Praktični saveti i aktuelnosti u primeni poreskih propisa

недеља, 15. фебруар 2015.

PORESKI TRETMAN PRIHODA OD PRIKUPLJANJA I PRODAJE SEKUNDARNIH SIROVINA

1. Definisanje prihoda i predmet oporezivanja

Odredbama člana 85.st.1.. Zakona o porezu na dohodak građana ("Sl. glasnik RS" broj  24/01...5/15)  u daljem tekstu: Zakon,  propisano je da se ostalim prihodima, u smislu ovog zakona, smatraju i drugi prihodi koji po svojoj prirodi čine dohodak fizičkog lica a koji nisu oporezivi po drugom osnovu. Između ostalih prihoda pobrojanih u ovom članu, drugim prihodom se smatra i prihod od prikupljanja i prodaje sekundarnih sirovina, saglasno tački 9. citiranog člana.

Odredbama člana 9.stav 1. tačka 25. Zakona o porezu na dohodak građana bilo je propisano  da se ne plaća porez na dohodak građana na prihode koji se ostvaruju od prikupljanja i prodaje sekundarnih sirovina i otpada, ukoliko je prihod isplaćen na račun prodavca, dakle, bezgotovinski.

Međutim, Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana ("Sl. glasnik RS" broj 112/15) izmenjen je član 9. Zakona i prihodi od prikupljanje i prodaje sekundarnih sirovina, počev od 01. januara 2016. godine, nisu  izuzeti od plaćanja poreza na dohodak građana.

S tim u vezi, prihodi od prikupljanja i prodaje sekundarnih sirovina, oporezuju se saglasno članu 85, st, 1, tačka 9, Zakona, nezavisno od toga da li je prihod isplaćen gotovinski u momentu predaje dobara, ili na tekući račun primaoca prihoda.

Predmet oporezivanja je, dakle, prihod  koji poreski obveznik ostvari od prikupljanja i prodaje sekundarnih sirovina,kako onaj koji mu je je isplaćen u gotovini, u momentu predaje dobara, tako i prihod koji mu je isplaćen na tekući račun.

Porez se plaća po stopi od 20% na poresku osnovicu koju čini bruto prihod umanjen za normirane troškove u visini od 20%, s tim što  se obračunati porez umanjuje za 40%.

Doprinosi na ovaj prihod se ne plaćaju, jer prihod koji je ostvaren na ovaj način predstavlja cenu prikupljenih sirovina, u kojoj sam rad nije posebno vrednovan, odnosno nije bitan element za određivanje cene sekundarnih sirovina. Naime, ova naknada (cena) zavisi od vrste, količine i kvaliteta sekundarnih sirovina, pri čemu je cena za određenu vrstu sekundarnih sirovina unapred utvrđena i kao takva poznata neodređenom broju lica, iz čega proizilazi da je odnos između kupca i prodavca sekundarnih sirovina pretežno obligaciono-pravni, odnosno da se radi o specifičnoj vrsti ugovora, u kom preovlađuju elemeti ugovora o kuporodaji, tako da nema osnova da se na ovaj prihod obračunavaju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje.

Napred navedeni stav po pitanju plaćanja doprinosa zasnovan je na Mišljenju Ministarstva rada i socijalne politike broj 011-00-245/2003 od 12.11.2003. godine.



2. Podnošenje poreske prijave i obračun poreza

Porez na prihode od prikupljanja i prodaje sekundarnih sirovina obačunava se i plaća  po odbitku, ako je isplatilac prihoda pravno lice ili preduzetnik, saglasno članu 99. Zakona o porezu na dohodak građana, što znači da je isplatilac tih prihoda dužan da prilikom isplate svakog pojedinačno ostvarenog prihoda, obračuna, obustavi i uplati na propisane račune pripadajuće poreske obaveze.

Međutim, prihodi od prodaje i prikupljanja sekundarnih sirovina ostvaruju se sporadično, od slučaja do slučaja, tj. ad hock, pa je ta specifičnost u dinamici ostvarivanja ovih prihoda morala  biti uvažena prilikom propisivanja načina podnošenja poreske prijave.

Naime, zbog ove specifičnosti,  za ove prihode nije moguće podneti poresku prijavu u skladu sa odredbama Pravilnika o poreskoj prijavi za porez po odbitku ("Sl. glasnik RS" broj 74/13...71/14-ispravka), budući da ovaj Pravilnik propisuje obavezu podnošenja poreske prijave pre isplate prihoda.

Zbog svega navedenog ukazala se potreba da se podnošenje poreske prijave za ovu vrstu prihoda reguliše na drugi način, te je u tu svrhu donet Pravilnik o načinu utvrđivanja, plaćanja i podnošenja poreske prijave za porez po odbitku na druge prihode fizičkih lica po osnovu prodaje dobara kada se isplata vrši u gotovom novcu u momentu predaje dobara ("Sl. glasnik RS" broj 118/13), u daljem tekstu Pravilnik.

Članom 2. Pravilnika propisano je da isplatilac prihoda koji fizičkim licima isplaćuje prihod po osnovu prodaje dobara u gotovom novcu u momentu predaje dobara  iz člana 1. ovog Pravilnika (odnosi se na prihode iz člana 85. st. 1.t. 9. i t. 16. Zakona o porezu na dohodak građana), obračunava, obustavlja i uplaćuje porez po odbitku na propisani račun, te podnosi poresku prijavu,  na dan isplate prihoda, a najkasnije prvog narednog dana kada radi platni promet, ako u momentu isplate prihoda platni promet nije radio.

Poreska prijava podnosi se na obrascu PPP PD koji je propisan  Pravilnikom o poreskoj prijavi za porez po odbitku ("Sl. glasnik RS" broj 74/13...71/14-ispravka), u kojem isplatilac prihoda iskazuje podatke na način propisan ovim Pravilnikom, što će reći da se poreska prijava popunjava  na istom obrascu i na isti način kao i za sve druge poreze po odbitku, s tim, što je za ove prihode propisan različit momenat podnošenja prijave.

Nijedan od navedena dva Pravilnika nije menjan, te i dalje ostaje da će se poreska prijava prilikom isplate prihoda u gotovom novcu , podnositi na dan isplate prihoda, a najkasnije rvog narednog dana kada radi platni promet, ako u momentu isplate prihoda platni promet nije radio.

Kod isplate prihoda na tekući račun primaoca, prema našem mišljenju, poresku prijavu treba podneti pre isplate prihoda, u skladu sa Pravilnikom o poreskoj prijavi za porez po odbitku ("Sl. glasnik RS" broj 74/13...71/14-ispravka).

Prilikom popunjavanja poreske prijave i  dalje će se koristiti   šifra vrste prihoda 1 11 607 00 0,  tj. koristiće se nakon što Poreska uprava omogući informatičku podršku koja će omogućiti da prijava može da se podnese sa umanjenjem obračunatog poreza od 40%.

Imajući u vidu da obaveza obračuna i uplate poreza nastaje danom isplate prihoda, isplatiocima koji ne žele da budu u docnji, savetuje se podnošenje PPP PD  u kojoj će šifru vrste prihoda formirati koristeći OVP 999, s tim da u istoj iskažu pravilan obračun poreza.

U narednom peridou, nakon što bude omogućeno korišćenje OVP 607, daćemo primer obračuna poreza i primer popunjavanja prijave.


Ako Vam se ovaj tekst svideo i mislite da nekome može koristiti, podelite ga na društvenim mrežama.

Imate moje odobrenje da tekst prenesete, objavite na drugim Web stranicama, odštampate ili na drugi način umnožite, uz uslov da navedete izvor, a ako tekst objavljujete na Web-u, molim Vas da ostavite link ka ovoj stranici. Hvala na razumevanju.

Komentari i pitanja su dobrodošli.






среда, 11. фебруар 2015.

UGOVOR O DELU



1. Pojam i karakteritike

UGOVOR O DELU regulisan je Zakonom o radu ("Sl. glasnik RS" broj 24/95....75/14), i to članom 199. Zakona, koji je sistematizovan u XVIII poglavlju - POSEBNE ODREDBE, kao jedan od oblika rada van radnog odnosa.

Član 199.stav 1. propisuje da poslodavac može, sa određenim licem, zaključiti ugovor o delu radi obavljanja određenih poslova koji su van delatnosti poslodavca a koji imaju za cilj samostalnu izradu ili opravku određene stvari, samostalno izvršenje određenog fizičkog ili intelektualnog posla.

 Prema stavu 2. istog člana, ugovor može da se zaključi i sa licem koje obavlja umetničku ili drugu delatnost, u skladu sa zakonom.

Ugovor zaključen sa licima koja obavljaju samostalnu delatnost iz oblasti umetnosti i kulture mora biti u skladu sa posebnim kolektivnim ugovorom, ako je takav ugovor zaključen, saglasno članu 199. stav 3. Zakona.

Stavom 4. propisano je da se ugovor o delu se zaključuje u pisanom obliku.

Iz napred citiranih zakonskih odredbi zaključuje se sledeće:

-Ugovor o delu može se zaključiti samo za obavljanje poslova koji ne spadaju u delatnost poslodavca, što znači da to ne mogu biti poslovi koje poslodavac obavlja ni u okviru pretežne, ni u okviru sporednih delatnosti, tj. to ne mogu biti poslovi za koje kod poslodavca postoje sistematizovana radna mesta. Primera radi, ukoliko se poslodavac preduzetnik bavi trgovinom na malo robom široke potrošnje, za prodaju te robe ne može angažovati lice na osnovu ugovora o delu, budući da prodaja te robe spada u njegovu delatnost. S druge strane, taj isti poslodavac, mogao bi angažovati neko lice na osnovu ugovora o delu, da mu, recimo, izradi inventar za poslovnu prostoriju.

-Ugovor o delu koji je zaključen suprotno odredbi člana 199.stav 1. Zakona, tj. čiji je predmet obavljanje poslova iz  delatnosti poslodavca, ništav je, i kao takav ne proizvodi pravno dejstvo. Ugovor o delu koji bi za predmet imao obavljanje poslova iz delatnosti poslodavca imao bi pravnu prirodu ugovora o radu i sud bi ga tako i tumačio.

- Ugovor o delu može se zaključiti sa svakim fizičkim licem: nezaposlenim, penzionerom, licem koje obavlja samostalnu delatnost, poljoprivrednikom, studentom, licem koje je zaposleno, bilo kod drugog poslodavca, bilo kod samog naručioca posla, uz jednu bitnu napomenu: zaključivanje ugovora o delu sa licem koje je invalidski penzioner moglo bi inicirati postupak ponovne ocene radne sposobnosti tog lica i eventualni gubitak prava na invalidsku penziju.

-Rad po ugovoru o delu je, dakle, rad van radnog odnosa, pa lica koja obavljaju određene poslove na osnovu ugovora o delu nemaju prava i obaveze iz radnog odnosa: pravo na godišnji odmor, pauzu u toku rada ali ni definisano i određeno radno vreme u toku dana, pravo na naknadu troškova prevoza, smeštaja i ishrane na službenim putovanjima, pravo na regres za korišćenje godišnjeg odmora i sl.Sledom navedenog, sva novčana primanja koja proističu iz rada po ugovoru o delu imaju karakter ugovorene naknade.

-Ugovorom o delu  ugovara se izvršenje određenog posla, pri čemu vreme za koje taj posao treba obaviti, nije bitni element ugovora, mada se može ugovoriti rok za završetak ugovorenog posla.

-Naknada  za ugovoreni posao je bitan element  ugovora o delu.

-Pisana forma je bitan element ugovor o delu.


2. Poreski tretman primanja po ugovoru o delu

Ugovorena naknada koja se isplaćuje na osnovu ugovora o delu  ima tretman drugih prihoda, saglasno članu 85. stav 1. tačka 1. Zakona o porezu na dohodak građana "Sl. glasnik RS" broj 24/01..68/14, u daljem tekstu: Zakon.

Obveznik poreza na druge prihode je fizičko lice koje ostvari prihod, saglasno članu 85. stav 2. Zakona.

Oporezivi prihod  čini bruto prihod umanjen za normirane troškove u visini od 20%, saglasno članu 85.  stav 3. Zakona.

Na ovako utrvrđen  oporezivi prihod plaća se porez po stopi od 20%, na teret primaoca prihoda, tj. iz nakanade, saglasno članu  85, stav 2. Zakona.

Doprinosi za obavezno socijalno osiguranje plaćaju se na ugovorenu naknadu, na istu osnovicu na koju se plaća porez, budući da je odredbama člana 28. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje  "Sl. glasnik RS" broj 84/04... 5/15, propisano da je osnovica doprinosa za lica koja ostvaruju ugovorene naknade oporezivi prihod od ugovorene naknade, koji se utvrđuje u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana. To praktično znači da se prilikom obračuna doprinosa na prihode po ugovoru o delu, ne primenjuju odredbe o najnižoj i najvišoj osnovici za plaćanje doprinosa. 

Doprinosi se obračunavaju i plaćaju u skladu sa članom  57. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, kojim je propisano da  je isplatilac dužan da doprinose za lica koja ostvaruju ugovorenu naknadu obračuna, obustavi i uplati istovremeno sa isplatom ugovorene naknade. 

Lica koja ostvaruju ugovorenu naknadu  dužna su da sama obračunaju i uplate dorpinose za obavezno socijalno osiguranje, u slučaju kada isplatilac naknade nije dužan da to učini. Podsetimo, isplatioci pravna lica i preduzetnici dužni su da prilikom isplate obračunaju, obustave i isplate pripadajuće poreze i doprinose po odbitku, saglasno članu 99, Zakona o porezu na dohodak građana. Dakle, isplatioci koji nisu pravna lica i preduzetnici, nisu dužni da prilikom isplate ugovorene naknade, obračunavaju  i plaćaju pripadajuće poreze i doprinose, već primaocu isplaćuju naknadu u bruto iznosu, iz koje je primalac dužnan da obračuna i uplati pripadajuće poreze i doprinose.

Kada se ugovorena naknada isplaćuje licima koja su samostalni umetnici koji doprinose za obavezno socijalno osiguranje plaćaju po rešenju Poreske uprave, doprinosi za obavezno socijalno osiguranje se ne obračunavaju i ne plaćaju, saglasno članu 57.st.3.  Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.

Doprinosi za obavezno socijalno osiguranje plaćaju se iz ugovorene naknade, po zbirnoj stopi, što će reći da su svi pripadajući doprinosi na teret primaoca prihoda.

Da li će se plaćati samo doprinos za PIO ili i doprinos za zdravstveno osiguranje zavisi od statusa lica koje je primalac naknade.

Za primaoce ugovorene naknade koji nisu obavezno osigurani po drugom osnovu obraičunavaju se doprinosi po zbirnoj stopi i to; doprinos za PIO po stopi od 26% i doprinos za zdravstveno osiguranje po stopi od 10,3%.

Za primaoce prihoda koji su obavezno osigurani po drugom osnovu obračunava se i plaća  samo doprinos za PIO po zbirnoj stopi od 26%.

Za primaoce prihoda koji su od Fonda PIO dobili potvrdu da su za njih u kalendarskoj godini plaćeni doprinosi na procenjenu najvišu osnovicu za tu godinu, doprinosi se ne obračunavaju i ne plaćaju.

Pre isplate ugovorene naknade Poreskoj upravi se, u elektronskom obliku, podnosi poreska prijava na obrasu PPP PD.

Prilikom popunjavanja prijave za lica koja nisu obavezno osigurana po drugom osnovu koristi se OVP 602,  za lica koja su obavezno osigurana po drugom osnovu koristi se OVP 601, dok se za primaoce prihoda kojima je  Fond PIO izdao potvrdu da su za njih u kalendarskoj godini plaćeni doprinosi na procenjenu najvišu osnovicu za tu godinu, koristi OVP 603.

Ukoliko je naknada ugovorena u neto iznosu potrebno je izvršiti preračun neto veličine u bruto veličinu, pomoću sledećih koeficijenata:
-1,819505095 - kada se plaća porez, doprinos za PIO i doprinos za zdravstvo;
-1,582278481- kada se plaća porez i doprinos za PIO;
-1,190476190- kada se plaća samo porez.

Forma ugovora o delu ovde.

Za kraj, napomenućemo da je isplatilac prihoda, nezavisno od podnošenja poreske prijave PPP PD, dužan da Fondu PIO podnese popunjeni obrazac M-UN, odnosno M-UNK,