Praktični saveti i aktuelnosti u primeni poreskih propisa

четвртак, 25. децембар 2014.

PORODILJSKO ODSUSTVO I ODSUSTVO SA RADA RADI NEGE DETETA

1. Definisanje i obim prava

Pravo  na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta regulisano je odredbama člana 94., 94a i 95. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS" broj 24/05... 75/14),  u daljem tekstu Zakon.

U članu 94. st.1.Zakona  propisano je da zaposlena žena ima pravo na odsustvo sa rada zbog trudnoće i porodjaja (porodiljsko odsustvo), kao i odsustvo sa rada radi nege deteta, u ukupnom trajanju od 365 dana.

Stav 2. istog člana propisuje da zaposlena žena ima pravo da otpočne porodiljsko odsustvo, na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa, najranije 45 dana, a  obavezno 28 dana, pre vremena određenog za porođaj.

Stavom 3. istog člana propisano je da porodiljsko odsustvo traje do navršena tri meseca od dana porođaja.

Stavom 4. propisuje se da zaposlena žena, po isteku porodiljskog odsustva, ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka 365 dana od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva.

Stavom 5. predviđa se da otac deteta ima pravo da koristi pravo iz stava 3. ovog člana u slučaju kad majka napusti dete, umre, ili je iz drugih opravdanih razloga sprečena da koristi to pravo (izdržavanje kazne zatvora, teža bolest i dr.).To pravo otac deteta ima i kad majka nije u radnom odnosu.

Stavom 6. propisano je da otac deteta može da koristi pravo iz stava 4. ovog člana.

Stavom 7. propisuje se da za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, zaposlena žena odnosno otac deteta, ima pravo na naknadu  zarade, u skladu sa zakonom.

Iz napred citiranih odredbi člana 94. Zakona, proizilazi da je pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta, pravo iz radnog odnosa, te da je činjenica postojanja radnog odnosa, i to radnog odnosa majke deteta, osnovni uslov za korišćenje ovih prava.

Dalje, iz citiranih odredbi Zakona, prozilazi da zakonodavac pravi razliku između porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta.

Porodiljsko odsustvo  se otpočinje najranije 45 dana, a obavezno 28 dana, pre vremena određenog za porođaj, i traje, do navršena 3 meseca, od dana porođaja. Porodiljsko odsustvo je, dakle, vezano za činjenicu trudnoće i porođaja, i, u prvom redu, ima za cilj zaštitu zdravlja trudnice, odnosno porodilje, dok, nasuprot tome, odsustvo sa rada radi nege deteta, koje  otpočinje istekom porodiljskog odsustva i traje do navršenih 365 dana, od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva, ima za cilj da  obezbedi adekvatnu negu i brigu oko novorođenčeta.

U prilog navedenom shvatanju pojma porodiljskog odsustva govori i odredba člana 95. Zakona kojom je propisano da pravo da koristi porodiljsko odsustvo u trajnju predviđenom u članu 94. st. 3. Zakona, tj. do navršena 3 meseca od dana porođaja ima i zaposlena žena ako se dete rodi mrtvo ili umre pre isteka porodiljskog odsustva.

S tim u vezi je i pravo oca deteta da koristi  porodiljsko odusustvo ograničeno na situacije kada majka, iz bilo kog razloga,  nije u mogućnosti da  koristi porodiljsko odsustvo, odnosno nije u mogućnosti da brine o detetu (ako je napustila dete, umrla, teško bolesna i slično).Garatujući pravo oca deteta da, u ovakvim situacijama, koristi porodiljsko odsustvo, zakonodavac, pre svega, ima u vidu zaštitu interesa novorođenog deteta, odnosno omogućavanje adekvatnog staranja o njegovim potrebama.

Iz navedenog proizilazi da se, u situaciji kada majka može, odnosno nije sprečena da koristi porodiljsko odsustvo, otac i majka ne mogu dogovarati ko od njih dvoje će to odsustvo koristiti. Pravo na porodiljsko odsustvo u tim, po pravilu redovnim situacijama, ima samo majka deteta, jer se tako štiti i njeno zdravlje i omogućuje adekvatna briga o novorođenčetu. U situaciji kad je majka detata sprečena da koristi porodiljsko odsustvo, otac deteta ima pravo da koristi to odsustvo, kako bi se zaštitili najbolji interesi deteta, odnosno kako bi se omogučila adekvatna briga i staranje o njemu.U prilog tome, govori i činjenica da otac deteta, u ovakvim situacijama, ima pravo da koristi porodiljsko odsustvo, i u slučaju da majka nije, odnosno nije bila, u radnom odnosu.Podrazumeva se da otac deteta mora biti zaposlen.

Nasuprot tome, za koriščenje odsustva sa rada radi nege deteta od strane oca deteta, zakonodavac ne propisuje nikakve posebne uslove. Otac deteta može da koristi ovo pravo pod istim uslovima pod kojim to pravo ima i majka deteta,  što će reći da je stvar dogovora između njih dvoje, ko će ovo odsustvo koristiti, s tim, što majka deteta mora biti u radnom odnosu, jer je ovo pravo iz radnog odnosa majke deteta.Podrazumeva se da je otac takodje zaposlen.Međutim, ako majka deteta nije, tj, nije bila u radnom odnosu, zaposleni otac deteta ima pravo na korišćenje odsustva sa rada radi nege deteta, pod istim uslovima pod kojima ima pravo da koristi porodiljsko odsustvo, tj. u situacijama kada je majka sprečena da se stara o detetu. Ko god od roditelja koristi odsustvo sa rada radi nege deteta, dete mora biti živo, budući da je ovo pravo uspostavljeno u cilju staranja o detetu. Iz ovoga, dalje, proizilazi da, u slučaju da dete umre pre isteka 365 dana od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva, nijedan od roditelja nema pravo na koriščenje odsustva sa rada radi nege deteta, tj. smrt deteta je činjenica koja uslovljava prekid korišćenja ovog odsustva.

U članu 94a Zakona propisano je da zaposlena žena  ima pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta, za treće i svako naredno novorođeno dete, u ukupnom trajanju od dve godine.
Pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta  u trajanju od dve godine ima i zaposlena žena koja u prvom porođaju rodi troje ili više dece, kao i zaposlena žena koja je rodila jedno, dvoje, ili troje dece, a u narednom porođaju rodi dvoje ili više dece.
Zaposlena žena iz stava 1. i 2. ovog člana, po isteku porodiljskog odsustva, ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka dve godine od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva iz člana 94. st. 2. ovog Zakona.
Otac deteta iz stava 1. i 2. ovog člana može da koristi pravo na porodiljsko odsustvo u slučajevima i pod uslovima utvrđenim u  članu 94. stav. 5. ovog zakona, a pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta u dužini utvrđenoj u stavu 3. ovog člana.

Citiranim članom 94a Zakona propisan je izuzetak od pravila da porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta traje do isteka 365 dana od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva.Citirane odredbe treba razumeti tako da zaposlena žena ima pravo na  porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta, za treće i svako naredno novorođeno dete, u trajanju od dve godine, s tim, da, i u ovom slučaju, porodiljsko odsustvo traje do navršena tri meseca od dana porođaja, a odsustvo sa rada radi nege deteta, od isteka porodiljskog odsustva do isteka 2 godine od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva.
Odredbu člana 94a stav.2. Zakona kojom je regulisano porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta u slučaju višestrukih trudnoća treba razumeti tako da se pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta vezuje za svaki porođaj pojedinačno ali da trajanje odsustva zavisi od činjenice da li je u konkretnom porođaju rođeno dete  koje se, prema redosledu rođenja dece, smatra trećim, četvrtim, itd. detetom u porodici.Na primer, ako žena u prvom porođaju rodi troje dece, ona ne koristi pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta u trajanju od po 365 dana za prvo odnosno drugo dete, već koristi pravo na porodiljsko odsustvo  i odsustvo sa rada radi nege deteta u trajanju od 2 godine, jer je u tom porođaju rodila svoje treće dete po redosledu rođenja. Međutim, ako bi se desilo da dete koje je treće po redosledu rođenja umre, pre isteka odsustva sa rada radi nege deteta, zaposlena žena bi imala pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta  u trajanju od 365 dana od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva, odnosno ovo odsustvo bi bilo prekinuto smrću deteta, ukoliko bi smrt trećeg deteta nastupila u periodu od 365 dana do isteka 2 godine od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva.

Odredbe Zakona o radu kojimaje regulisano porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta, shodno se primenjuju i na preduzetnike i osnivače privrednih društava koji su obavezno osigurani, u skladu sa propisima kojima se uredjuje obavezno socijalno osiguranje, a koji nisu zasnovali radni odnos u svom preduzeću.

Međutim, postoje neke specifičnosti u odnosu na ovu grupu osiguranika.

Vlasnici preduzetničke radnje pripada pravo na naknadu zarade od dana kad je doneto rešenje o privremenom zatvaranju radnje odnosno od dana kada je doneto rešenje kojim je imenovan ovlašćeni poslovođa preduzetničke radnje.Dakle, trebalo bi voditi računa da se zahtev za privremeno zatvaranje radnje odnosno za upis podataka o imenovanom poslovođi vremenski usaglasi sa datumom otvaranja porodiljskog bolovanja (odsustva).

Osnivaču privrednog društva koji nije zasnovao radni odnos u svom preduzeću pripada pravo na naknadu zarade  ukoliko, posle otvaranja porodiljskog odsustva, ne radi u svom privrednom društvu, odnosno ukoliko ne zastupa i ne predstavlja privredno društvo. To znači da se, posle otvaranja porodiljskog odsustva, mora imenovati novi zastupnik privrednog društva i ta činjenica upisati u registar koji vodi Agencija za privredne registre.

Osnivači koji su u svom privrednom društvu zasnovali radni odnos, ostvaruju pravo na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada  radi nege deteta, na isti način i pod istim uslovima, kao i ostali zaposleni, s tim, što je i u ovom slučaju, ukoliko je osnivač jedini zastupnik privrednog društva, potrebno imenovati novog zastupnika i tu činjenicu upisati u registar privrednih subjekata.

2. Pravo na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta

Pravo na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva zagarantovano je Zakonom o radu a bliže je uređeno Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom ("Sl. glasnik RS" broj 16/02...107/09), ( u daljem tekstu Zakon), kao i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona, Pravilnikom o bližim uslovima i načinu ostvarivanja prava na finansijsku podršku porodici sa decom (Sl. glasnik RS" broj 29/02...27/01-Odluka US),  kao i Instrukcijom Ministarstva rada i socijalne politike, broj 011-00-413/2011-13, od 23.05.2011. godine, (u daljem tekstu Instrukcija), kojom su dati primeri za obračun naknade zarade za različite situacije i konkretna uputstva za primenu odredbi Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom.

Prema članu 3. Zakona, za ostvarivanje prava na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, redosled rodjenja dece u porodici utvrđuje se na dan podnošenja zahteva za ostvarivanje ovog prava, prema datumu i času rođenja deteta upisanim u matičnu knjigu rođenih.

Prilikom utvrđivanja redosleda rođenja dece, u porodicu se ubrajaju i deca koja ne žive u njoj, saglasno članu 2. stav. 2. Zakona.

Instrukcijom se precizira da se utvđivanje redosleda rodjenja dece u svrhu ostvarivanja prava na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, utvrđuje u odnosu na majku deteta a u obzir se uzimaju samo živorođena deca, bez obzira koliko su živela. Mrtvorođena deca ne uzimaju se obzir prilikom utvrđivanja redosleda rođenja.

Pravo na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta je lično pravo i ne može se preneti na druga fizička ili pravna lica, saglasno članu 8.st.1. Zakona.

Na novčanom primanju po osnovu naknade zarade za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta ne može se sprovesti postupak prinudnog izvršenja niti isto može biti predmet obezbeđenja, saglasno članu 8. st.2. Zakona.

Prema članu  9. Zakona o finasijskoj podršci porodici sa decom, prava utvrđena ovim Zakonom, osim prava iz stava 1. tačka 6. ovog člana, predstavljaju  prava od opšteg interesa, i o njihovom  obezbedjivanju stara se Republika,  što praktično znači da se sredstva za ostvarivanje istih, obezbedjuju u republičkom budžetu.

Poslove iz oblasti ostvarivanja  ovih prava, kao poverene poslove, obavljaju opštinske odnosno gradske uprave. 

Opština, odnosno grad, mogu, ako su obezbedili sredstva, da utvrde i druga prava, veći obim prava od prava utvrđenih ovim zakonom, kao i povoljnije uslove za njihovo ostvarivanje. 

Članom 10. st.1. Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom propisano je da  naknadu zarade ostvaruju:
           1) zaposleni kod pravnih i fizičkih lica (zaposleni kod poslodavca);
           2) lica koja samostalno obavljaju delatnost.

U vezi sa odredbom člana 10.st. 1. t.1. Zakona, treba napomenuti, da ovo pravo imaju i lica koja su u radnom odnosu kod fizičkih lica kao kućno pomoćno osoblje, osim lica koja su ovaj vid radnog odnosa zasnovala sa licima sa kojima su u srodstvu (krvnom, adoptivnom, tazbinskom).

Odredbu člana 10.st.1.t.2. treba razumeti tako da se  licima koja samostalno obavljaju delatnost smatraju i osnivači privednih društava koji nemaju zasnovan radni odnos u svom preduzeću, samostalni umetnici i verski službenici, ukoliko su obveznici plaćanja doprinosa, u skladu sa propisima o obaveznom socijalnom osiguranju.

Osnivači privrednih društava koji su zasnovali radni odnos u spostvenom preduzeću smatraju se zaposlenim.

Stavom 2. istog člana propisano je da pravo na naknadu zarade ima i otac, jedan od usvojitelja, hranitelj odnosno staratelj deteta, kada u skladu sa propisima o radu koristi odsustvo iz stava 1. ovog člana.

Generalno, treba smatrati, da pravo na naknadu zarade imaju sva lica koja su u skladu sa Zakonom o radu ostvarila pravo na odsustvo i kojima je doneto Rešenje o upućivanju odnosno odobravanju porodiljskog odsustva odnosno odsustva sa rada radi nege deteta, a drugi dokazi koji se podnose nadležnom opštinskom organu u postupku ostvarivanja prava na naknadu zarade imaju za svrhu pravilno utvrđivanje visine naknade.

2.1.Visina naknade

Članom 11. stav 1. do 6. Zakona propisan je način na koji se utvrđuje visina naknade zarade.

Visina naknade zarade za lica iz člana 10.stav 1. tačka 1. Zakona, tj za zaposlene, utvrđuje se u visini prosečne osnovne zarade zaposlenog za 12 meseci koji prethode mesecu u kome otpočinje korišćenje odsustva, uvećane po osnovu vremena provedenog na radu, za svaku punu godinu vremena provedenog na radu, u skladu sa zakonom, a najviše do pet prosečnih zarada u Republici Srbiji

Za zaposlene koji su bili u radnom odnosu manje od 12 meseci, visina naknade se utvrđuje tako što se za mesece koji nedostaju do 12 meseci kao zarada uzima 50% prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji, prema podacima koje objavi republički organ nadležan za poslove statistitke, u mesecu koji prethodi mesecu otpočinjanja odsustva.

Visina naknade zarade za lica iz člana 10.stav.1.tačka 2. Zakona, tj. za lica koja samostalno obavljaju delatnost utvrđuje se u visini prosečne mesečne osnovice za plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje u poslednjih 12 meseci koji prethode mesecu u kome otpočinje koriščenje odsustva, a najviše do pet prosečnih zarada u Republici Srbiji.

Naknada zarade licima koja su samostalno obavljala delatnost manje od 12 meseci, utvrđuje se tako što se za mesece koji nedostaju do 12 meseci  kao zarada uzima 50% prosečne zarade ostvarene u Republici  Srbiji, prema podacima koje objavi republički organ nadležan za poslove statistike, u mesecu koji prethodi mesecu otpočinjanja odsustva.
Članom 12. istog zakona propisano je da pun iznos naknade, utvrđen u smislu člana 11. ovog zakona,  pripada  licima koja su,  neposredno pre ostvarivanja ovog prava, bila u radnom odnosu i po tom osnovu ostvarivala zaradu odnosno naknadu zarade, odnosno  samostalno obavljala delatnost  više od 6 meseci neprekidno.
Licima koja su neposredno pre ostvarivanja ovog prava bila u radnom odnosu i po tom osnovu  ostvarivala zaradu odnosno naknadu zarade, odnosno samostalno obavljala delatnost  neprekidno i neposredno pre ostvarivanja ovog prava od 3 do 6 meseci, pripada 60%. a licima koja su bila u radnom odnosu i po tom osnovu ostvarivala zaradu odnosno naknadu zarade, odnosno samostalno obavljala delatnost neprekidno i neposredno pre ostvarivanja ovog prava do 3 meseca, pripada 30%  od iznosa naknade zarade utvrđene u smislu člana 11. Zakona.
Za  lica koja ostvaruju pun  iznos naknade, utvrđen u smislu člana 11. Zakona, mesečni iznos naknade ne može biti manji od iznosa minimalne zarade, utvrđene za mesec u kome se vrši isplata, saglasno članu 12. stav. 3. Zakona.

Pod osnovnom zaradom, u smislu ovog Zakona, podrazumeva se ugovorena zarada uvećana za minuli rad. U osnovnu zaradu ne ulazi uvećana zarada po osnovu radnog učinka, prekovremenog rada, kao ni naknade troškova, dnevnice za službena putovanja, solidarna pomoć, jubilarna nagrada,  ni druga primanja utvđena opštim aktom kao što su topli obrok, regres za godišnji odmor, terenski dodatak, naknada zarade po drugim osnovima i druga lična primanja koja isplaćuje poslodavac.

Uslov  "neprekidno i neposredno" treba razumeti kao vreme provedeno u osiguranju, u istom svojstvu. To praktično znači da za ispunjavanje ovog uslova ne može sabirati vreme provedeno u svojstvu zaposlenog, tj. radni staž, i, vreme provedeno u svojstvu osiguranika samostalnih delatnosti, tj. staž osiguranja.Primera radi, ako je porodilja neposredno pre sticanja prava na porodiljsko odsustvo, bila u radnom odnosu 3 meseca, a pre toga je obavljala samostalnu delatnost u trajanju od recimo 5 godina, ona neće ostvariti pravo na pun iznos naknade već na 60% od punog iznosa naknade, čak i u slučaju da postoji kontinuitet između obavljanja samostalne delatnosti i zasnivanja radnog odnosa. U tom smislu govori i presuda Vrhovnog suda Srbije U.4354/2003, od 22.09,2004, godine.

Nasuprot tome, prema Instrukciji, prilikom izračunavanja osnova za utvrđivanje visine naknade, porodilji koja je u radnom odnosu i istovremeno obavlja samostalnu delatnost, sabraće se osnovna zarada i osnovica doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.

Iz napred citiranih odredbi Zakona može se zaključiti sledeće:

- da iznos odnosno osnov za utvrđivanje visine  naknade za vreme korišćenja porodiljskog odsustva odnosno odsustva sa rada radi nege deteta, ni u kom slučaju, i, ni za jedno lice, ne može biti veći od petostrukog iznosa prosečne zarade u Republici Srbiji, u mesecu koji prethodi mesecu otpočinjanja odsustva, prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike;

-da pun iznos naknade ostvaruju samo lica koja su bila u radnom odnosu, i po tom osnovu ostvarivala zaradu odnosno naknadu zarade, odnosno obavljala samostalnu delatnost najmanje 6 meseci, pre otpočinjanja odsustva:

- da lica koja su bila u radnom odnosu od 3 do 6 meseci pre otpočinjanja odsustva i po tom osnovu ostvarivala zaradu odnosno naknadu zarade, odnosno obavljala samostalnu delatnost, ostvaruju pravo na naknadu zarade u visini od 60% od punog iznosa naknade;

- da lica koja su bila u radnom odnosu i po tom osnovu ostvarivala pravo na zaradu odnosno naknadu zarade, odnosno samostalno obavljala delatnost manje od 3 meseca, ostvaruju pravo na naknadu zarade u visini od 30% od punog iznosa naknade;

- da termin "pun iznos naknade" ne znači obavezno naknadu utvrđenu u iznosu koji je približno isti iznosu zarade, odnosno osnovice za plaćanje doprinosa.Naime, pun iznos naknade biće približno isti iznosu zarade samo za ona lica koja su bila u radnom odnosu, odnosno obavljala samostalnu delatnost 12 meseci  neprekidno i neposredno pre otpočinjanja odsustva, i koja su za svih 12 meseci ostvarila pravo na zaradu odnosno naknadu zarade, odnosno koja imaju plaćene doprinose za obavezno socijalno osiguranje. Licima koja su bila u radnom odnosu, odnosno obavljala samostalnu delatnost, 12 meseci  neposredno i neprekidno pre otpočinjanja odsustva, a nisu ostvarivala zaradu odnosno naknadu zarade, odnosno nemaju plaćene doprinose, za svih 12 meseci, visina naknade se utvrđuje tako što se za mesece za koje nisu ostvarili pravo na zaradu odnosno naknadu zarade, odnosno za koje nemaju plaćene doprinose, kao zarada uzima 50%  prosečne zarade ostvarene u Republici Srbiji, u mesecu koji prethodi mesecu otpočinjanja odsustva, prema podacima republičkog organa za poslove statistike. Iznos naknade utvrđen na ovaj način može biti manji ili veći od iznosa zarade odnosno osnovice za plaćanje doprinosa, zavisno od visine zarade, odnosno od visine osnovice za plaćanje doprinosa. Na primer, za preduzetnika kome je osnovica za plaćanje doprinosa najniža mesečna osnovica za plaćanje doprinosa,  utvrđeni iznos naknade bi bio veći u slučaju da za svih 12 meseci nije platio doprinose od iznosa koji bi bio utvrđen u slučaju da jeste platio doprinose za svih 12 meseci.

-da pun iznos naknade ne može biti manji od iznosa minimalne zarade za mesec u kome se vrši isplata, dok iznos naknade za lica koja nemaju pravo na pun iznos naknade  može biti manji od minimalne zarade.

U vezi sa utvrđivanjem visine naknade, potrebno je navesti  još neke stavove Ministarstva, sadržane u pomenutoj Instrukciji:

-ukoliko je prilikom utvrđivanja osnova za visinu naknade za neke mesece kao osnovna zarada uzet iznos od 50%  prosečne zarade ostvarene u Republici Srbiji, u mesecu koji prethodi mesecu otpočinjanja odsustva, prema podacima republičkog organa za poslove statistike, iz razloga što poslodavac nije dostavio dokaze o isplati zarade i plaćenim porezima i doprinosima na istu, odnosno lice koje samostalno obavlja delatnost nije dostavilo dokaz da je regulisalo obaveze po osnovu doprinosa, ukoliko naknadno dokaže da je izvršena isplata zarade ili razlike zarade do ugovorenog iznosa, odnosno dokaže da je izvršena uplata doprinosa, visina naknade će se ponovo odrediti i izvršiti refundacija naknade zarade, u skladu sa novim obračunom;

- U slučajevima kada je zaposlena pre otvaranja porodiljskog odustva ostvarivala naknadu zarade ( održavanje trudnoće, bolovanje, godišnji odmor, plaćeno odsustvo...), osnovna zarada se utvrđuje u visini osnovne ugovorene zarade a ne u visini isplaćene naknade zarade;

-Ukoliko nema dokaza o isplaćenoj naknadi zarade za vrreme trudnoće i bolovanja preko 30 dana iz razloga kašnjenja u isplati, uz potvrdu nadležnog organa da je predat zahtev za isplatu naknade zarade za posmatrani period,  prilikom utvrđivanja naknade zarade za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, uzeće se osnovna ugovorena zarada;

- U slučajevima kada je zaposlena pre otvaranja porodiljskog odsustva ostvarivala novčanu naknadu po osnovu nezaposlenosti, za period ostvarivanja ovog prava uzima se iznos od 50%  prosečne zarade ostvarene u Republici Srbiji, u mesecu koji prethodi mesecu otpočinjanja odsustva, prema podacima republičkog organa za poslove statistike;

-Ukoliko je ugovorena osnovna zarada u devizama, prosečna zarada  se utvrđuje tako što se iznos u devizama za svaki mesec pojedinačno preračuna u dinarsku protivvrednost po srednjem kursu NBS na dan isplate, pa se zbir dobijenih iznosa podeli sa 12;

-utvrđeni iznos naknade zarade neće se menjati za vreme ostvarivanja prava, izuzev usklađivanja sa kretanjem minimalne i maksimalne zarade u Republici Srbiji

3.Postupak za ostvarivanje prava na naknadu zarade.

Postupak za ostvarivanje prava na naknadu zarade za vreme korišćenja porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, pokreće se na osnovu zahteva, saglasno članu 28. st. 2. Zakona.

Zahtev se podnosi opštinskoj odnosno gradskoj  upravi, saglasno članu 28. st. 1. Zakona.

Za odlučivanje po zahtevu za priznavanje prava na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, u prvom stepenu, nadležna je opštinska odnosno gradska uprava prema sedištu poslodavca, saglasno članu 29. Zakona.

Po žalbama na rešenja kojima je odlučeno o pravu na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta, u drugom stepenu, odlučuje ministar nadležan za socijalna pitanja a na teritoriji AP Vojvodine rešavanje u drugom stepenu povereno je odgovarajućem organu uprave AP Vojvodine, u skladu sa članom 30. Zakona.

Nadležni organ po zahtevu rešava na osnovu Zakona o opštem upravnom postupku, što znači da se rešenje (pozitivno ili negativno) mora doneti u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva a služba organa nadležnog za rešavanje po zahtevu koja vrši prijem podnesaka, dužna je da podnosiocu zahteva izda potvrdu o primljenom podnesku.

Zahtev  podnosi  zaposleni, odnosno lice koje obavlja samostalnu delatnost ( u daljem tekstu: podnosilac zahteva).

Prema članu 2. Pravilnika ostvarivanje prava na naknadu zarade, kao i obračun naknade zarade vrši se na osnovu dokaza koje podnose podnosilac zahteva i poslodavac odnosno lice koje samostalno obavlja delatnost.

Podnosilac zahteva uz zahtev podnosi:

1) izveštaj o privremenoj sprečenosti za rad za vreme porodiljskog odustva, odnosno odsustvasa rada radi nege deteta-doznaka;
2) izvod iz matične knjige rođenih za dete odnosno decu.

U slučaju da je dete mrtvorođeno odnosno umrlo, podnosilac zahteva dostavlja:

1) izveštaj nadležne zdravstvene ustanove da je dete mrtvorođeno odnosno da je umrlo pre upisa u matičnu knjigu rođenih;
2) izvod iz matične knjige umrlih, u slučaju da je dete umrlo posle upisa u matičnu knjigu rođenih.

Poslodavac odnosno lice koje samostalno obavlja delatnost dostavlja sledeće  dokaze :

1) rešenje o utvrđivanju prava na porodiljsko odsustvo, odnosno odsustvo sa rada radi nege deteta;
2) ugovor o radu;
3) potvrdu o visini osnovne zarade zaposlenog uvećane po osnovu vremena provedenog na radu, u skladu sa članom 108.st.1.tačka 4. Zakona o radu, za 12  meseci koji prethode mesecu u kome otpočinje  korišćenje odsustva, za svaki mesec pojedinačno;
4)obračun zarade odnosno naknade zarade koji je dužan da dostavi zaposlenom, u skladu ssa zakonom, za 12  meseci koji prethode mesecu u kome otpočinje  korišćenje odsustva, za svaki mesec pojedinačno;
5) izveštaj (izvod) banke o isplaćenoj zaradi i uplaćenim porezima i doprinosima, za12  meseci koji prethode mesecu u kome otpočinje  korišćenje odsustva, za svaki mesec pojedinačno, s tim, što, prema Instrukciji ministarstva, poslodavci koji imaju više od 3 zaposlena koji koriste odustvo, izvod dostavljau samo za jednog zaposlenog a za ostale potvrdu o isplaćenoj zaradi i plaćenim porezima i doprinosima;
6) potvrdu nadležnog organa o mesečnoj osnovici na koju se plaćaju doprinosi za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje, za12  meseci koji prethode mesecu u kome otpočinje  korišćenje odsustva, i po isteku godine rešenje o konačnoj osnovici- samo za lica koja samostalno obavljaju delatnost;
7) rešenje nadležnog organa o privremenom zatvaranju radnje, odnosno o privremenom poveravnju obavljanja te delatnosti drugom licu, odnosno ličnu izjavu da u vreme trajanja odustva neće obavljati istu ili drugu delatnost- za lica koja obavljaju samostalnu delatnost koja je po svojoj prirodi takva da se ne može preneti na drugo lice ( npr. lekar, stomatolog...)-samo za lica koja samostalno obavljaju delatnost.

Dokaz o prosečnoj mesečnoj zaradi obezbeđuje nadležni opštinski organ.

U slučaju kada otac deteta umesto majke, u skladu sa zakonom, podnese zahtev za priznavanje prava na porodiljsko odsustvo, uz dokaze iz člana 2. Pravilnika, podnosi i jedan od dokaza iz člana 3 Pravilnika :
1) uverenje organa starateljstva da je majka napustila dete;
2) izvod iz matične knjige umrlih za majku;
3) potvrdu ustanove o početku i trajanju izdržavanja kazne zatvora;
4) izveštaj komisije nadležnog zdravstvenog organa  o težoj bolesti ili rešenje kojim je majka lišena poslovne sposobnosti;
5) rešenje kojim je majka lišena poslovne sposobnosti.

Pravo oca na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva traje od dana ispunjavanja uslova do dana prestanka razloga koji su onemogućili ili sprečili majku da se stara o detetu, odnosno do isteka porodiljskog odsustva (ako u toku trajanja odsustva ne prestanu razlozi koji su sprečili majku da se stara o detetu).

Članom 4. Pravilnika propisano je da po isteku prava na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva, pravo na naknadu zarade za vreme odsustva radi nege deteta do isteka 365 dana za prvo i drugo dete, odnosno 2 godine za treće i svako naredno novorođeno dete, od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva, ostvaruje jedan od roditelja, na osnovu međusobnog dogovora.

Kada majka deteta nastavlja da koristi pravo na naknadu zarade za vreme odsustva radi nege deteta, nije potrebno da podnosi novi zahtev, niti se donosi novo rešenje, već se pravo u kontinuitetu priznaje na osnovu ranije podnetih dokaza.

Kada na osnovu međusobnog dogovora roditelja, otac preuzima korišćenje prava na naknadu zarade za vreme odsustva radi nege deteta, podnosi novi zahtev,  sve dokaze propisane članom 2. Pravilnika i međusobni dogovor roditelja u pismenom obliku,  na osnovu kojih se donosi novo rešenje.   
Postignuti dogovor između roditelja može se menjati u toku korišćenja  prava.

Kada, u skladu sa zakonom, jedan od usvojitelja, staratelj ili hranitelj, podnese zahtev za  priznavanje prava na naknadu zarade za vreme korišćenja odsustva radi nege deteta, uz ostale dokaze iz člana 2. Pravilnika, prilaže i uverenje nadležnog organa starateljstva o činjenici smeštaja deteta u porodicu, odnosno o postojanju statusa usvojitelja, hranitelja odnosno staratelja, saglasno članu 5. Pravilnika.

Prema članu 6. Pravilnika, opštinska odnosno gradska uprava donosi rešenje o pravu na naknadu zarade, koje obavezno sadrži dužinu korišćenja prava na naknadu zarade, njenu visinu i obaveze korisnika prava i poslodavca.

Rešenje se dostavlja korisniku prava i poslodavcu.

Instrukcija predviđa da, kod poslodavaca koji pri obračunu zarade polaze od neto iznosa, u rešenje treba upisati neto iznos naknade zarade, a kod poslodavca koji pri obračunu zarade polaze od bruto iznosa, u rešenje treba upisati bruto iznos naknade zarade.

Takođe, prema Instrukciji, ukoliko je naknada zarade utvrđena u iznosu minimalne, odnosno maksimalne zarade, u rešenje  treba upisati važeći iznos, uz napomenu da se radi o minimalnoj odnosno maksimalnoj zaradi. 

4. Obračun i isplata naknada zarade

Obračun i isplata naknade zarade za vreme porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta regulisani su odredbama člana 7. do 14. Pravilnika.

Obračun i isplatu naknade za korisnike zaposlene vrši poslodavac, istovremeno sa isplatom zarada ostalim zaposlenim.

Kada lice istovremeno kod dva ili više poslodavac, obračun i isplatu naknade vrši svaki od poslodavaca, srazmerno vremenu na koje je zasnovan radni odnos, a naknada zarade utvrđuje se najviše do punog radnog vremena.

Kada je zasnovan radni odnos za radno vreme kraće od punog, iznos obračunate naknade srazmeran je tom vremenu.

Kada je lice koje ima pravo na naknadu upućeno na rad u inostranstvo od strane poslodavca ili po osnovu međunarodno-tehničke, prosvetno-kulturne saradnje i u diplomatsko-konzularna i druga predstavništva, obračun naknade zarade vrši poslodavac, kao za radnika koji radi na istim ili sličnim poslovima na kojima je podnosilac zahteva radio pre odlaska u inostranstvo, pod uslovom da ne ostvaruje ovo pravo po propisima zemlje u kojoj je na privremenom radu.

Obračun naknade zarade vrši se na obrazcu NZ-1 -spisak obračunatih naknada zarade i isplate naknada.

Poslodavac dostavlja opštinskoj odnosno gradskoj upravi prema svom sedištu, obrazac NZ-1, u dva primerka, svaki put kad isplaćuje zarade ostalim zaposlenim, uz istovremeno dostavljanje dokaza da je naknada isplaćena i plaćeni porezi i doprinosi.

Opštinska odnosno gradska uprava, u roku od dva radna dana od dana prijema, overava obrazac NZ-1i jedan primerak vraća poslodavcu.

Kao dokaz da je naknada isplaćena zaposlenom, u skladu sa Pravilnikom, poslodavac dostavlja izvod banke na osnovu koga se može utvrditi da je naknada zarade isplaćena zaposlenom i da je izvršena uplata poreza i doprinosa. Ukoliko poslodavac vrši isplatu na blagajni, uz izveštaj banke dostavlja i spisak primljenih naknada zarade, potpisan od strane zaposlenog.

Opšinska odnosno gradska uprava vrši prenos poslodavcu na tekući račun kod poslovne banke, na osnovu overenog obrazca NZ-1 i dokaza o isplaćenoj naknadi zarade i plaćenim porezima i doprinosima.

Poslodavci koji naknadu zarade isplaćuju tek nakon prenosa sredstava od strane opštinskih odnosno gradskih uprava, obračun naknade vrše na isti način kao i ostali poslodavci, prilikom isplate zarade ostalim zaposlenim i dostavljaju ga opštinskoj odnosno gradskoj upravi na obrazcu NZ-1.

Prilikom isplate naknade zarade zaposlenima obračunavaju se i plaćaju porez na zarade i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, na teret zaposlenog i na teret poslodavca.

 Osnovica za obračun poreza je bruto iznos naknade koji  se umanjuje za iznos poreskog oslobođenja koje je propisano u članu  15a st.2. Zakona o porezu na dohodak građana, a koje trenutno iznosi 11.242 dinara.

Osnovica za obračun doprinosa je bruto iznos naknade a prilikom obračuna doprinosa na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, ne primenjuju se odredbe Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje koje se odnose na najnižu osnovicu, što znači da osnovica za plaćanje doprinosa, u ovom slučaju, može biti niža od najniže zakonom propisane osnovice. Doprinosi na isplatu naknade zarade dospevaju za uplatu istovremeno sa isplatom naknade, saglasno članu 56. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.To znači da se, u pogledu dospelosti, ne primenjuju odredbe člana 51. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, kojima je propisana obaveza poslodavca da, ukoliko ne isplati zaradu, najkasnije do poslednjeg dana u mesecu, za prethodni mesec, obračuna i uplati na propisane račune doprinose za obavezno socijalno osiguranje, na najnižu zakonom propisanu osnovicu, tj. da ukoliko poslodavac kasni sa isplatom naknade zarade za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, nije u obavezi da obračunava i uplaćuje doprinose, sve do momenta isplate naknade zarade.

Prilikom isplate naknade zarade  za vreme porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta podnosi se poreska prijava na obrazcu PPP PD, preko portala e-Porezi.

Prilikom popunjavanja prijave koristi se šifra vrste prihoda 1 01 206 00 0.

Napomena: U situacijama kada zaposlenoj, za vreme korišćenja porodiljskog odsustva, prestane radni odnos kod jednog poslodavca, pa ona, bez prekida, zasnuje radni odnos kod drugog poslodavca, novi poslodavac preuzima isplatu naknade zarade, u iznosu koji je zaposlenoj utvrđen rešenjem nadležnog organa. U tom smislu je Ministarstvo rada i socijalne politike dalo Mišljenje broj 011-05-1055/2005-12, od 17.10.2005. godine.

Obračun naknade zarade osnivačima koji su u svom preduzeću zasnovali radni odnos, u svemu je isti kao i obračun naknade ostalim zaposlenima.

Obračun naknade zarade licima koja samostalno obavljaju delatnost umnogome se razlikuje u odnosu na obračun naknade zarade licima koja su u radnom odnosu.

Obračun i isplatu naknade zarade licima koja samostalno obavljaju delatnost, a koja imaju i druge zaposlene, vrši lice koje samostalno obavlja delatnost, istovremeno sa obračunom i isplatom zarada ostalim zaposlenim. Pre isplate nadležnom opštinskom odnosno gradskom organu uprave podnosi se obračun naknade zarade na obrazcu NZ-1, kao i dokazi o isplati naknade i plaćenim porezima i doprinosima, na  način kako je to propisano i za zaposlene.

Obračun i isplatu naknade licima koja samostalno obavljaju delatnost a nemaju druge zaposlene vrši opštinska odnosno gradska uprava.

Licima koja samostalno obavljaju delatnost  isplata naknade zarade vrši se akontaciono, a na kraju godine konačno, na osnovu godišnje utvrđene osnovice za plaćanje doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje.

Prilikom isplate naknade zarade za vreme porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta, obračunavaju se i plaćaju samo doprinosi za obavezno socijalno osiguranje,  i to: doprinos za PIO po stopi od 26%, doprinos za zdravstvo po stopi od 10,3% i doprinos za nezaposlenost  po stopi od 1,5%.

Imajući u vidu da se osnov za naknadu zarade licima koja samostalno obavljaju delatnost utvrđuje na osnovu prosečne osnovice za obračun doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, ta osnovica predstavlja bruto obračunsku veličinu, tj. iznos na koji se primenjuje stopa doprinosa. Suma koja se dobija nakon obračuna doprinosa, predstavlja neto naknadu lica koje samostalno obavlja delatnost.

Do 01.03.2012. godine postojala je razlika u obračunu i isplati naknade za vreme porodiljskog odsustva licima koja samostalno obavljaju delatnost, u zavistnosti od toga da li je naknada utvrđena u visini prosečne osnovice doprinosa ili u visini minimalne zarade ( naknada se utvrđuje u visini minimalne zarade u situaciji kada bi naknada utvrđena na osnovu prosečne osnovice bila niža od minimalne zarade).

Naime, prilikom isplate naknade zarade koja je utvrđena u visini prosečne osnovice za obračun i plaćanje doprinosa, porez na zarade se nije obračunavao, dok se, nasuprot tome, u situaciji kada je naknada zarade utvrđena u visini minimalne osnovice, porez na zarade obračunavao.

Na osnovu Instrukcije Ministarstva rada i socijalne politike o načinu obračuna i isplate naknade zarade za porodiljsko odsustvo za lica koja samostalno obavljaju delatnost, broj 401-00148/2012-12 od 01.02.2012. godine, isplata naknade zarade licima koja samostalno obavljaju delatnost, a koja je utvrđena u visini minimalne zarade, takođe se vrši bez obračuna poreza na zarade, počev od 01.03.2012. godine.

Prilikom isplate naknade zarade, i u ovom slučaju, podnosi se, preko portala e-Porezi, poreska prijava na obrascu PPP PD, s tim, što se, prilikom popunjavanja iste, koristi šifra plaćanja 1 03 199 00 0. Navedenu šifru vrste prihoda koriste  svi isplatioci  naknade zarade, dakle, i opštinski odnosno gradski organi uprave i ovlašćene poslovođe preduzetničkih radnji, bez obzira na to da li je primalac naknade- preduzetnik oporezovan prema stvarnom ili prema paušalno utvrđenom prihodu. 
 














понедељак, 15. децембар 2014.

USVOJENA JE UREDBA O IZMENAMA I DOPUNAMA UREDBE O BLIŽIM USLOVIMA, ELEMENTIMA I KRITERIJUMIMA ZA PAUŠALNO OPOREZIVANJE OBVEZNIKA POREZA NA PRIHOD OD SAMOSTALNE DELATNOSTI

U "Službenom glasniku RS" broj 135/2014 od 11.12.2014. godine objavljena je Uredba o izmenama i dopunama Uredbe o bližim uslovima, elementima i kriterijumima za paušalno oporezivanje obveznika poreza na prihod od samostalne delatnosti.

U članu 5. Uredbe dodat je stav 2. koji glasi:"Preduzetnicima kojima je povećana polazna osnovica za utvrđivanje visine paušalnog prihoda iz stava 1. ovog člana, u prvoj godini primene povećane polazne osnovice, paušalni prihod se u odnosu na paušalni prihod za prethodnu godinu može uvećati najviše do 10%."

Uredba o izmenama i dopunama Uredbe stupila je na snagu narednog dana od dana objavljivanja, što znači da se primenjuje od 12.12.2014. godine.

Donošenje Uredbe o izmenama i dopunama Uredbe predstavlja ustupak advokatima, koji su zahtev za smanjenje poreza na prihod od samostalne delatnosti koji je utvrđen u paušalnom iznosu, na osnovu kriterijuma i elemenata iz ove Uredbe, istakli još na početku svog, sada već, višemesečnog štrajka.

 Kada je krajem 2013. godine izvršena prethodna izmena pomenute Uredbe, sa primenom od 01.01.2014. godine, polazna osnovica za utvrđivanje visine paušalnog prihoda, povećana je za još neke grupe poreskih obveznika.

Međutim, izmena Uredbe, prema našem mišljenju, imaće uticaja na utvrđivanje visine paušalnog prihoda  za 2014. godinu, samo za advokate, budući da nije propisano retroaktivno dejstvo izmenjenog člana 5. Uredbe, kao i da su rešenja o utvrđivanju poreza na prihod od samostalne delatnosti prema paušalno utvrđenom neto prihodu za 2014. godinu, većine ostalih paušalaca, pravosnažna i izvršna. Nasuprot ovome, rešenja kojima se advokatima utvrđuje porez na prihod od samostalne  delatnosti za 2014. godinu, nisu ni uručena, prema preporuci Vlade, koja je izdata još u vreme otpočinjanja štrajka advokata.