Praktični saveti i aktuelnosti u primeni poreskih propisa

недеља, 15. новембар 2015.

UGOVOR O DOPUNSKOM RADU -OSNOVNI POJMOVI I PORESKI TRETMAN PRIMANJA

1. Definicija i osnovni pojmovi

UGOVOR O DOPUNSKOM RADU regulisan je Zakonom o radu ("Sl. glasnik RS" broj 24/95....75/14), i to članom 202. Zakona, koji je sistematizovan u XVIII poglavlju - POSEBNE ODREDBE, kao jedan od oblika rada van radnog odnosa.

Članom 202. Zakona o radu propisano je da zaposleni koji radi sa punim radnim vremenom kod poslodavca, može da zaključi ugovor o dopunskom radu sa drugim poslodavcem, a najviše do jedne trećine radnog vremena.

Prema napred iznetom, osnovni uslov koji je potrebno ispuniti jeste da zaposleni radi sa punim radnim vremenom. Zakon o radu ne propisuje nijedan dodatni uslov, što znači da zaposleni može zaključiti ugovor o dopunskom radu sa drugim poslodavcem, bez saglasnosti i bez obaveštavanja poslodavca kod koga je u radnom odnosu i ima zaključen ugovor o radu.

Prilikom zaključivanja ugovora o dopunskom radu zaposleni mora poslodavcu sa kojim zaključuje ugovor o dopunskom radu dostaviti dokaz da kod drugog poslodavca radi puno radno vreme, jer je to uslov za zaključenje ugovora.

Ugovor o dopunskom radu ne može se zaključiti sa zaposlenim koji radi sa nepunim radnim vremenom, sa nezaposlenim licem, penzionisanim licem i nerezidentom koji je u radnom odnosu u inostranstvu.

Drugi uslov za zaključivanje ugovora o dopunskom radu koji je zakonom definisan: "najviše do jedne trećine punog radnog vremena" podrazumeva  da je to jedna trećina od 40-časovne radne nedelje, što znači da dopunski rad može da iznosi najviše 13,33 časova nedeljno.

Odredbe Zakona o radu primenjuju se u svim slučajevima zaključenja ugovora o dopunskom radu, izuzev kada je posebnim propisima dopunski rad uređen na drugačiji način, kada se primenjuju posebni propisi. Jedan od propisa koji dopunski rad uređuje na drugačiji način u odnosu na Zakon o radu je i Zakon o državnim službenicima, koji propisuje niz ograničenja u pogledu dopunskog rada za lica čiji je radno-pravni status regulisan ovim zakonom.

2. Poreski tretman primanja po ugovoru o dopunskom radu

Poreski tretman primanja po ugovoru o dopunskom radu regulisan je Zakonom o porezu na dohodak građana ("Sl. glasnik RS" broj 24/01...5/15-usklađeni dinarski iznosi) i Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Sl. glasnik RS" broj 84/04...5/14-usklađeni dinarski iznosi).

Prema odredbama člana 85. stav. 1. tačka 3. Zakona o porezu na dohodak građana, (u daljem tekstu: Zakon), primanja koja se ostvaruju po osnovu ugovora o dopunskom radu imaju tretman drugih prihoda, što znači da lice koje radi po osnovu ugovora o dopunskom radu ne ostvaruje zaradu već ugovorenu naknadu.

Prema stavu 2. istog člana  Zakona obveznik poreza na druge prihode je fizičko lice koje ostvari prihode iz stava 1. ovog člana.

Oporezivi prihod čini bruto pihod umanjen za normirane troškove u visini od 20%, saglasno stavu 3. istog člana Zakona.

Stopa poreza na prihode ostvarene po osnovu ugovora o dopunskom radu iznosi 20%, saglasno članu 86. stav. 1. Zakona.

Budući da prihod koji neko lice ostvaruje po osnovu ugovora o dopunskom  radu ne predstavlja zaradu već ugovorenu naknadu, prilikom obračuna poreza ne može se koristiti umanjenje poreske osnovice propisano u članu 15a Zakona, niti se, prilikom isplate drugih primanja ovim licima, kao što su naknade za troškove prevoza za dolazak i odlazak sa posla, dnevnice za službena putovanja, naknade smeštaja na službenom putovanju i slično,  mogu primeniti poreska oslobođenja propisana u članu 18. Zakona.

Iz navedenog proizilazi da sva primanja koja ostvaruje lice angažovano po osnovu ugovora o dopunskom radu imaju karakter ugovorene naknade.

Prema članu 7, stav 1. tačka 9. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ( u daljem tekstu: Zakon) obveznici doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje su i lica koja ostvaruju ugovorenu naknadu, pa prema tome i lica koja ostvaruju ugovorenu naknadu po osnovu ugovora o dopunskom radu.

Doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje plaća se iz osnovice po stopi od 26%, tj. na teret primaoca prihoda, saglasno članu 44. a u vezi sa članom 7.stav 2.  Zakona.

Osnovica za doprinose je ista kao i osnovica za porez, bruto prihod umanjen za normirane troškove od 20%.

Lica koja ostvaruju ugovorenu naknadu po osnovu ugovora o dopunskom radu nisu obveznici plaćanja doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti, budući da su ta lica već obveznici plaćanja ovih doprinosa po osnovu zaposlenja.

Porez i doprinosi na ugovorenu naknadu  obračunavaju se i plaćaju po odbitku, tj. ispaltilac je dužan
da prilikom svake isplate prihoda, pojedinačno za svakog obveznika i  za svaki ostvareni prihod, obračuna, obustavi i uplati na propisane račune porez i pripadajuće doprinose za obavezno socijalno osiguranje, istovremeno sa isplatom prihoda i po propisima koji važe na dan isplate, saglasno članu 99. i 101. Zakona o porezu na dohodak građana i članu 57. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.

Pre svake isplate primanja podnosi se poreska prijava na obrascu PPP PD.

Prilikom popunjavanja prijave koriste se OVP 605 i OVP 606.

OVP 605 koristi se uvek kad postoji obaveza obračuna i uplate doprinosa za obavezno penzisjko i invalidsko osiguranje, a ta obaveza ne postoji samo onda kada je primalac prihoda već platio doprinose na iznos procenjene najviše godišnje osnovice za tu godinu i kad mu je Republički fond za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje  rešenjem priznao pravo na prestanak plaćanja doprinosa.

Za OVP 605 dozvoljene kombinacije primaoca prihoda su 01, 02, 03 ,04, 06, 08, 09, 10, 12, 13 a tip isplatioca može biti 1-4 i 6.

OVP 606 koristi se kad je primalac prihoda već platio doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje na iznos procenjene najviše godišnje osnovice za tu godinu i kad mu je rešenjem Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje priznato pravo na prestanak plaćanja doprinosa.

Za OVP 606 dozvoljene kombinacije primaoca prihoda su 11 i 06 a tip isplatioca može biti 1-4 i 6.

I za OVP 605 i za OVP 606  u polje OL upisuje se 00 a u polje B 0.



Primer popunjavanja PPP PD za OVP 605

3.6 ŠVP  1 01 605 00 0  
3.9 Bruto prihod 18.440,00  
3.10. Osnovica za porez  14.752,00 bruto prihod umanjen za normirane troškove 20%        (18.440,00 – 3.688,00)  
3.11 Porez 2.950,40 20% na osnovicu za porez  
3.12 Osnovica za doprinose 14.752,00 Iznos bruto naknade  
3.13 doprinos za PIO 3.835,52 doprinos za PIO 26%






петак, 07. август 2015.

UGOVOR O PRIVREMENIM I POVREMENIM POSLOVIMA - OSNOVNI POJMOVI I PORESKI TRETMAN PRIMANJA

1. Definisanje i osnovna obeležja ugovora o privremenim i povremenim poslovima

Privremeni i povremeni poslovi regulisani su u članu 197. Zakona o radu ("Sl glasnik RS" broj 24/05...75/14), u okviru poglavlja XVIII Posebne odredbe, kao rad van radnog odnosa.

U skladu sa citiranim članom 197. Zakona  o radu, poslodavac može, za obavljanje poslova, koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duže od 120  radnih dana u toku kalendarske godine, da zaključi ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova, sa:

1) nezaposlenim licem;

2) zaposlenim koji radi nepuno radno vreme - do punog radnog vremena;

3) korisnikom starosne penzije.

Prema članu 198. istog zakona, ugovor o privremenim i povremenim poslovima može se zaključiti i sa licem koje je član omladinske ili studentske zadruge, u skladu sa propisima o zadrugama.

Iz napred navedenog može se zaključiti da su privremeni i povremeni poslovi vremenski ograničeni. Određeni posao ne može da traje duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini. Takože, jedno lice može, kod istog poslodavca, da radi najduže 120 dana  na istom poslu, a po završetku tog posla može zaključiti uovor o privremenim i povremenim poslovima za obavljanje drugih poslova.

U rad od 120  dana računaju se samo radni dani, bez obzira na to koliko je trajalo radno vreme (3, 6, ili 12 časova).

U 120 radnih dana ne računaju se radni dani u kojima lice koje obavlja privremene i povremene poslove nije radilo zbog bolesti ili druge vrste odsustvovanja sa rada.

Poslovi koji se obavljaju na osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima mogu biti kako iz delatnosti poslodavca, tako i van delatnosti poslodavca.


Ugovor o privremenim i povremenim poslovima zaključuje se u pisanom obliku. Osim forme, bitni elementi ugovora su: vrsta posla, način izvršenja, rok  za izvršenje posla i naknada za obavljeni rad.

Pored ugovorene naknade, poslodavac može sa licem koje obavlja privremene i povremene poslove da ugovori i naknadu određenih troškova kao što su naknada za ishranu u toku rada, naknada troškova prevoza na rad i sa rada, troškovi službenog putovanja u zemlji i inostranstvu, ukoliko je takva mogućnost predvišena opštim aktom poslodavca, odnosno naručioca posla.

2.Prijava na osiguranje i određivanje osnova osiguranja

Odredbom člana 11. tačka 9. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Sl. glasnik RS" broj 34/03...42/14, u daljem tekstu: Zakon o PIO), propisano je da su lica koja u skladu sa zakonom obavljaju privremene i povremene poslove, ako nisu osigurani po drugom osnovu, obavezno osigurani na penzijsko i invalidsko osiguranje, kao osiguranici zaposleni.

Odredbom člana 11. tačka 10. Zakona o PIO propisano je da su lica koja, u skladu sa zakonom, obavljaju privremene i povremene poslove preko omladinskih zadruga, koje se u smislu ovog zakona smatraju poslodavcem, a imaju navršenih 26 godina života, odnosno bez obzira na godine ako nisu na redovnom školovanju, takođe smatraju osiguranicima zaposlenim.

Dakle, da bi se utvrdilo da li je potrebno podnositi prijavu na osiguranje, prethodno je potrebno utvrditi status lica sa kojim se zaključuje ugovor o privremenim i povremeim poslovima.

Ukoliko je reč o nezaposlenom licu, jasno je da to lice nije obavezno osigurano na penzisjko i invalidsko osiguranje, te je zaključivanje ugovora o privremenim i povremenim poslovima sa nezaposlenim lice, osnov za podnošenje prijave na penzijsko i invalidsko osiguranje.

Zaključivanje ugovora o privemenim i povremenim poslovima sa korisnikom starosne penzije, prema našem mišljenju, predstavlja osnov za podnošenje prijave na obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje, za to lice.

Takođe, za  lice koje je zaposleno kod drugog poslodavca nepuno radno vreme a drugim poslodavcem je zaključilo ugovor o privremenim i povremenim poslovima, potrebno je podneti prijavu na obavezno socijalno osiguranje, do punog radnog vremena.


Članom 17. stav 1. tačka 1. Zakona o PIO, propisano je da  prava za slučaj invalidnosti i telesnog oštećenja prouzrokovanih povredom na radu ili profesionalnom bolešču ostvaruju lica koja, u skladu sa zakonom, obavljaju privremene i povremene poslove preko omladisnkih zadruga do navršenih 26 godina života, ako su na školovanju.

Prema članu 132. istog zakona, prijavu na osiguranje podnosi poslodavac. Za lica koja su ugovor o privremenim i povrmenim poslovima zaključila preko omladinske zadruge a imaju navršenih 26 godina života, odnosno bez obzira na godine života, ako nisu na redovnom školovanju, prijavu na osiguranje podnosi omladinska zadruga, pošto se, u konkretnom slučaju, u smislu ovog zakona, smatra poslodavcem.

Iz napred citiranih citiranih zakonskih odredbi može se zaključiti da se prilikom zaključivanja ugovora o privremenim i povremenim poslovima, obavezno podnosi prijava na obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje u svim slučajevima, osim u slučaju zaključivanja ovog ugovora sa licem koje je kod drugog poslodavca zaposleno puno radno vreme, kao i sa licem koje je član omladinske, odnosno studentske zadruge, a koje je mlađe od 26 godina života i nalazi se na redovnom školovanju.



Poreski tretman primanja iz ugovora o privremenim i povremenim poslovima

Članom 13. stav 2. Zakona o porezu na dohodak građana ("Sl. glasnik RS" broj 24/01...5/15-uslađeni dinarski iznosi, u daljem tekstu: ZPDG), propisano je da se zaradom, u smislu ovog zakona, smatra i ugovorena naknada i druga primanja koja se ostvaruju obavljanjem privremenih i povremenih poslova, na osnovu ugovora zaključenog neposredno sa poslodavcem, kao i na osnovu ugovora zaključenog preko omladinske ili studentske zadruge, osim sa licem do navršenih 26 godina života, ako je na školovanju u ustanovama srednjeg, višeg i visokog obrazovanja.

Članom 7. st. 1. tačka 3. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Sl. glasnik RS" broj 84/04...5/15- usklađeni dinarski iznosi, u daljem tekstu:ZDOSO), propisano je da su obveznici doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, u skladu sa zakonom kojim se uređuje sistem obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranja i lica koja obavljaju privremene i povremene poslove po ugovoru zaključenom neposredno sa poslodavcem, odnosno preko zadruge, osim lica do navršenih 26 godina života, ako su na školovanju.

Prema članu 7. stav  2. ZDOSO, obveznici doprinosa na osnovicu  za ove osiguranike su i poslodavci odnosno drugi isplatioci prihoda na istu osnovicu kao i osiguranici, a po stopi propisanoj ovim zakonom. 

Članom 8.stav 1. tačka 3. ZDOSO propisano je da su  obveznici doprinosa za zdravstveno osiguranje, u skladu sa Zakonom kojim se uređuje sistem obaveznog zdravstvenog osiguranja, i lica koja obavljaju privremene i povremene poslove po ugovoru.

Obveznici doprinosa za zdravstveno osiguranje na osnovicu su i poslodavci, odnosno drugi isplatioci prihoda, na istu osnovicu i po istoj stopi, kao i osiguranici, saglasno članu 8. stav 2. ZDOSO.

Članom 9. stav 1. tačka 3. ZDOSO propisano je da su obveznici doprinosa za osiguranje za slučaj nezaposlenosti, u skladu sa zakonom kojim se uređuje sistem obaveznog osiguranja za slučaj nezaposlenosti, i lica koja obavljaju privremene i povremene poslove po ugovoru..

Prema stavu 2, istog člana obveznici doprinosa  za nezaposlenost  na osnovicu su i poslodavci, odnosno drugi isplatioci prihoda, na istu osnovicu i po istim stopama kao i osiguranici.

Iz svega napred iznetog proizilazi da poreski tretman primanja iz ugovora o privremenim i povremenim poslovima zavisi od statusa primaoca prihoda.

Primaoci prihoda iz ugovora o privremenim i povremenim poslovima mogu se svrstati u sledeće grupe:

1) nezaposlena lica i lica koja rade kod drugog poslodavca sa nepunim radnim vremenom;
2) korisnici starosne penzije;
3) lica koja su članovi omladinske ili studentske zadruge i imaju navršenih 26 godina života ili se ne nalaze na redovnom školovanju;
4) lica koja su članovi omladinske ili studentske zadruge a nemaju navršenih 26 godina života i nalaze se na redovnom školovanju;

Za prve tri grupe primaoca prihoda ugovorena naknada koju ostvaruju na osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima ima tretman zarade i oporezuje se porezom na zarade, po stopi od 10%, s tim, što se poreska osnovica ne umanjuje za iznos iz člana 15a stav 2. ZPDG (11.433 dinara, počev od 01. februara 2015. godine), a imajuči u vidu da je citiranim odredbom propisano da se navedeno umanjenje poreske osnovice odnosi na zaradu ostvarene po osnovu radnog odnosa i ličnu zaradu preduzetnika.

Međutim, obračun doprinosa za obavezno socijalno osiguranje nije isti za sve primaoce prihoda iz prve tri grupe.

Naime, za nezaposlena lica, lica koja rade kod drugog poslodavca sa neupunim radnim vremenom, kao i lica koja su članovi omladinske ili studentske zadruge a imaju navršenih 26 godina života ili se ne nalaze na redovnom školovanju, isplatilac prihoda obračunava, obustavlja i uplaćuje na propisani uplatni račun, sva tri doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, i to kako iz osnovice tako i na osnovicu.

Za primaoce koji su korisnici starosne penzije, obračunava se, obustavlja i uplaćuje samo doprinos za PIO.

Prilikom isplate ugovorene naknade po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima za navedene tri grupe primaoca prihoda, primenjuju se odredbe ZDOSO koje se odnose na najnižu i najvišu mesečnu osnovicu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, To praktično znači, da je osnovica za obračun doprinosa ugovorena naknada, ukoliko ista nije niža od zakonom propisane najniže osnovice za obračun  i plaćanje doprinosa, u kom slučaju se primenjuje najniža zakonom propisana osnovica. To, takođe, znači da, ukoliko isplatilac nije isplatio ugovorenu naknadu, dužan je da, najkasnije do poslednjeg dana u mesecu, za prethodni mesec, obračuna i uplati doprinose na najnižu zakonom propisanu osnovicu, saglasno članu 51. ZDOSO.

Pre isplate ugovorene naknade po osnovu obavljanja privremenih i povremenih poslova, popunjava se i podnosi pojedinačna poreska prijava na obrascu PPP PD.

Prilikom popunjavanja poreske prijave PPP PD koriste se OVP 150 i 151. OVP 150  koristi se za isplatu ugovorene naknade primaocima prihoda  koji su ugovor zaključili neposredno sa poslodavcem, osim lica koja nemaju navršenih 26 godina života i nalaze se na redovnom školovanju. OVP 151 koristi se za isplatu ugovorene naknade primaocima prihoda koji su ugovor zaključili preko omladinske i studentske zadruge, osim lica koja nemaju navršenih 26 godina života i nalaze se na redovnom školovanju.

Za OVP 150 tip isplatioca prihoda može biti 1-7, dok za OVP 151 tip isplatioca može biti samo 1.

Primaoci prihoda za OVP 150 i OVP 151 su isti i mogu biti 01, 08,09, 10, 12,13.

Za isplatu ugovorene naknade  po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima zaključenog preko omladinske ili studentske zadruge, sa licima starijim od 26 godina života  a najduže do 30 godina života, a za koga je zadruga utvrdila da ostvaruje mesečni iznos prihoda koji je ispod cenzusa za sticanje svojstva osigguranika, koristi se OVP 152. Tip isplatioca za ovu OVP je uvek 1, a primaoci prihoda mogu biti 01 i 08.

Lica koja obavljaju privremene i povremene poslove preko omladinske zadruge a imaju navršenih 26 godina života a najduže do 30 godina života, koja su nezaposlena odnosno socijalno ugrožena lica sa mesečnim prihodima ispod propisanog  cenzusa, svojstvo osiguranika mogu steći na osnovu člana 22. stav 1. tačka 9. Zakona o zdravstvenom osiguranju. Ta lica ostvaruju prava iz zdravstvenog osiguranja na osnovu uplate doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje iz budzeta Republike Srbije, u skladu sa članom 22. stav 6.  i članom 204. Zakona o zdravstvenom osiguranju.

Osnovica za porez je naknada koja u sebi sadrži pripadajući porez  i doprinose,Naknada se ne umanjuje za neoporezivi iznos iz člana 15a stav 2 ZPDG.Primenjuje se važeća stopa poreza na dan dospelosti.

Osnovica doprinosa je jednaka osnovici za porez ali ne može biti niža od najniže, niti veća od najviše zakonom propisane mesečne osnovice za plaćanje doprinosa. Plaća se doprinos za PIO i doprinos za NSZ, iz naknade i na naknadu. Doprinos za zdravstvo se ne plaća, pa se u polje 3.14.-doprinos za zdravstvo, upisuje 0,00.

Ako lice ostvaruje prihod iznad cenzusa zadruga je dužna  da podnese prijavu na obavezno zdravstveno osiguranje za to lice, shodno ćlanu 17. stav 1 tačka 14. Zakona o zdravstvenom osiguranju, kao i da na isplaćene ugovorene naknade obračuna i uplati i doprinos za zdravstvo. U tom slučaju koristi se OVP 151.

Za sve tri OVP: 150, 151 i 152, u polja OL i B, upisuju se nule, tj. OL 00, B 0.

Naknada koju na osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima ostvaruju lica koja nisu starija od 26 godina života  i nalaze se na redovnom školovanju, oporezuje se u skladu sa članom 85. Zakona o porezu na dohodak građana, tj. smatra se drugim prihodom, te se na ugovorenu naknadu ovim primaocima plaća porez na druge prihode a ne porez na zarade.

Osnovica za porez je bruto prihod, umanjen za normirane troškove u visini od 20%. Na ovako utvrđenu osnovicu porez se obračunava po stopi od 20%, pa se zatim obračunati porez umanjuje za 40%.

Doprinos za PIO, za ove primaoce prihoda, obračunava se i plaća prema članu 47. ZDOSO, tj. plaća se doprinos za PIO za slučaj invalidnosti i telesnog oštećenja po osnovu povrede na radu i profesionalne bolesti, po stopi od 4%, na najnižu osnovicu doprinosa, odnosno na bruto iznos naknade, ako je ta naknada veća od najniže osnovice.

Doprinos za zdravstvo, za ove primaoce prihoda, obračunava se i plaća po stopi od 2%, jer se ova lica ne smatraju licima koja su obavezno osigurana na zdravstveno osiguranje u skladu sa članom 17. stav 1. tačka 14 Zakona o zdravstvenom osiguranju, i ovim licima obezbeđuju se prava iz zdravstvenog osiguranja, samo u slučaju povrede na radu ili profesionalne bolesti.

Kada je period za koji se obračunava doprinos kraći od mesec dana, a ispunjeni su uslovi za primenu najniže mesečne osnovice doprinosa, obračun doprinosa se vrši na srazmeran iznos najniže mesečne osnovice doprinosa.

Srazmerni iznos najniže mesečne osnovice doprinosa utvrđuje se od najniže mesečne osnovice doprinosa, srazmerno broju dana, odnosno broju časova rada u mesecu za koji postoji obaveza obračuna doprinosa.

Pre isplate naknade ovim primaocima prihoda podnosi se pojedinačna poreska prijava na obrascu PPP PD, prilikom čijeg popunjavanja se koristi OVP 604.

Kod isplate prihoda za OVP 604, za period koji je kraći od mesec dana, isplatilac prihoda je dužan da upiše podatke u polje 3.7.- broj dana,  3.8.- broj sati, 3.8a- fond sati, jer se srazmerni iznos najniže mesečne osnovice utvrđuje srazmerno broju sati u  polju 3.8 u odnosu na fond sati u polju 3.8a.


.






петак, 06. март 2015.

INSTRUKCIJA O POSTUPANJU PORESKE UPRAVE U VEZI SA UTVRĐIVANJEM PAUŠALNOG PRIHODA ZA 2014. GODINU, U SKLADU SA IZMENOM UREDBE O BLIŽIM USLOVIMA, KRITERIJUMIMA I ELEMENTIMA ZA PAUŠALNO OPOREZIVANJE OBVEZNIKA POREZA NA PRIHODE OD SAMOSTALNE DELATNOSTI

Poreska uprava Republike Srbije izdala je Instrukciju o postupanju organizacionih jedinica Poreske uprave u vezi sa utvrđivanjem paušalnog prihoda za 2014. godinu, u skladu sa Uredbom o bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje obveznika poreza na prihode od samostalne delatnosti i Zaključkom Vlade Republike Srbije 05, broj 413-16323/2014 od 19.12.2014. godine.

Izmenama člana 5. Uredbe o izmenama i dopunama  Uredbe o bližim uslovima, kriterijumima  i elementima za paušalno oporezivanje obveznika poreza na prihod od samostalne delatnosti ("Sl. glasnik RS" broj 135/14), koja je na snazi od 12.12.2014. godine, propisano je "Preduzetnicima kojima je povećana polazna osnovica za utvrđivanje visine paušalnog prihoda iz stava 1. ovog člana, u prvoj godini primene povećane polazne osnovice, paušalni prihod se u odnosu na paušalni prihod za prethodnu godinu može uvećati najviše do 10%."

Nakon donošenja Uredbe o izmenama i dopunama Uredbe, na ovom blogu objavljen je post pod nazivom " Usvojena je Uredba o izmenama i dopunama Uredbe o bližim uslovima, elementima i kriterijumima za paušalno oporezivanje obveznika poreza na prihod od samostalne delatnosti", sa komentarom na napred citiranu odredbu. Naime, iz samog teksta Uredbe proizilazi da će usvojene izmene imati uticaja na utvrđivanje visine paušalnog prihoda  za 2014. godinu, samo za advokate, budući da nije propisano retroaktivno dejstvo izmenjenog člana 5. Uredbe, kao i da su rešenja o utvrđivanju poreza na prihod od samostalne delatnosti prema paušalno utvrđenom neto prihodu za 2014. godinu, većine ostalih paušalaca, pravosnažna i izvršna. Nasuprot ovome, rešenja kojima se advokatima utvrđuje porez na prihod od samostalne  delatnosti za 2014. godinu, nisu ni uručena, prema preporuci Vlade, koja je izdata još u vreme otpočinjanja štrajka advokata.

Međutim, ubrzo nakon toga, tačnije 19.12.2014. godine, Vlada Republike Srbije donela je pomenuti Zaključak, kojim daje saglasnost da Ministarstvo finansija - Poreska uprava donese odnosno izmeni doneta poreska rešenja poreskim obveznicima - preduzetnicima koji porez na prihod od samostalne delatnosti plaćaju na paušalno utvrđen prihod u skladu sa izmenama Uredbe.

Koliko je ovaj stav u skladu sa Uredbom, više je nego jasno, Ali, bilo kako bilo, Zaključak je donet i u svrhu njegovog sprovođenja u praksi izdata je pomenuta Instrukcija.

Prema Instrukciji, Poreska uprava će u narednom periodu doneti rešenja o utvrđivanju poreza na dohodak građana i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, za 2014. godinu, sledećim kategorijama paušalno oporezovanih  obveznika:

-obveznicima kojima u toku 2014. godine nisu doneta rešenja;
-obveznicima  kojima su toku 2014, godine doneta i uručena rešenja.

Obveznicima kojima nisu doneta rešenja u toku 2014. godine, Poreska uprava će doneti rešenja kojima će im utvrditi akontacione obaveze poreza i doprinosa u skladu sa Uredbom i Zaključkom, što praktično znači da tako utvrđene obaveze ne mogu biti veće za više od 10%, u odnosu na obaveze utvrđene za 2013. godinu.

Obveznicima kojima su u toku 2014. godine doneta i uručena rešenja o akontacionom utvrđivanju obaveza poreza i doprinosa, ista će biti izmenjena, a  paušalni prihod odnosno poreske obaveze utvrđene izmenjenim rešenjem, ne mogu biti veće za više od 10%, u odnosu na obaveze utvrđene za 2013. godinu.

Navedenim postupanjem Poreske uprave biće obuhvaćeni svi obveznici kojima je prethodnim izmenama Uredbe povećana polazna osnovica za utvrđivanje paušalnog prihoda za više od 10% u odnosu na prethodnu godinu, tj. za 2013. godinu.

Instrukcija se,  pre svega, odnosi na sve advokate ali i na veliki broj ostalih  obveznika koji su, s obzirom na vrstu delatnosti, prema Uredbi, svrstani u V grupu (tzv. profesionalne delatnosti, zubari, lekari, razne agencije).

Budući da su pojedine organizacione jedinice Poreske uprave, akontacione obaveze za 2014. godinu utvrdile u iznosu koji je veći za više od 10% u odnosu na 2013. godinu, i pojedinim obveznicima iz drugih grupa, što je posledica nepravilne primene korektivnih faktora iz Uredbe, u periodu pre 2014. godine, u ovom trenutku nije jasno da li će primena Instrukcije, biti proširena i na te obveznike.

Obveznici kojima je u toku 2014, godine bilo doneto rešenje i koji su već platili obavezu po tom rešenju, usled čega imaju preplatu na računima poreza i doprinosa, imaju pravo na povraćaj više plaćenih iznosa.

Ukoliko su obveznici izjavili žalbu na prvostepeno rešenje kojim je utvrđena obaveza za 2014. godinu, u iznosu većem od 10%, u odnosu na 2013. godinu, žalba će biti uvažena i doneto rešenje u skladu sa Instrukcijom.









недеља, 15. фебруар 2015.

PORESKI TRETMAN PRIHODA OD PRIKUPLJANJA I PRODAJE SEKUNDARNIH SIROVINA

1. Definisanje prihoda i predmet oporezivanja

Odredbama člana 85.st.1.. Zakona o porezu na dohodak građana ("Sl. glasnik RS" broj  24/01...5/15)  u daljem tekstu: Zakon,  propisano je da se ostalim prihodima, u smislu ovog zakona, smatraju i drugi prihodi koji po svojoj prirodi čine dohodak fizičkog lica a koji nisu oporezivi po drugom osnovu. Između ostalih prihoda pobrojanih u ovom članu, drugim prihodom se smatra i prihod od prikupljanja i prodaje sekundarnih sirovina, saglasno tački 9. citiranog člana.

Odredbama člana 9.stav 1. tačka 25. Zakona o porezu na dohodak građana bilo je propisano  da se ne plaća porez na dohodak građana na prihode koji se ostvaruju od prikupljanja i prodaje sekundarnih sirovina i otpada, ukoliko je prihod isplaćen na račun prodavca, dakle, bezgotovinski.

Međutim, Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana ("Sl. glasnik RS" broj 112/15) izmenjen je član 9. Zakona i prihodi od prikupljanje i prodaje sekundarnih sirovina, počev od 01. januara 2016. godine, nisu  izuzeti od plaćanja poreza na dohodak građana.

S tim u vezi, prihodi od prikupljanja i prodaje sekundarnih sirovina, oporezuju se saglasno članu 85, st, 1, tačka 9, Zakona, nezavisno od toga da li je prihod isplaćen gotovinski u momentu predaje dobara, ili na tekući račun primaoca prihoda.

Predmet oporezivanja je, dakle, prihod  koji poreski obveznik ostvari od prikupljanja i prodaje sekundarnih sirovina,kako onaj koji mu je je isplaćen u gotovini, u momentu predaje dobara, tako i prihod koji mu je isplaćen na tekući račun.

Porez se plaća po stopi od 20% na poresku osnovicu koju čini bruto prihod umanjen za normirane troškove u visini od 20%, s tim što  se obračunati porez umanjuje za 40%.

Doprinosi na ovaj prihod se ne plaćaju, jer prihod koji je ostvaren na ovaj način predstavlja cenu prikupljenih sirovina, u kojoj sam rad nije posebno vrednovan, odnosno nije bitan element za određivanje cene sekundarnih sirovina. Naime, ova naknada (cena) zavisi od vrste, količine i kvaliteta sekundarnih sirovina, pri čemu je cena za određenu vrstu sekundarnih sirovina unapred utvrđena i kao takva poznata neodređenom broju lica, iz čega proizilazi da je odnos između kupca i prodavca sekundarnih sirovina pretežno obligaciono-pravni, odnosno da se radi o specifičnoj vrsti ugovora, u kom preovlađuju elemeti ugovora o kuporodaji, tako da nema osnova da se na ovaj prihod obračunavaju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje.

Napred navedeni stav po pitanju plaćanja doprinosa zasnovan je na Mišljenju Ministarstva rada i socijalne politike broj 011-00-245/2003 od 12.11.2003. godine.



2. Podnošenje poreske prijave i obračun poreza

Porez na prihode od prikupljanja i prodaje sekundarnih sirovina obačunava se i plaća  po odbitku, ako je isplatilac prihoda pravno lice ili preduzetnik, saglasno članu 99. Zakona o porezu na dohodak građana, što znači da je isplatilac tih prihoda dužan da prilikom isplate svakog pojedinačno ostvarenog prihoda, obračuna, obustavi i uplati na propisane račune pripadajuće poreske obaveze.

Međutim, prihodi od prodaje i prikupljanja sekundarnih sirovina ostvaruju se sporadično, od slučaja do slučaja, tj. ad hock, pa je ta specifičnost u dinamici ostvarivanja ovih prihoda morala  biti uvažena prilikom propisivanja načina podnošenja poreske prijave.

Naime, zbog ove specifičnosti,  za ove prihode nije moguće podneti poresku prijavu u skladu sa odredbama Pravilnika o poreskoj prijavi za porez po odbitku ("Sl. glasnik RS" broj 74/13...71/14-ispravka), budući da ovaj Pravilnik propisuje obavezu podnošenja poreske prijave pre isplate prihoda.

Zbog svega navedenog ukazala se potreba da se podnošenje poreske prijave za ovu vrstu prihoda reguliše na drugi način, te je u tu svrhu donet Pravilnik o načinu utvrđivanja, plaćanja i podnošenja poreske prijave za porez po odbitku na druge prihode fizičkih lica po osnovu prodaje dobara kada se isplata vrši u gotovom novcu u momentu predaje dobara ("Sl. glasnik RS" broj 118/13), u daljem tekstu Pravilnik.

Članom 2. Pravilnika propisano je da isplatilac prihoda koji fizičkim licima isplaćuje prihod po osnovu prodaje dobara u gotovom novcu u momentu predaje dobara  iz člana 1. ovog Pravilnika (odnosi se na prihode iz člana 85. st. 1.t. 9. i t. 16. Zakona o porezu na dohodak građana), obračunava, obustavlja i uplaćuje porez po odbitku na propisani račun, te podnosi poresku prijavu,  na dan isplate prihoda, a najkasnije prvog narednog dana kada radi platni promet, ako u momentu isplate prihoda platni promet nije radio.

Poreska prijava podnosi se na obrascu PPP PD koji je propisan  Pravilnikom o poreskoj prijavi za porez po odbitku ("Sl. glasnik RS" broj 74/13...71/14-ispravka), u kojem isplatilac prihoda iskazuje podatke na način propisan ovim Pravilnikom, što će reći da se poreska prijava popunjava  na istom obrascu i na isti način kao i za sve druge poreze po odbitku, s tim, što je za ove prihode propisan različit momenat podnošenja prijave.

Nijedan od navedena dva Pravilnika nije menjan, te i dalje ostaje da će se poreska prijava prilikom isplate prihoda u gotovom novcu , podnositi na dan isplate prihoda, a najkasnije rvog narednog dana kada radi platni promet, ako u momentu isplate prihoda platni promet nije radio.

Kod isplate prihoda na tekući račun primaoca, prema našem mišljenju, poresku prijavu treba podneti pre isplate prihoda, u skladu sa Pravilnikom o poreskoj prijavi za porez po odbitku ("Sl. glasnik RS" broj 74/13...71/14-ispravka).

Prilikom popunjavanja poreske prijave i  dalje će se koristiti   šifra vrste prihoda 1 11 607 00 0,  tj. koristiće se nakon što Poreska uprava omogući informatičku podršku koja će omogućiti da prijava može da se podnese sa umanjenjem obračunatog poreza od 40%.

Imajući u vidu da obaveza obračuna i uplate poreza nastaje danom isplate prihoda, isplatiocima koji ne žele da budu u docnji, savetuje se podnošenje PPP PD  u kojoj će šifru vrste prihoda formirati koristeći OVP 999, s tim da u istoj iskažu pravilan obračun poreza.

U narednom peridou, nakon što bude omogućeno korišćenje OVP 607, daćemo primer obračuna poreza i primer popunjavanja prijave.


Ako Vam se ovaj tekst svideo i mislite da nekome može koristiti, podelite ga na društvenim mrežama.

Imate moje odobrenje da tekst prenesete, objavite na drugim Web stranicama, odštampate ili na drugi način umnožite, uz uslov da navedete izvor, a ako tekst objavljujete na Web-u, molim Vas da ostavite link ka ovoj stranici. Hvala na razumevanju.

Komentari i pitanja su dobrodošli.






среда, 11. фебруар 2015.

UGOVOR O DELU



1. Pojam i karakteritike

UGOVOR O DELU regulisan je Zakonom o radu ("Sl. glasnik RS" broj 24/95....75/14), i to članom 199. Zakona, koji je sistematizovan u XVIII poglavlju - POSEBNE ODREDBE, kao jedan od oblika rada van radnog odnosa.

Član 199.stav 1. propisuje da poslodavac može, sa određenim licem, zaključiti ugovor o delu radi obavljanja određenih poslova koji su van delatnosti poslodavca a koji imaju za cilj samostalnu izradu ili opravku određene stvari, samostalno izvršenje određenog fizičkog ili intelektualnog posla.

 Prema stavu 2. istog člana, ugovor može da se zaključi i sa licem koje obavlja umetničku ili drugu delatnost, u skladu sa zakonom.

Ugovor zaključen sa licima koja obavljaju samostalnu delatnost iz oblasti umetnosti i kulture mora biti u skladu sa posebnim kolektivnim ugovorom, ako je takav ugovor zaključen, saglasno članu 199. stav 3. Zakona.

Stavom 4. propisano je da se ugovor o delu se zaključuje u pisanom obliku.

Iz napred citiranih zakonskih odredbi zaključuje se sledeće:

-Ugovor o delu može se zaključiti samo za obavljanje poslova koji ne spadaju u delatnost poslodavca, što znači da to ne mogu biti poslovi koje poslodavac obavlja ni u okviru pretežne, ni u okviru sporednih delatnosti, tj. to ne mogu biti poslovi za koje kod poslodavca postoje sistematizovana radna mesta. Primera radi, ukoliko se poslodavac preduzetnik bavi trgovinom na malo robom široke potrošnje, za prodaju te robe ne može angažovati lice na osnovu ugovora o delu, budući da prodaja te robe spada u njegovu delatnost. S druge strane, taj isti poslodavac, mogao bi angažovati neko lice na osnovu ugovora o delu, da mu, recimo, izradi inventar za poslovnu prostoriju.

-Ugovor o delu koji je zaključen suprotno odredbi člana 199.stav 1. Zakona, tj. čiji je predmet obavljanje poslova iz  delatnosti poslodavca, ništav je, i kao takav ne proizvodi pravno dejstvo. Ugovor o delu koji bi za predmet imao obavljanje poslova iz delatnosti poslodavca imao bi pravnu prirodu ugovora o radu i sud bi ga tako i tumačio.

- Ugovor o delu može se zaključiti sa svakim fizičkim licem: nezaposlenim, penzionerom, licem koje obavlja samostalnu delatnost, poljoprivrednikom, studentom, licem koje je zaposleno, bilo kod drugog poslodavca, bilo kod samog naručioca posla, uz jednu bitnu napomenu: zaključivanje ugovora o delu sa licem koje je invalidski penzioner moglo bi inicirati postupak ponovne ocene radne sposobnosti tog lica i eventualni gubitak prava na invalidsku penziju.

-Rad po ugovoru o delu je, dakle, rad van radnog odnosa, pa lica koja obavljaju određene poslove na osnovu ugovora o delu nemaju prava i obaveze iz radnog odnosa: pravo na godišnji odmor, pauzu u toku rada ali ni definisano i određeno radno vreme u toku dana, pravo na naknadu troškova prevoza, smeštaja i ishrane na službenim putovanjima, pravo na regres za korišćenje godišnjeg odmora i sl.Sledom navedenog, sva novčana primanja koja proističu iz rada po ugovoru o delu imaju karakter ugovorene naknade.

-Ugovorom o delu  ugovara se izvršenje određenog posla, pri čemu vreme za koje taj posao treba obaviti, nije bitni element ugovora, mada se može ugovoriti rok za završetak ugovorenog posla.

-Naknada  za ugovoreni posao je bitan element  ugovora o delu.

-Pisana forma je bitan element ugovor o delu.


2. Poreski tretman primanja po ugovoru o delu

Ugovorena naknada koja se isplaćuje na osnovu ugovora o delu  ima tretman drugih prihoda, saglasno članu 85. stav 1. tačka 1. Zakona o porezu na dohodak građana "Sl. glasnik RS" broj 24/01..68/14, u daljem tekstu: Zakon.

Obveznik poreza na druge prihode je fizičko lice koje ostvari prihod, saglasno članu 85. stav 2. Zakona.

Oporezivi prihod  čini bruto prihod umanjen za normirane troškove u visini od 20%, saglasno članu 85.  stav 3. Zakona.

Na ovako utrvrđen  oporezivi prihod plaća se porez po stopi od 20%, na teret primaoca prihoda, tj. iz nakanade, saglasno članu  85, stav 2. Zakona.

Doprinosi za obavezno socijalno osiguranje plaćaju se na ugovorenu naknadu, na istu osnovicu na koju se plaća porez, budući da je odredbama člana 28. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje  "Sl. glasnik RS" broj 84/04... 5/15, propisano da je osnovica doprinosa za lica koja ostvaruju ugovorene naknade oporezivi prihod od ugovorene naknade, koji se utvrđuje u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana. To praktično znači da se prilikom obračuna doprinosa na prihode po ugovoru o delu, ne primenjuju odredbe o najnižoj i najvišoj osnovici za plaćanje doprinosa. 

Doprinosi se obračunavaju i plaćaju u skladu sa članom  57. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, kojim je propisano da  je isplatilac dužan da doprinose za lica koja ostvaruju ugovorenu naknadu obračuna, obustavi i uplati istovremeno sa isplatom ugovorene naknade. 

Lica koja ostvaruju ugovorenu naknadu  dužna su da sama obračunaju i uplate dorpinose za obavezno socijalno osiguranje, u slučaju kada isplatilac naknade nije dužan da to učini. Podsetimo, isplatioci pravna lica i preduzetnici dužni su da prilikom isplate obračunaju, obustave i isplate pripadajuće poreze i doprinose po odbitku, saglasno članu 99, Zakona o porezu na dohodak građana. Dakle, isplatioci koji nisu pravna lica i preduzetnici, nisu dužni da prilikom isplate ugovorene naknade, obračunavaju  i plaćaju pripadajuće poreze i doprinose, već primaocu isplaćuju naknadu u bruto iznosu, iz koje je primalac dužnan da obračuna i uplati pripadajuće poreze i doprinose.

Kada se ugovorena naknada isplaćuje licima koja su samostalni umetnici koji doprinose za obavezno socijalno osiguranje plaćaju po rešenju Poreske uprave, doprinosi za obavezno socijalno osiguranje se ne obračunavaju i ne plaćaju, saglasno članu 57.st.3.  Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.

Doprinosi za obavezno socijalno osiguranje plaćaju se iz ugovorene naknade, po zbirnoj stopi, što će reći da su svi pripadajući doprinosi na teret primaoca prihoda.

Da li će se plaćati samo doprinos za PIO ili i doprinos za zdravstveno osiguranje zavisi od statusa lica koje je primalac naknade.

Za primaoce ugovorene naknade koji nisu obavezno osigurani po drugom osnovu obraičunavaju se doprinosi po zbirnoj stopi i to; doprinos za PIO po stopi od 26% i doprinos za zdravstveno osiguranje po stopi od 10,3%.

Za primaoce prihoda koji su obavezno osigurani po drugom osnovu obračunava se i plaća  samo doprinos za PIO po zbirnoj stopi od 26%.

Za primaoce prihoda koji su od Fonda PIO dobili potvrdu da su za njih u kalendarskoj godini plaćeni doprinosi na procenjenu najvišu osnovicu za tu godinu, doprinosi se ne obračunavaju i ne plaćaju.

Pre isplate ugovorene naknade Poreskoj upravi se, u elektronskom obliku, podnosi poreska prijava na obrasu PPP PD.

Prilikom popunjavanja prijave za lica koja nisu obavezno osigurana po drugom osnovu koristi se OVP 602,  za lica koja su obavezno osigurana po drugom osnovu koristi se OVP 601, dok se za primaoce prihoda kojima je  Fond PIO izdao potvrdu da su za njih u kalendarskoj godini plaćeni doprinosi na procenjenu najvišu osnovicu za tu godinu, koristi OVP 603.

Ukoliko je naknada ugovorena u neto iznosu potrebno je izvršiti preračun neto veličine u bruto veličinu, pomoću sledećih koeficijenata:
-1,819505095 - kada se plaća porez, doprinos za PIO i doprinos za zdravstvo;
-1,582278481- kada se plaća porez i doprinos za PIO;
-1,190476190- kada se plaća samo porez.

Forma ugovora o delu ovde.

Za kraj, napomenućemo da je isplatilac prihoda, nezavisno od podnošenja poreske prijave PPP PD, dužan da Fondu PIO podnese popunjeni obrazac M-UN, odnosno M-UNK,


петак, 30. јануар 2015.

NAKNADA ZA ZAŠTITU I UNAPREĐIVANJE ŽIVOTNE SREDINE NA TERITORIJI GRADA BEOGRADA -OBRAZAC P-EKO

U "Službenom listu grada Beograda" broj 96/14, od 30.12.2014. godine, objavljena je nova Odluka o naknadi za zaštitu i unapredjivanje životne sredine na teritoriji grada Beograda. Odluka je stupila na snagu narednog dana od dana objavljivanja, tj. 31. decembra 2014. godine, a primenjuje se od 01.01.2015. godine.

Odluku je donela Skupština grada Beograda, na osnovu ovlašćenja iz člana 87. Zakona o zaštiti životne sredine ("Sl. glasnik RS" broj 135/04...43/11).

Odlukom se propisuje naknada za zaštitu i unapređivanje životne sredine na teritoriji grada Beograda i utvrđuju obveznici, visina, rokovi, način plaćanja i olakšice za određene kategorije obveznika.

Prema članu 2. Odluke naknada se propisuje po osnovu korišćenja stambenih i poslovnih zgrada, stanova i poslovnih prostorija, za stanovanje, odnosno obavljanje detlatnosti.


1.Obveznici 

Prema članu 3. st.1. Odluke, obveznici plaćanja naknade su:

-imaoci prava svojine na nepokretnosti, tj. vlasnici;
-zakupci, ako se nepokretnost koristi po osnovu zakupa.

Stavom 2. istog člana propisuje se da naknadu  ne plaćaju državni organi i organizacije, organi i organizacije teritorijalne autonomije, organi i organizacije Grada Beograda i gradskih opština, kao i obveznici plaćanja naknade za zagađivanje životne sredine i naknade za zagađivanje područja od posebnog državnog interesa, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita životne sredine.

Dakle, pravna lica i preduzetnici koji plaćaju naknadu za zagađivanje životne sredine nisu obveznici plaćanja naknade za unapređenje životne sredine.

2. Visina naknade

Prema članu 5. Odluke, mesečna visina naknade koja se plaća po osnovu korišćenja nepokretnosti, određuje se prema površini nepokretnosti i iznosi:

-0,87 dinara/m2 za korišćenje stambenih zgrada i stanova za stanovanje;
-2,64 dinara/m2 za korišćenje poslovnih zgrada i poslovnih prostorija za obavljanje delatnosti privrednih subjekata.

Prema stavu 2. istog člana stanom se smatra i deo stambenog prostora koji nije posebna celina, a koji se koristi za obavljanje poslovne delatnosti.

 Prema stavu 3. istog člana, poslovnim prostorijama smatraju se i stanovi koji služe isključivo za obavljanje poslovne delatnosti.

Iz napred citiranih odredbi Odluke zaključuje se da, ukoliko se poslovna delatnost obavlja  u stanu, odnosno delu stana koji nije posebna celina, naknada se plaća za stambeni prostor, tj. uz uplatnicu Infostana, pa se u ovom slučaju ne podnosi obrazac P EKO.

Nasuprot tome, stan u kome se isključivo obavlja poslovna delatnost i  koji uopšte ne služi kao stambeni prostor, smatra se poslovnom prostorijom, pa se naknada za njegovo korišćenje plaća prema rešenju Uprave javnih prihoda Grada Beograda, iz čega proizilazi i obaveza podnošenja obrazca P EKO.




 3.Utvrđivanje, rokovi i način plaćanja naknade

Prema članu 6. Odluke visinu naknade po osnovu korišćenja stambenih prostorija i stanova za stanovanje, obračunava i utvrđuje javno preduzeće koje se stara o naplati komunalnih usluga.

Prema članu 7. Odluke, visinu naknade po osnovu korišćenja poslovnog prostora obračunava i utvrđuje Sekretarijat za Finansije Gradske uprave Grada Beograda- Uprava javnih prihoda, na osnovu prijave za utvrđivanje naknade i drugih podataka kojima raspolaže.

Prema članu 7.stav. 2. Odluke, prijava se podnosi u roku od 15 dana od dana početka korišćenja nepokretnosti.

 Prema članu 7. stav.3 Odluke, promene koje su od uticaja  na utvrđivanje visine naknade, obveznik je dužan da prijavi nadležnom organu u roku od 15 dana, od dana nastale promene. 

Obrazac prijave propisala je Uprava za javne prihode Grada Beograda, na osnovu ovlašćenja iz člana 7.st.4. Odluke- obrazac P EKO.

Godišnji iznos naknade korisnicima poslovnog prostora rešenjem utvrđuje nadležno Odeljenje Uprava javnih prihoda Grada Beograda, saglasno članu 8.st.1. Odluke.

Spisak Odeljenja Uprave javnih prihoda Grada Beograda ovde.

Godišnja naknada plaća se u mesečnim iznosima, do 15. u mesecu za prethodni mesec.

Do dospelosti obaveze plaćanja naknade koja je utvđena rešenjem za tekuću godinu, naknada se plaća akontaciono u visini utvrđene obaveze za poslednji mesec godine koja prethodi godini za koju se utvrđuje i plaća naknada.

Razliku između naknade utvrđene rešenjem i akontaciono plaćene naknade, obveznik je dužan da plati u roku od 15 dana od dana dostavljanja prvostepenog rešenja o utvrđivanju obaveze plaćanja naknade.

U pogledu načina utvrđivanja, načina i  rokova plaćanja, postupka po pravnim lekovima, obračuna kamate zbog docnje u plaćanju, povraćaja, zastarelosti, prinudne naplate, i svega ostalog što nije propisano Odlukom primenjuje se Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

U prelaznim i zavšnim odredbama Odluke, članom 15., propisano je da su  obveznici - korisnici poslovnog prostora, dužni da prijavu podnesu najkasnije do 31. januara 2015. godine.

Budući da 31. januar ove godine pada u subotu, koja je neradni dan, poslednji dan roka za podnošenje prijave  je ponedeljak 02.02.2015. godine, saglasno članu 91. st.2. Zakona o opštem upravnom postupku ("Sl. list S RJ" broj 33/97, 31/01, "Sl. glasnik RS"30/10).

Ukoliko je prijava predata pošti putem preporučene pošiljke, telegrafa ili telefaksa, dan predaje pošti, odnosno dan prijema telefaksa, smatra se kao dan  predaje organu kome je podnesak upućen, saglasno članu 92. stav. 2. Zakona o opštem upravnom postupku.



четвртак, 08. јануар 2015.

KAKO PLATITI PORESKE OBAVEZE U OBJEDINJENOJ NAPLATI (PO BOP-u) AKO JE PREDUZETNIČKA RADNJA ZATVORENA?

  Od početka primene sistema objedinjene naplate preduzetnici koji su zatvorili radnje, zbog čega su im, posledično, ugašeni računi kod poslovnih banaka, suočavaju se sa nemogućnošću plaćanja zaostalih obaveza poreza i doprinosa koje se plaćaju kroz sistem objedinjene naplate.

Problem je nastao jer je Uputstvom o šiframa plaćanja za koje se u nalog kojim se nalaže plaćanje poreza po odbitku, odnosno plaćanje prihoda na koje se plaćaju porezi po odbitku, unosi broj odobrenja za plaćanje koji dodeljuje Poreska uprava, propisano da se porez po odbitku, kao i prihodi na koje se plaća porez po odbitku, plaćaju isključivo bezgotovinski, korišćenjem naloga za prenos u koji se upisuje BOP.

Kako nije moguće izvršiti bezgotovinsko plaćanje u situaciji kad je račun ugašen, ovaj problem se pokušavao prevazići Preporukom NBS poslovnim bankama da dozvole gotovinsku uplatu sa pozivom na broj koji sadrži BOP, uz obavezno prilaganje uverenja Poreske uprave da poreski obveznik ima evidentiran dug na računu objedinjene naplate, o čemu sam pisala u jednom od prethodnih postova. Navedena procedura u praksi nije zaživela, uglavnom zbog toga što je zahtevala prilagođavanje informacionih sistema poslovnih banaka, a za koje  poslovne banke nisu pokazale naročito interesovanje, te je problem ostao.

Problem je sada definitivno rešen jer je Uprava za trezor prilagodila svoju programsku aplikaciju na blagajni, tako da su sada omogućene gotovinske uplate na račun 840-4848-37, uz uslov obaveznog podnošenja uverenja Poreske uprave da poreski obveznik ima evidentiran dug na računu objedinjene naplate, po konkretnom BOP-u,  kao i podnošenja rešenja APR kojim je iz registra privrednih subjekata brisana preduzetnička radnja.

петак, 02. јануар 2015.

ROK ZA PODNOŠENJE POJEDINAČNE PORESKE PRIJAVE PPP JE 02.02.2015. GODINE

Odredbama člana 78. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl. glasnik RS" broj 68/14) propisano je da je, za isplate prihoda izvršene u 2014. godini, poreski obveznik odnosno poreski platac dužan da Poreskoj upravi, u elektronskom obliku, podnese pojedinačnu poresku prijavu propisanu članom 41. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl glasnik RS" broj 80/02...93/12),  najkasnije sa 31.januarom 2015. godine.

Podsetimo, pojedinačna poreska prijava iz citiranog člana 41. Zakona, a radi se o članu 41. Zakona kakav je bio pre donošenja Zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("SL: glasnik  RS" broj 108/13), sadrži informacije o obračunatom i plaćenom porezu po odbitku od strane jednog poreskog platca za sve primaoce prihoda, odnosno od strane jednog poreskog posrednika za svakog poreskog obveznika, odnosno poreskog platca, koji kod njega ima račun.

Pojedinačna poreska  prijava PPP, u pogledu sadržine i podataka koji se u nju unose, popunjava se u skladu sa Pravilnikom o obrascu pojedinačne poreske prijave o obračunatom i plaćenom porezu i doprinosima za obavezno socijalno osiguranje po odbitku na teret primaoca prihoda ("Sl. glasnik RS" broj 128/03), tj. u deo I unose se podaci o poreskom placu, isplatiocu prihoda, u deo II podaci o primaocima prihoda iz radnog odnosa - fizičkim licima, u deo III podaci o primaocima prihoda van radnog odnosa - fizičkim licima a u deo IV podaci o primaocima prihoda pravnim licima.

Međutim, saglasno citiranom članu 78. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji  ("Sl. glasnik RS" broj 68/14), pojedinačna poreska prijava PPP, ove godine podnosi se isključivo u elektronskom obliku. To znači ca se  PPP više ne može predati na šalteru Poreske uprave, ni u papirnom obliku, ni putem CD, USB memorije ili drugih eksternih nosača podataka. Pojedinačna poreska prijava PPP podnosi se isključivo preko portala e-Porezi, a Poreska uprava je na svojoj internet stranici postavila Uputstvo, kao i prateće primere  PPP deo 2,3 i 4.
Za podnošenje PPP prijave elektronskim putem potrebno je ispuniti iste tehničke preduslove kao i za podnošenje PPP PD prijave. To znači da lice koje podnosi prijavu treba da  poseduje digitalni seritifikat koji je izdat od strane nekog sertifikacionog tela (MUP, Halcom, PKS, Pošta), kao i da bude ovlašćeno za elektronsko podnošenje prijava od strane konkretnog poreskog obveznika-isplatioca prihoda.

Preko portala e-Porezi osim prvobitne može se podneti i izmenjena PPP prijava. Da bi se podnela izmenjena PPP prijava, potrebno je prvo obrisati prvobitnu. Nakon brisanja izvrši se ponovni unos, na način kako se podnosi i prvobitna prijava. Briše se prijava koja ima status "predata". Nakon brisanja status prijave se menja  u "Obrisana" i ona je i dalje vidljiva na portalu.

Budući da 31. januar ove godine pada u subotu, koja je neradni dan, poslednji dan roka za podnošenje PPP je ponedeljak 02.02.2015. godine, saglasno članu 91. st.2. Zakona o opštem upravnom postupku ("Sl. list S RJ" broj 33/97, 31/01, "Sl. glasnik RS"30/10).

Još jednom napominjemo da se PPP podnosi za sve isplate izvršene u 2014. godini.Ovo posebno napominjemo jer su u proteklom periodu  iznošena različita mišljenja u pogledu vremenskog perioda koji treba obuhvatiti PPP, pa su pojedini časopisi pisali da će se PPP podnositi samo za isplate izvršene u periodu od 01.01. do 28.02.2014. godine, tj. za period kada sistem objedinjene naplate nije primenjivan u punom obimu.Medjutim, citirana odredba Zakona je nedvosmislena, a prema našim saznanjima, to je i stav Poreske uprave: PPP se podnosi za sve isplate izvršene u 2014. godini.