UGOVOR O DOPUNSKOM RADU -OSNOVNI POJMOVI I PORESKI TRETMAN PRIMANJA

Posted by POREZI- pravo i praksa on 15.11.15 with 79 comments
1. Definicija i osnovni pojmovi

UGOVOR O DOPUNSKOM RADU regulisan je Zakonom o radu ("Sl. glasnik RS" broj 24/95....75/14), i to članom 202. Zakona, koji je sistematizovan u XVIII poglavlju - POSEBNE ODREDBE, kao jedan od oblika rada van radnog odnosa.

Članom 202. Zakona o radu propisano je da zaposleni koji radi sa punim radnim vremenom kod poslodavca, može da zaključi ugovor o dopunskom radu sa drugim poslodavcem, a najviše do jedne trećine radnog vremena.

Prema napred iznetom, osnovni uslov koji je potrebno ispuniti jeste da zaposleni radi sa punim radnim vremenom. Zakon o radu ne propisuje nijedan dodatni uslov, što znači da zaposleni može zaključiti ugovor o dopunskom radu sa drugim poslodavcem, bez saglasnosti i bez obaveštavanja poslodavca kod koga je u radnom odnosu i ima zaključen ugovor o radu.

Prilikom zaključivanja ugovora o dopunskom radu zaposleni mora poslodavcu sa kojim zaključuje ugovor o dopunskom radu dostaviti dokaz da kod drugog poslodavca radi puno radno vreme, jer je to uslov za zaključenje ugovora.

Ugovor o dopunskom radu ne može se zaključiti sa zaposlenim koji radi sa nepunim radnim vremenom, sa nezaposlenim licem, penzionisanim licem i nerezidentom koji je u radnom odnosu u inostranstvu.

Drugi uslov za zaključivanje ugovora o dopunskom radu koji je zakonom definisan: "najviše do jedne trećine punog radnog vremena" podrazumeva  da je to jedna trećina od 40-časovne radne nedelje, što znači da dopunski rad može da iznosi najviše 13,33 časova nedeljno.

Odredbe Zakona o radu primenjuju se u svim slučajevima zaključenja ugovora o dopunskom radu, izuzev kada je posebnim propisima dopunski rad uređen na drugačiji način, kada se primenjuju posebni propisi. Jedan od propisa koji dopunski rad uređuje na drugačiji način u odnosu na Zakon o radu je i Zakon o državnim službenicima, koji propisuje niz ograničenja u pogledu dopunskog rada za lica čiji je radno-pravni status regulisan ovim zakonom.

2. Poreski tretman primanja po ugovoru o dopunskom radu

Poreski tretman primanja po ugovoru o dopunskom radu regulisan je Zakonom o porezu na dohodak građana ("Sl. glasnik RS" broj 24/01...5/15-usklađeni dinarski iznosi) i Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Sl. glasnik RS" broj 84/04...5/14-usklađeni dinarski iznosi).

Prema odredbama člana 85. stav. 1. tačka 3. Zakona o porezu na dohodak građana, (u daljem tekstu: Zakon), primanja koja se ostvaruju po osnovu ugovora o dopunskom radu imaju tretman drugih prihoda, što znači da lice koje radi po osnovu ugovora o dopunskom radu ne ostvaruje zaradu već ugovorenu naknadu.

Prema stavu 2. istog člana  Zakona obveznik poreza na druge prihode je fizičko lice koje ostvari prihode iz stava 1. ovog člana.

Oporezivi prihod čini bruto pihod umanjen za normirane troškove u visini od 20%, saglasno stavu 3. istog člana Zakona.

Stopa poreza na prihode ostvarene po osnovu ugovora o dopunskom radu iznosi 20%, saglasno članu 86. stav. 1. Zakona.

Budući da prihod koji neko lice ostvaruje po osnovu ugovora o dopunskom  radu ne predstavlja zaradu već ugovorenu naknadu, prilikom obračuna poreza ne može se koristiti umanjenje poreske osnovice propisano u članu 15a Zakona, niti se, prilikom isplate drugih primanja ovim licima, kao što su naknade za troškove prevoza za dolazak i odlazak sa posla, dnevnice za službena putovanja, naknade smeštaja na službenom putovanju i slično,  mogu primeniti poreska oslobođenja propisana u članu 18. Zakona.

Iz navedenog proizilazi da sva primanja koja ostvaruje lice angažovano po osnovu ugovora o dopunskom radu imaju karakter ugovorene naknade.

Prema članu 7, stav 1. tačka 9. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ( u daljem tekstu: Zakon) obveznici doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje su i lica koja ostvaruju ugovorenu naknadu, pa prema tome i lica koja ostvaruju ugovorenu naknadu po osnovu ugovora o dopunskom radu.

Doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje plaća se iz osnovice po stopi od 26%, tj. na teret primaoca prihoda, saglasno članu 44. a u vezi sa članom 7.stav 2.  Zakona.

Osnovica za doprinose je ista kao i osnovica za porez, bruto prihod umanjen za normirane troškove od 20%.

Lica koja ostvaruju ugovorenu naknadu po osnovu ugovora o dopunskom radu nisu obveznici plaćanja doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti, budući da su ta lica već obveznici plaćanja ovih doprinosa po osnovu zaposlenja.

Porez i doprinosi na ugovorenu naknadu  obračunavaju se i plaćaju po odbitku, tj. ispaltilac je dužan
da prilikom svake isplate prihoda, pojedinačno za svakog obveznika i  za svaki ostvareni prihod, obračuna, obustavi i uplati na propisane račune porez i pripadajuće doprinose za obavezno socijalno osiguranje, istovremeno sa isplatom prihoda i po propisima koji važe na dan isplate, saglasno članu 99. i 101. Zakona o porezu na dohodak građana i članu 57. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.

Pre svake isplate primanja podnosi se poreska prijava na obrascu PPP PD.

Prilikom popunjavanja prijave koriste se OVP 605 i OVP 606.

OVP 605 koristi se uvek kad postoji obaveza obračuna i uplate doprinosa za obavezno penzisjko i invalidsko osiguranje, a ta obaveza ne postoji samo onda kada je primalac prihoda već platio doprinose na iznos procenjene najviše godišnje osnovice za tu godinu i kad mu je Republički fond za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje  rešenjem priznao pravo na prestanak plaćanja doprinosa.

Za OVP 605 dozvoljene kombinacije primaoca prihoda su 01, 02, 03 ,04, 06, 08, 09, 10, 12, 13 a tip isplatioca može biti 1-4 i 6.

OVP 606 koristi se kad je primalac prihoda već platio doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje na iznos procenjene najviše godišnje osnovice za tu godinu i kad mu je rešenjem Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje priznato pravo na prestanak plaćanja doprinosa.

Za OVP 606 dozvoljene kombinacije primaoca prihoda su 11 i 06 a tip isplatioca može biti 1-4 i 6.

I za OVP 605 i za OVP 606  u polje OL upisuje se 00 a u polje B 0.



Primer popunjavanja PPP PD za OVP 605

3.6 ŠVP  1 01 605 00 0  
3.9 Bruto prihod 18.440,00  
3.10. Osnovica za porez  14.752,00 bruto prihod umanjen za normirane troškove 20%        (18.440,00 – 3.688,00)  
3.11 Porez 2.950,40 20% na osnovicu za porez  
3.12 Osnovica za doprinose 14.752,00 Iznos bruto naknade  
3.13 doprinos za PIO 3.835,52 doprinos za PIO 26%