delatnost iz oblasti trgovine na malo i trgovine na veliko, hotela i restorana, finansijskog posredovanja i aktivnosti u vezi sa nekretninama;

3) u čiju delatnost ulažu i druga lica;

4) čiji je ukupan promet, u godini koja prethodi godini u kojoj se utvrđuje porez, veći od 6.000.000 dinara;

5) koji je evidentiran kao obveznik poreza na dodatu vrednost, u skladu sa propisima kojima se uredjuje porez na dodatu vrednost.

Izuzetno, obvezniku koji trgovinsku i ugostiteljsku delatnost obavlja u kiosku, prikolici ili sličnom montažnom ili pokretnom  objektu, može se, na njegov zahtev, odobriti da porez plaća na paušalno utvđen prihod.

Osim napred pobrojanih delatnosti, pravo na paušalno oporezivanje, od 01.01.2014, godine, ne priznaje se još jednoj grupi poreskih obveznika. To su obveznici koji spadaju u autogranu, tj, automehaničari, autolimari, autoelektričari, autoperionice i sl. Pravo na paušalno oporezivanje ovoj grani oduzeto je na "mala vrata".Naime, Uredbom o izmenama i dopunama Uredbe o bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje obveznika poreza na prihode od samostalne delatnosti ("Sl. glasnik RS" broj 119/13) u članu 3. tačka 3. Uredbe brisane su reči "automehaničari, autolimari, autoelektričari, vulkanizeri i slično (autograna)", kao i reči "autoperionice", u tački 4. istog člana Uredbe.

Imajući u vidu da Zakon o privrednim društvima dopušta da se privredni subjekti bave svim delatnostima koje  nisu zabranjene zakonom ili drugim propisom, a ne samo onim koje su upisane u Registar kao pretežna delatnost, pravo na paušalno oporezivanje treba ceniti ne samo prema šifri pretežne delatnosti već i prema drugim delatnostima kojim se preduzetnik bavi, povremeno ili stalno, a koje nisu njegova pretežna delatnost. Tako, na primer, preduzetnik kome je osnovna delatnost frizer ima pravo da podnese zahtev za paušalno oporezivanje. Medjutim, ako se taj preduzetnik, osim frizerskim uslugama, bavi i prodajom preparata za negu kose, ne bi mu se moglo priznati pravo na paušalno oporezivanje, budući da su preduzetnici koji se bave trgovinom izričito izuzeti od prava na paušalno oporezivanje.

Treba istaći da  je pogrešno smatrati da svi preduzetnici koji se ne bave delatnostima koje su izričito izuzete od prava na paušalno oporezivanje, automatski imaju pravo na taj način oporezivanja, ukoliko se izjasne za isti. Naime, odredbama člana 40. stav. 2. tačka 1. do 5. utvđene su delatnosti za koje se, ni u kom slučaju,  ne  može priznati pravo na paušalno oporezivanje, što znači, da se ostalim preduzetnicima, koji se ne bave pobrojanim delatnostima, to pravo može priznati, uz uslov da  nisu u stanju da vode poslovne knjige, osim knjige o ostvarenom prometu, odnosno da im vodjenje poslovnih knjiga otežava obavljanje delatnosti.Ispunjenje ovog uslova ceni nadležni poreski organ, s obzirom na okolnosti.Pre poslednjih izmena člana 40. Zakona o porezu na dohodak građana, preduzetnici koji obavljaju delatnost iz oblasti računovodstvenih i knjigovodstvenih poslova nisu bili izričito izuzeti od prava na paušalno oporezivanje te je dolazilo do različite prakse u postupanju poreskih organa. Naime, pojedine organizacione jedinice PU su ovim obveznicima odobravale pravo na paušalno oporezivanje samo na osnovu činjenice da isti nisu bili izričito izuzeti, dok su druge organizacione jedinice takve zahteve za paušalno oporezivanje odbijale sa pozivom na član 40. stav. 1. Zakona o porezu na dohodak građana, smatrajući da su isti, s obzirom na okolnosti, u stanju da vode sve poslovne knjige, tj. da im vodjenje poslovnih knjiga ne otežava obavljanje delatnosti ( imajući u vidu da im je vodjenje knjiga osnovna delatnost). Ovakva različita praksa u postupanju poreskih organa bila je jedan od osnovnih razloga za izmenu člana 40. Zakona o porezu na dohodak gradjana.

Ukoliko Vam je ovaj tekst bio od koristi, molim Vas podelite ga sa Vašim prijateljima.

Komentari su dobrodošli.