Praktični saveti i aktuelnosti u primeni poreskih propisa

среда, 14. децембар 2016.

LIČNA ZARADA PREDUZETNIKA

Odredbama člana 33a Zakona o porezu na dohodak građana ("Sl. glasnik RS broj 24/01...112/15 ), u daljem tekstu: Zakon o porezu na dohodak, predviđena je mogućnost da se preduzetnik koji porez na prihod od samostalne delatnosti plaća prema stvarno ostvarenom prihodu, opredeli za isplatu lične zarade.

Ličnom zaradom smatra se novčani iznos koji preduzetnik isplati i evidentira u poslovnim knjigama kao svoje mesečno lično primanje, uvećan za pripadajuće obaveze iz zarade.

Preduzetnik koji se opredelio za isplatu lične zarade, dužan je da o tome dostavi pisano obaveštenje organizacionoj jedinici Poreske uprave, nadležnoj prema mestu sedišta radnje, najkasnije do 15. decembra tekuće godine, za period od 01. januara. naredne godine. 

Preduzetnik koji se opredelio da isplaćuje ličnu zaradu i da na taj način plača doprinose za obavezno socijalno osiguranje, ovo opredeljenje ne može menjati tokom poreskog perioda. 

Ako se obveznik opredeli da prestane sa isplatom lične zarade, dužan je da o tome u pisanom obliku obavesti poreski organ, najkasnije do 15. decembra tekuće godine, za period od 01. januara naredne godine. U tom slučaju obveznik nije dužan da u narednoj fiskalnoj godini vrši isplatu lične zarade, što znači da u poreskoj prijavi PPDG-1S, iskazuje podatke koji su od značaja za utvrđivanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.

Preduzetnik koji u toku godine otpočne sa obavljanjem delatnosti, obaveštenje o isplati lične zarade podnosi u roku od 15 dana od dana početka obavljanja delatnosti, shodno članu 94. stav 1. Zakona. 

Preduzetnici koji su u tekućoj godini paušalno oporezovani, a koji će u sledećoj fiskalnoj godini plaćati porez na prihod od samostalne delatnosti prema stvarnom prihodu ( jer je došlo do značajnih promena u poslovanju preduzetnika koji isključuju pravo na paušalno oporezivanje, ili iz drugih razloga), a koji su dužni da najkasnije  do 31. januara  godine za koju se utvrđuje porez podnesu poresku prijavu na obrascu PPDG-1S, ukoliko imaju nameru da isplaćuju ličnu zaradu, dužni su da obaveštenje o isplati lične zarade dostave nadležnom poreskom organu najkasnije do 15. decembra tekuće godine. S tim u vezi, korisno je napomenuti da preduzetnici koji u toku fiskalne godine promene način oporezivanja, odnosno sa paušalnog oporezivanja pređu na oporezivanje prema stvarnom prihodu,npr. zbog evidentiranja u sistem PDV-a,  u toj godini ne mogu da vrše isplatu lične zarade.

Zakonom nije definisano kako i na koji način preduzetnik opredeljuje sam iznos lične zarade. Mišljenja smo da taj iznos opredeljuje sam preduzetnik i o tome donosi Odluku, na osnovu rezultata svog poslovanja. U tom smislu, smatramo da ne postoji smetnja da se taj iznos menja od meseca do meseca, u zavisnosti od rezltata poslovanja i raspoloživih sredstava.

Prilikom isplate lične zarade plaća se porez na zarade po stopi od 10% i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje. Plaćaju se sva tri doprinosa, osim ako preduzetnik  ne obavlja samostalnu delatnost iz radnog odnosa, kada se plaća samo doprinos za PIO, po stopi od 26%.

Prema odredbi člana 22 stav 1. tačka 1. . Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje,,("Sl. glasnik RS" broj 84/01...84/01...5/16), u daljem tekstu:Zakon o doprinosima, osnovica doprinosa za preduzetnike je mesečni iznos lične  zarade, u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana.

Prema odredbi stava 2. citiranog člana Zakona o doprinosima, ako preduzetnik isplaćuje ličnu zaradu osnovica doprinosa utvrđuje se u skladu sa članom 13.stav 2. i 3. ovog Zakona. 

Odredbama člana 13. stav 2. i 3. Zakona o doprinosima  uređuje se osnovica doprinosa za obavezno socijalno osiguranje prilikom isplate zarade, iz čega proizilazi da je osnovica za obračun doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, prilikom isplate lične zarade, isplaćeni iznos lične zarade, bez umenjenja za iznos poreskog osolobođenja propisanog u članu 15a stav 2. Zakona o porezu na dohodak građana. 

Prema odredbi člana 36. stav 1. Zakona o doprinosima, osnovica za obračun doprinosa ne može biti niža od najniže mesečne osnovice doprinosa. Prema stavu 2. istog člana, ako je osnovica za obračun doprinosa propisana ovim zakonom, niža od najniže mesečne osnovice za obračun doprinosa, obračun doprinosa se vrši na najnižu osnovicu. Dakle, ukoliko je isplaćeni iznos lične zarade niži od zakonom propisane najniže osnovice za obračun i plaćanje doprinosa, obračun doprinosa vrši se na iznos najniže osnovice. 

Kad je period za koji se obračunava doprinos kraći od mesec dana, a ispunjeni su uslovi za primenu najniže mesečne osnovice za plaćanje doprinosa, obračun doprinosa vrši se na srazmeran iznos najniže mesečne osnovice za plačanje doprinosa, saglasno članu 31. stav. 1. Zakona o doprinosima.

Srazmerni iznos najniže mesečne osnovice doprinosa utvrđuje se od najniže mesečne osnovice doprinosa srazmerno broju dana, odnosno broju časova rada u mesecu  za koji postoji obaveza obračuna doprinosa, saglasno članu 31. stav. 3. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.

Prilikom isplate lične zarade preduzetnika, takođe se poštuju odredbe zakona koje se odnose na najviši iznos osnovice za obračun doprinosa, saglasno članu 41., 42. i 43. Zakona o doprinosima, što znači da prilikom isplate lične zarade preduzetnika, osnovica za obračun doprinosa ne može biti veća od zakonom propisane najviše osnovice za obračun i plaćanej doprinosa.

Na isplatu lične zarade  primenjuju se i  odredbe člana 51. Zakona o doprinosima, što znači da se prilikom isplate lične zarade, doprinosi obračunavaju po propisima koji važe na dan isplate prihoda, što podrazumeva i iznos najniže i najviše osnovice koji važi na dan isplate. Takođe, ukoliko preduzetnik ne isplati ličnu zaradu, dužan je da, najkasnije do poslednjeg dana u mesecu, za prethodni mesec, obračuna i uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje, na važeći iznos najniže mesečne osnovice doprinosa.

Pre isplate lične zarade podnosi se poreska prijava na obrascu PPP PD. Šifra vrste prihoda formira se koristeći OVP 106- lična zarada preduzetnika.








четвртак, 03. новембар 2016.

OSTVARIVANJE PRAVA NA OLAKŠICE ZA ZAPOŠLJAVANJE NOVIH LICA KAD JE UGOVOR O RADU ZAKLJUČEN NA ODREĐENO VREME

U ovom postu nećemo se detaljno baviti pravom na povraćaj dela plaćenih poreza i doprinosa  za novozaposlena lica,  u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak građana i Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, jer smo tu temu detaljno obradili OVDE.

 Jedno od najspornijih pitanja, tokom celog perioda primene zakonskih odredbi kojim je regulisano pravo na ove subvencije, a zbog kojeg su, u proteklom periodu, mnogi poslodavci izgubili pravo na olakšice, bila je situacija u kojoj je lice za koje se koristi subvencija zaposleno na određeno vreme, a koje, i nakon isteka roka na koji je zasnovan radni odnos na određeno vreme, nastavlja da radi kod istog poslodavca, bilo na određeno, bilo na neodređeno vreme.

Od samog početka, stav Poreske uprave je bio da se nakon isteka roka na koji je prvi put zasnovan radni odnos na određeno vreme, ne može nastaviti sa korišćenjem olakšica, pa i u slučaju kad je novi ugovor o radu zaključen sledećeg dana po isteku prethodnog ugovora o radu. Naime, Poreska uprava je stajala na stanovištu da nije ispunjen jedan od uslova koje je Zakon propisao; da je lice za koje se traži subvenicja bilo evidentirano kao nezaposleno kod Nacionalne službe za zapošljavanje, najmanje šest meseci pre zasnivanja radnog odnosa, odnosno tri meseca, ako se radi o pripravniku.

U vezi sa spornom situacijom, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Ministarstvo finansija, dali su oprečna mišljenja.

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja svojim Mišljenjem broj  011-00-1029/2015-02 od  16. novembra 2015. godine, zauzima sledeći stav: "Ugovorom o radu kojim se zasniva radni odnos utvrđuje se i trajanje radnog odnosa (na neodređeno ili određeno vreme). Ako se radi o ugovoru o radu na određeno vreme, trajanje ugovora o radu je unapred ograničeno, a saglasno članu 175. tačka 1. Zakona o radu, zaposlenom prestaje radni odnos istekom roka na koji je radni odnos na određeno vreme zasnovan.

Novi ugovor o radu na određeno vreme sa istim ili drugim zaposlenimm na istim ili drugim poslovima predstavlja novi radni odnos, nezavisno da li je radni odnos zasnovan odmah narednog dana od dana prestanka prethodno zasnovanog radnog odnosa.

Rok od 30 dana iz člana 37. stav 3. Zakona o radu utvrđen je samo sa aspekta ograničenja zaključivanja više  ugovora o radu na određeno vreme, te se razmak između dva ugovora o radu na određeno vreme sa istim zaposlenima, koji je kraći od 30 dana, iako se ne smatra radnim odnosom, računa u rok od 24 meseca koji je maksimalni period za koji može da se zasnuje jedan ili više ugovora o radu na određeno vreme sa istim zaposlenim,


Iako Zakonom o radu nije izričito propisano u članu 171. smatramo da se radni odnos zasnovan na određeno vreme može produžavati aneksom ugovora o radu, u okviru maksimalnog roka utvrđenog u članu 37. stav 2. Zakona o radu. U ovom slučaju obezbeđuje se kontinuitet radnog odnosa zasnovanog ugovorom o radu koji je proužen aneksom a koji je sastavni deo tog ugovora"

Oslanjajući se na napred navedeno Mišljenje Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvo finansija je dalo Mišljenje broj 011-00-308/2015 od 08.10.2015. godine i  Mišljenje broj 011-00-1274/2015-04 od 17.12.2015. godine, kojima je stalo na stanovište da ukoliko radni odnos na određeno vreme nije produžen aneksom ugovora o radu, povraćaj dela plaćenih poreza i doprinosa se može ostvariti samo za vreme trajanja prvog ugovora o radu. U slučaju da isto lice nastavi da radi kod istog poslodavca, zaključenjem novog ugovora o radu, bez obzira što faktičkog prekida u radu nije bilo, povraćaj dela plaćenih poreza i doprinosa za vreme trajanja tog novog ugovora o radu se ne može ostvariti, jer nije ispunjen uslov da je lice bilo evidentirano kao nezaposleno najmanje 6 meseci pre zasnivanja radnog odnosa. Nasuprot tome, ako je radni odnos produžen aneksom ugovora o radu, to se ne smatra novim radnim odnosom, pa se ovaj uslov (6 meseci na evidenciji nezaposlenih lica) ceni u odnosu na datum zakljulčenja ugovora o radu a ne u odnosu na datum zaključenja aneksa ugovora o radu, te poslodavac ima pravo na povraćaj dela plaćenih poreza i doprinosa, i za vreme trajanja radnog odnosa koji je produžen aneksom ugovora o radu.

U nastavku citiramo deo iz Mišljenja Ministarstva finansija  broj 011-00-308/2015 od 08.10.2015. godine:
"...Imajući u vidu navedeno, kako je poslodavac zasnovao radni odnos sa novozaposlenim licem tako što je zaključio ugovor o radu na određeno vreme u trajanju od tri meseca, sa probnim radom u istom tom periodu i kako su bili ispunjeni uslovi iz člana 21v ZPDG i člana 45. ZDOSO, u navedenom periodu mogao je da koristi pravo na povraćaj dela plaćenih poreza i doprinosa na zaradu za to novozaposleno lice. Prestankom radnog odnosa istekom roka na koji je zaključen ugovor o radu na određeno vreme gubi se pravo poslodavca na dalje korišćenje olakšice za to novozaposleno lice. Okolnost da je, u konkretnom slučaju, narednog dana po prestanku radnog odnosa na određeno vreme zasnovan radni odnos između istog poslodavca i zaposlenog zaključenjem novog ugovora o radu, ali, ovoga puta, na neodređeno vreme, ne omogućava nastavak korišćenja olakšice imajuči u vidu da se jedan od zakonom propisanih uslova za korišćenje olakšica odnosi na period za koji lice mora da bude prijavljeno kao nezaposleno kod Nacionalne službe za zapošljavanje. To znači da je lice pre zasnivanja radnog odnosa trebalo bez prekida da bude prijavljeno kod Nacionalne službe za zapošljavanje kao nezaposleno lice najmanje šest meseci, što u konkretnom slučaju nije ispunjeno."

Međutim, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja svojim Mišljenjem broj 414-00-8/
-24/2 od 28. marta 2016. godine, zauzima potpuno drugačiji stav u odnosu na svoje prethodno, napred citirano Mišljenje, ističući "...da kada poslodavac inicijalno zasnuje sa zaposlenim radni odnos na određeno vreme i nakon isteka tog ugovornog odnosa zaključi novi ugovor o radu ili aneksira isti na određeno ili neodređeno vreme , bez dana prekida, u tom slučaju postoji kontinuitet osiguranja tog lica i poslodavac ne treba ponovo da dokazuje ispunjenost uslova koji se odnosi na zahtev da se lice nalazi na evidenciji nezaposlenih kod Nacionalne službe za zapošljavanje s obzirom da je taj uslov već ispunio prilikom zasnivanja radnog odnosa odnosno uključivanja u osiguranje, na početku procesa."

S tim u vezi, Ministarstvo finansija je u svom Objašnjenju broj 112-01-200/2016-04 od 01.04.2016. godine, potvrdio ovakav stav: "Saglasno navedenom, poslodavac koji prema članu 21v i 21d ZPDG i članu 45. i 45v ZDOSO zasnuje radni odnos sa novozaposlenim licem tako što zaključi ugovor o radu  na određeno vreme i po prestanku radnog odnosa na određeno vreme sa istim licem zasnuje radni odnos zaključenjem novog ugovora o radu ima pravo da nastavi sa korišćenjem olakšice s obzirom da postoji kontinuitet osiguranja tog lica i da poslodavac za isto lice ne treba ponovo da dokazuje ispunjenost uslova koji se odnosi na zahtev da se lice prethodno nalazi na evidenciji nezaposlenih kod Nacionalne službe za zapošljavanje, obzirom da je taj uslov već ispunjen prilikom zasnivanja radnog odnosa, odnosno uključivanja zaposlenog u osiguranje."

Imajući u vidu da su, za Poresku upravu, Mišljenja Ministarstva finansija obavezujuća, proizilazi da će u napred navedenim situacijama Poreska uprava vršiti povraćaj dela plaćenih poreza i doprinosa. Smatramo da su nova Mišljenja mnogo više u skladu sa fuhom zakona i ciljem koji se konkretnim normama želeo postići, pa ipak,  postavlja se pitanje: čemu ovolika i ovakva protivrečenost u stavovima resornih Ministarstava i na koji način ovakva praksa doprinosi pravnoj sigurnosti, uspostavljanju i održanju pravne države i stvaranju povoljnog poslovnog ambijenta, izgradnji poverenja između građana i institucija i da li se ovakovom praksom i dijemetralno suprotnim postupanjem, u potpuno istoj činjeničnoj situaciji, krši ustavno načelo jednakosti građana i pravnih subjekata pred zakonom?

Recite nam i Vi šta mislite na ovu temu. Zanima nas!

четвртак, 29. септембар 2016.

ZAPOŠLJAVANJE INVALIDA SA ASPEKTA ZAKONA O PROFESIONALNOJ REHABILITACIJI I ZAPOŠLJAVANJU OSOBA SA INVALIDITETOM

Obaveza zapošljavanja određenog broja osoba sa invaliditetom u naš pravni sistem uvedena je Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, koji je Narodna Skupština Republike Srbije usvojila na sednici od 13. maja 2013. godine, a koji je objavljen  u "Službenom glasniku RS" broj 39/2009. Osnovni tekst ovog Zakona na snazi je i u primeni od 23.05.2009. godine, osim odredbi člana 24. i 29, koji su u primeni od 24.05.2010. godine,

Upravo, odredbama člana 24. st. 1.. ovog Zakona propisana je obaveza  poslodavaca, koji imaju više od 20 zaposlenih, da zaposle određeni broj lica sa invaliditetom.

Stavom 2. istog člana propisano je da je poslodavac koji ima od 20 do 49 zaposlenih  dužan da u radnom odnosu ima 1 osobu sa invaliditetom.

Stavom 3. istog člana propisano je da je poslodavac koji ima više od 50 zaposlenih dužan da u radnom odnosu ima najmanje 2 osobe sa invaliditetom, i na svakih narednih započetih 50 zaposlenih, po jednu osobu sa invaliditetom.

Članom 26. Zakona propisano je da novoosnovani poslodavac nema obavezu zapošljavanja lica sa invaliditetom, u trajanju od 24 meseca, od dana osnivanja.

Iz napred citiranih odredbi Zakona,  proizilazi da je, počev od 23.05.2010. godine, svaki poslodavac koji ima više od 20 zaposlenih, osim novoosnovanog poslodavca, dužan da u radnom odnosu ima određen broj osoba sa invaliditetom.

Način praćenja izvršavanja obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom i način dokazivanja izvršavanja te obaveze bliže su regulisani podzakonskim aktima, od kojih je najznačajniji Pravilnik o načinu izvršavanja obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom i načinu dokazivanja izvršavanja te obaveze ("Sl. glasnik RS" broj 33/10, 48/10 i 113/13 -ispravka), u daljem tekstu: Pravilnik.

Prama članu 2. st. 1. Pravilnika, poslodavcem se, u smislu ovog zakona, smatra  domaće ili strano pravno lice koje ima najmanje 20 zaposlenih lica i ne smatra se novoosnovanim poslodavcem, kao i Republika Srbija za zaposlene u državnim organima, autonomna pokrajina za zaposlene u pokrajinskim organima i jedinica lokalne samouprave za zaposlene u organima jedinica lokalne samouprave.

Zaposlenim licem smatra se lice koje je u radnom odnosu, u skladu sa propisima o radu i kao takvo je prijavljeno nadležnim organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja, saglasno članu 2. stav. 2. Pravilnika. Iz navedenog proizilazi da je zaključivanje ugovora o radu sa invalidnim licem jedini način radnog angažovanja ovakvih lica a koji se može smatrati izvršenjem obaveze  zapošljavanja lica sa invaliditetom.

Osoba sa invaliditetom  jeste lice koje ima status osobe sa invaliditetom, u skladu sa Zakonom, odnosno svako lice koje je već steklo status osobe sa invaliditetom kao i lice kome se izvrši procena radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održavanja zaposlenja i na taj način stekne status osobe sa invaliditetom, u skladu sa Zakonom, saglasno članu 3. Pravilnika. U vezi sa pitanjem koja osoba se smatra osobom sa invaliditetom, treba reći da su osobe sa invaliditetom  osobe koje imaju utvrđen stepen invalidnosti  u smilu propisa o penzijsko-invalidskom osiguranju, tzv. druga i treće kategorija invalidnosti, odnosno lica sa preostalom radnom sposobnošću,  ratni vojni invalidi,  mirnodopski vojni invalidi, civilni invalidi rata, lica kojima je izvršena kategorizacija odnosno utvrđena invalidnost, u skladu sa zakonom, kao i lica kojima se, u skladu sa Zakonom, proceni radna sposobnost saglasno kojoj imaju mogućnost zaposlenja ili održanja zaposlenja, odnosno radnog angažovanja.

Procenu radne sposobnosti, u smislu ovog zakona, vrši Nacionalna služba za zapošljavanje, na osnovu zahteva.

Prema članu 4. Pravilnika, odnos ukupnog broja zaposlenih kod poslodavca i broja zaposlenih lica sa invaliditetom posmatra se sa stanjem na kalendarski poslednji dan u mesecu, ukoliko u tom mesecu  poslodavac nije smanjivao broj zaposlenih osoba sa invaliditetom u odnosu na minimum utvrđene obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom.

Obaveza zapošljavanja osoba sa invaliditetom izvršena je i onda kada poslodavac zaposli osobu koja je podnela zahtev za procenu radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja, a saglasno članu 5. Pravilnika. Po okončanju postupka procene radne sposobnosti tog lica, moguće su dve situacije:

 1) Procenom je utvrđeno da to lice ima određeni stepen invalidnosti ali da postoji mogućnost radnog angažovanja na određenim poslovima. U tom slučaju smatra se da je  poslodavac izvršio obavezu zapošljavanja osoba sa invaliditetom od momenta ponošenja zahteva za procenu


2) Procenom je utvrđeno da  se na radi o osobi sa invaliditetom, zbog čega ne stiče status osobe sa invaliditetom. U tom slučaju poslodavac izvrešava obavezu zapošljavanja osoba sa invaliditetom  u mesecu u kome je završen postupak procene, za ceo period u kome se smatralo da je obavezu izvršio, odnosno za period od dana podnošenja zahteva do završetka postupka procene.

Odredbama člana 26. Zakona  propisano je  da je poslodavac koji ne zaposli osobu sa invaliditetom u skladu sa članom 24. ovog zakona dužan  da uplati iznos od 50% prosečne zarade po zaposlenom u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike za svaku osobu sa invaliditetom koju nije zaposlio.

Uplata ovih sredstava vrši se na mesečnom nivou na uplatni račun budžeta Republike Srbije broj 840-745126843-22, a sredstva pripadaju Budžetskom fondu za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom.

Obaveza zapošljavanja osoba sa invaliditetom može se izvršiti  i izvršenjem finansijske obaveze iz ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji, kupovini proizvoda ilu vršenju usluga, sa preduzećem za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, u vrednosti od 20 prosečnih zarada po zaposlenom u Republici Srbiji, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, u momentu zaključenja ugovora. Na ovaj način poslodavac izvršava obavezu zapošljavanja za jednu osobu sa invaliditetom, koju je dužan da zaposli, u periodu od 12 meseci od dana izvršenja obaveze, odnosno na godišnjem nivou.

Republika Srbija, kao poslodavac za indirektne i direktne budzetske korisnike kojima se sredstva za plate obezbeđuju u budžetu Republike Srbije, izvršava obavezu zapošljavanja osoba sa invaliditetom  opredeljivanjem sredstava u budžetu za tekuću godinu za namene subvencija zarada osoba sa invaliditetom zaposlenih u preduzećima za zapošljavanje i profesionalnu rehabilitaciju osoba sa invaliditetom, za poboljšanje uslova rada,  za unapređenje proizvodnih programa i u druge svrhe, u skladu sa Zakonom.

Spisak korisnika javnih sredstava direktnih i indirektnih budžetskih korisnika po grupama evidentiran je Pravilnikom o spisku korisnika javnih sredstava, koji se donosi za svaku budžetsku godinu.

Kontrolu izvršavanje obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom uplatom iznosa od 50%  prosečne zarade po zaposlenom u Republici Srbiji, u Budžetski fond za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, vrši Poreska uprava.

Izvršenje obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom dokazuje se dostavljanjem obrazca IOSI - Izveštaj o izvršenju baveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom, organizacionoj jedinici Poreske uprave, nadležnoj prema sedištu poslodavca.

Obrazac IOSI podnosi se do 05. u mesecu, za svaki prethodni mesec. Iako je Pravilnikom predviđena mogućnost podnošenja ovog obrasca i elektronskim putem, za sada se on podnosi isključivo u  papirnoj formi, jer nisu obezbešeni tehnički preduslovi za podnošenje u elekronskoj formi.

U obrzac IOSI unose se podaci koji se odnose  :

1) na poslodavca, odnosno naziv ili ime i prezime, mesto  ulica i broj, PIB ili JMBG, matični broj, šifra delatnosti i nazanaka da li se radi o direktnom ili indirektnom budžetskom korisniku;

2) nadležnu Filijalu Poreske uprave i datum prijema;

3) ukupan broj zaposlenih kod poslodavca uzimajući u obzir sve organizacione jedinice i obavezan broj zaposlenih psoba sa invaliditetom, na kalendarski poslednji dan u mesecu;

4) način izvršenja obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom, odnosno ukupan broj zaposlenih osoba sa invaliditetom na kalendarski poslednji dan u mesecu, uplatom sredstava na račun Budžetskog fonda  za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, ( broj osoba sa invaliditetom i iznos sredstava), izvršenje finansijske obaveze iz ugovora o poslovno tehničkoj saradnji, kupovini proizvoda iliu vršenju usluga sa  preduzećem za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, ( broj osoba sa invaliditetom, iznos sredstava i broj i datum ugovora);

5) mesto i datum predaje Obrasca IOSI, potpis lica koje je popunilo obrazac, potpis i overu od strane odgovornog lica.

Poslodavac je dužan da u svoj poslovno-finansijskoj dokumentaciji a radi obezbeđivanja dokazivanja i kontrole izvršenja obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom, čuva svu  relevantnu dokumentaciju, kao što su ugovor o radu, prijava na socijalno osiguranje, dokaz o uplati sredstava u Budžetski fond, ugovor sa preduzećem za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom i dokaz o izvršenju obaveza iz istog, dokaz o podnetom zahtevu za procenu radne sposobnosti zaposlenog, dokumentaciju kojom se zaposlenom utvrđuje status osobe sa invaliditetom i drugu dokumentaciju koja ima značaja za izvršenje navedene obaveze.

Napred navedenu dokumentaciju posodavac je dužan da dostavi Poreskoj upravi, na njen zahtev.

четвртак, 11. август 2016.

GODIŠNJI ODMOR

Odredbama člana 58 do 76. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS" broj 24/05..75/14), u daljem tekstu: Zakon, regulisano je pravo zaposlenog na godišnji odmor. Ove odredbe Zakona  su imperativnog karaktera, u smislu da je Zakonom utvrđen minimum prava koje poslodavac mora da ispoštuje. Ostvarivanje prava u obimu većem od Zakonom propisanog, prepušteno je ugovoranju između zaposlenih i poslodavaca, putem kolektivnih ugovora, opšteg akta poslodavca i ugovora o radu. Imajući u vidu da je Zakon o radu sistemski, krovni zakon za oblast radnih odnosa i prava i obaveza iz radnog odnosa, treba naglasiti da je ova oblast regulisana i nizom posebnih zakona, koji se primenjuju na određeni krug lica, koji je tim, posebnim zakonom, definisan. Neki od tih zakona su: Zakon o državnim službenicima, Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, Zakon o radnim odnosima u državnim organima, Zakon o policiji, itd. Ovim zakonima, pravo na godišnji odmor, može biti delimično regulisano drugačije u odnosu na Zakon o radu, s tim, što se u pogledu minimuma prava, uvek primenjuje Zakon o radu.


1.Sticanje prava na godišnji odmor


Prema odredbi člana 68. stav 2. Zakona, zaposleni stiče pravo na korišćenje godišnjeg odmora u kalendarskoj godini posle mesec dana neprekidnog rada od dana zasnivanja radnog odnosa kod poslodavca.

Prema stavu 3. istog člana, pod neprekidnim radom smatra se i vreme privremene sprečenosti za rad, u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju (bolovanje) i odsustva sa rada uz naknadu zarade (plaćeno odsustvo).

Prema stavu 4. istog člana, zaposleni ne može da se odrekne prava na godišnji odmor, niti mu st to pravo može uskratiti ili zameniti novčanom naknadom, osim u slučaju prestanka radnog odnosa, u skladu sa ovim zakonom.

Iz ove odredbe proizilazi da pravo na naknadu štete zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora ostvaruju samo lica kojima je prestao radni odnos, čime se ova odredba u mnogome razlikuje u odnosu na ranije zakonsko rešenje, koje je predviđalo mogućnost naknade štete zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora, kako za lica kojima je prestao radni odnos, tako i za lica koja su još uvek u radnom odnosu, s tim, što je neophodan uslov za ostvarivanje ovog prava bilo postojanje krivice poslodavca za nekorišćenje godišnjeg odmora.

Podrazumeva se da pravo na naknadu štete zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora ostvaruje samo za neiskorišćeni godišnjji odmor  koji zaposleni ima pravo da koristi u trenutku prestanka radnog odnosa. Tako, na primer, zaposleni kome je prestao radni odnos u junu 2016. godine i  koji je tokom cele 2015. godine  bio odustan sa rada zbog privremene sprečenosti za rad i zbog toga nije iskoristio drugi deo godišnjeg odmora za 2014. godinu, niti je započeo korišćenje godišnjeg odmora za 2015. godinu, nema pravo na naknadu štete za neiskorišćeni drugi deo godišnjeg odmora za 2014. godinu, kao ni za prvi deo godišnjeg odmora za 2015. godinu. Prema Mišljenju Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, broj  07-00-2167/2015-02 od 22.12.2015. godine, u ovakvom slučaju, zaposleni bi imao pravo na naknadu štete zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora, za drugi deo odmora za 2015. godinu i za srazmeran deo godišnjeg odmora za 2016. godinu.

2.Dužina godišnjeg odmora

Prema članu 69. Zakona, u svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju utvrđenom opštim aktom poslodavca i ugovorom o radu, a najmanje 20 radnih dana.

Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava na osnovu kriterijuma koji su propisani  odnosno utvrđeni u opštem aktu poslodavca ili ugovoru o radu, kao što su: doprinos na radu, uslovi rada, radno iskustvo, stručna sprema zaposlenog i sl.

Iz napred citiranih odredbi Zakona može se zaključiti da je 20 radnih dana godišnjeg odmora zakonski minimum za svakog zaposlenog koji je ostvario pravo na pun godišnji odmor. Kriterijumi na osnovu kojih zaposleni ostvaruje pravo na godišnji odmor u trajanju dužem od zakonskog minimuma definišu  se u opštem aktu poslodavca i ugovoru o radu. Preporuka je da ovi kriterijumi budu sastavni deo ugovora o radu, bez obzira na to koliko su precizno definisani u opštem aktu poslodavca.Ovo s toga, što je radni odnos u Zakonu postavljen kao ugovorni odnos, tj. saglasnost volja poslodavca i zaposlenog, pa je bitno da se te volje izraze oko svega što je bitno, odnosno oko svih prava i obaveza koje čine sadržinu radnog odnosa.

Prema članu 70. Zakona, pri utvrđivanju dužine godišnjeg odmora radna nedelja se računa kao pet radnih dana.
Praznici koji su neradni dani u skladu sa zakonom, odsustvo sa rada uz naknadu zarade (plaćeno odsustvo) kao i privremena sprečenost za rad u skladu sa pripisima o zdravstvenom osiguranju, ne uračunavaju  se u dane godišnjeg odmora.
Ako je zaposleni za vreme korišćenja godišnjeg odmora privremeno sprečen za rad u smislu priopisa o zdravstvenom osiguranju, ima pravo da po isteku te sprečenosti nastavi da koristi godišnji odmor.

Dakle, ako zaposleni otpočne da koristi godišnji odmor a u vreme korišćenja godišnjeg odmora "padne" neki državni praznik, dani koji su, u skladu sa zakonom, državni praznik, ne uračunavaju se u godišnji odmor, tj. godišnji odmor se za toliko dana produžava. Takođe, ako zaposleni u vreme trajanja godišnjeg odmora ostvari pravo na plaćeno odsustvo, ti dani se ne uračunavaju u godišnji odmor, več zaposleni nakon isteka plaćenog odsustva nastavlja da koristi godišnji odmor. Isto važi i ako se zaposleni u vreme trajanja godišnjeg odmora razboli ili povredi, dani u kojima je zaposleni bio privremeno sprečen da radi zbog bolesti ili povrede (bolovanje) se ne uračunavaju u godišnji odmor.

Bitno je napomenuti da zaposleni, nakon prestanka navedenih okolnosti, koje praktično suspenduju korišćenje godišnjeg odmora, ima pravo da nastavi da koristi godišnji odmor, bez obaveze da to zahteva od poslodavca ili da ga o tome obaveštava.


3. Srazmerni deo godišnjeg odmora


Odredbom člana 70. Zakona propisano je da zaposleni ima pravo na  dvanaestinu godišnjeg odmora 
(srazmerni deo) za svaki mesec dana rada u kalendarskoj godini u kojoj je zasnovao radni odnos, ili, u kojoj mu prestaje radni odnos.

Ovo praktično znači da u godini u kojoj zasniva radni odnos ili u kojoj mu prestaje radni odnos (osim ako to nije sa 01.01.), zaposleni ne može ostvariti pravo na pun godišnji odmor. Pri određivanju srazmernog dela godišnjeg odmora posmatra se vreme koje će zaposleni provesti na radu u kalendarskoj godini a ne vreme koje je zaposleni proveo na radu u trenutku otpočinjanja korišćenja godišnjeg odmora. Na primer, zaposleni koji je zasnovao radni odnos na određeno vreme 01.02.2016. godine, na godinu dana, tj. do 01.02.2017. godine, za 2016. godinu, ima pravo na 11/12 godišnjeg odmora, bez obzira na to što je korišćenje godišnjeg odmora započeo 01.07.2016. godine, jer je evidentno da će u kalendarskoj 2016. godini na radu provesti 11 meseci.

4. Korišćenje godišnjeg odmora u delovima


Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o radu koji je u primeni od 29.07.2014. godine, u potpunosti je izmenjen član 73. Zakona. 

Odredbama člana 73. Zakona propisano je da se godišnji odmor koristi jednokratno ili u dva ili više delova, u skladu sa ovim zakonom. Već u ovom prvom stavu člana 73. sadržana je značajna promena. Naime, ranije zakonsko rešenje predviđalo je da se godišnji odmor koristi u dva dela. U praksi se drugi deo godišnjeg odmora skoro nikad nije koristio kontinuirano, već u više navrata, bez obzira na zakonsku odredbu, te davanje mogućnosti da se godišnji odmor može koristiti u više delova (više od dva dela), predstavlja sinhronizovanje zakonske odredbe sa višedecenijskom praksom.

Odredbom člana 73. stav 2. Zakona propisano je da ako zaposleni koristi godišnji odmor u delovima, prvi deo koristi u trajanju od najmanje dve radne nedelje neprekidno u toku kalendarske godine, a ostatak najkasnije do 30. juna naredne godine. Prema ranijem rešenju, prvi deo goišnjeg odmora koristio se u trajanju od najmanje tri radne nedelje u toku kalendarske godine. Novo zakonsko rešenje izlazi u susret poslodavcima koji su tako obezbedili da zaposleni u kontinuitetu odsustvuje samo dve radne nedelje, dok preostali deo godišnjeg odmora koristi u više delova, do 30. juna naredne godine, često  " cepkajući" taj drugi deo i na po jedan dan mesečno ili nedeljno.

Odredba člana 73. stav. Zakona propisuje da zaposleni ima pravo da koristi godišnji odmor u dva dela, osim ako se sa poslodavcem ne sporazume da godišnji odmor kopristi u više delova. Ova odredba bi trebala da pruži zaštitu zaposlenom i garantuje mu da ima pravo da koristi godišnji odmor u dva dela. Međutim, nije teško pretpostaviti da će se zaposleni "sporazmeti" sa poslodavcem da godišnji odmor koristi u više deolova, naravno, ukoliko poslodavcu tako odgovara.

Odredbama člana 73. stav 4. Zakona, propsiano je da zaposleni koji nije u celini ili delimično iskoristio godišnji odmor u kalendarskoj godini zbog odsutnosti sa rada radi korišćenja porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta ili posebne nege deteta, ima pravo da taj odmor iskoristi do 30. juna naredne godine. Ova odredba ne razlikuje se suštinski u odnosu na ranije zakonsko rešenje a ima za cilj da zaštiti pravo na godišnji odmor porodilja te predstavlja izuzetak  od pravila da korišćenje godišnjeg odmora mora započeti u kalendarskoj godini.

U vezi s napred iznetim korisno je napomenuti da zaposleni koji u kalendarskoj godini nije iskoristio najmanje dve  radne nedelje godišnjeg odmora, neće izgubiti pravo na godišnji odmor ukoliko započne korišćenje godišnjeg odmora u kalendarskoj godini, s tim, što se, u tom slučaju, godišnji odmor koristi jednokratno.

5. Raspored korišćenja godišnjeg odmora

Član 74. Zakona reguliše vreme odnosno raspored korišćenja godišnjeg odmora.

U zavisnosti od potreba posla, poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, uz prethodnu konsultaciju sa zaposlenim. Konsultacija sa zaposlenim je obavezna, ali poslodavac autonomno donosi odluku o vremenu korišćenja godišnjeg odmora zaposlenog i nije dužan da uvaži razloge zaposlenog, već se pre svega rukovodi potrebama posla.

O korišćenju godišnjeg odmora donosi se rešenje. Rešenje, osim ličnih podataka zaposlenog i podataka o poslodavcu,  obavezno sadrži broj dana godišnjeg odmora na koje zaposleni ima pravo za konkretnu kalendarsku godinu, kriterijume na osnovu kojih je utvrđena dužina godišnjeg odmora, vreme korišćenja godišnjeg odmora, kao i propise na osnovu kojih je rešenje doneto.

Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora zaposlenom se dostavlja najkasnije 15 dana pre datuma određenog  za početak korišćenja godišnjeg odmora.

Novododatim stavom 3. citiranog člana 74. Zakona, propisano je da, izuzetno, ako se godišnji odmor koristi na zahtev zaposlenog, rešenje o korišćenju godišnjeg odmora poslodavac može dostaviti i neposredno pre korišćenja godišnjeg odmora. Citirana odredba na snazi je od 29.07.2014. godine.

Poslodavac može da izmeni vreme određeno za korišćenje godišnjeg odmora ako to zahtevaju potrebe posla, najkasnije pet radnih dana pre dana određenog za korišćenje godišnjeg odmora.

Stav 4. koji, takođe, predstavlja novo rešenje, propisuje da u slučaju korišćenja kolektivnog godišnjeg odmora kod poslodavca ili u organizacionom delu poslodavca, poslodavac može da donese rešenje o godišnjem odmoru u kome navodi zaposlene i organizacione delove u kojima rade i da isto istakne na oglasnoj tabli, najmanje 15 dana pre dana određenog za korišćenje godišnjeg odmora, čime se smatra da je rešenje uručeno zaposlenima. I ovom odredbom izlazi se u susret poslodavcu tako što mu se omogućava da ne donosi pojedinačno rešenje za svakog zaposlenog, niti da vrši pojedinačnu dostavu rešenja svim zaposlenim u slučaju korišćenja kolektivnog godišnjeg odmora. Međutim, nije jasno na koji će način odrediti broj dana godišnjeg odmora na koji ima pravo svaki od zaposlenih, imajući u vidu da to nije moguće učiniti u jednom rešenju koje se odnosi na sve zaposlene kao i to da nije moguće da baš svi zaposleni kod poslodavca imaju pravo na isti broj dana godišnjeg odmora.

Nov je i stav 6. koji proisuje mogućnost dostavljanja rešenja u elektronskoj formi a na zahtev zaposlenog poslodavac je dužan da to rešenje dostavi zaposlenom i u pisanoj formi.

6. Naknada štete za neiskorišćeni godišnji odmor

Odredbe člana 76. Zakona kojima se reguliše naknada štet zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora u potpunosti su izmenjene te se krivica poslodavca više ne traži a pravo na naknadu štete zaposleni može da ostvari samo u slučaju prestanka radnog odnosa. O naknadi štet zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora više pročitajte OVDE.

уторак, 10. мај 2016.

NOVI RAZLOZI ZA ODUZIMANJE PIB-a -IZMENE U ČLANU 26. ZAKONA O PORESKOM POSTUPKU I PORESKOJ ADMINISTRACIJI


Poslednjim izmenama u članu 26. stav. 1. i 13. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl. glasnik RS" broj 15/16), u daljem tekstu:Zakon, propisane su dve nove vrste oduzimanja PIB-a.

S tim u vezi, počev od 16.03.2016. godine, Poreska uprava donosi novu vrstu rešenja o oduzimanju PIB-a, saglasno odredbama člana 26. stav 2 i 8. Zakona.Ovo podrazumeva da će se u postupku kontrole novoosnovanih privrednih subjekata, kada se utvrdi da su njihovi osnivači, istovremeno osnivači u drugim privrednim subjektima kojima je privremeno oduzet PIB, takođe donositi rešenje o privremenom oduzimanju PIB-a. Kao posledica donošenja ove vrste rešenja  o privremenom oduzimanju PIB-a, u JRPO će biti određen novi status na PIB-u i to -72. Rešenja će biti donošena u Centrali Poreske uprave a uručivaće se preko Filijala Poreske uprave.

Zahtev za ukidanje rešenja o privremenom oduzimanju PIB-a podnosi se mesno nadležnoj filijali Poreske uprave, prema sedištu privrednog subjekta podnosioca zahteva. Zahtev će biti odbijen ukoliko nisu otklonjeni razlozi zbog kojih je PIB oduzet. To praktično znači, da se pre podnošenja ovog zahteva prvo mora izdejstvovati vraćanje PIB-a privrednom subjektu kome je prethodno oduzet PIB, a koji ima istog osnivača.

Druga vrsta oduzimanja PIB-a odnosi se na izmenu člana 26. stav 13. Zakona, gde će se rešenje o oduzimanju PIB-a donositi na zahtev nadležne organizacione jedinice Poreske uprave, u situacijama kada je ista naložila zabranu raspolaganja novčanim sredstvima preko računa poreskog obveznika otvorenog kod banke, shodno članu 66. i 87. Zakona, u trajanju dužem od godinu dana, Odredbe člana 26. stav 13 Zakona primenjivaće se na rešenja o zabrani raspolaganja novčanim sredstvima preko računa poreskog obveznika otvorenog kod banke doneta nakon stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl. glasnik RS" broj 15/16), tj. nakon 04.03.2016. godine, iz čega proizilazi da se prva rešenja o ovoj vrsti oduzimanja PIB-a mogu očekivati za nešto manje od godinu dana. Obveznici kojima po ovom osnovu bude oduzet PIB, u JRPO će dobiti novi status na PIB-u i to -62.

недеља, 20. март 2016.

PROPISAN JE NOVI OBRAZAC ZA PODNOŠENJE PORESKE PRIJAVE ZA GODIŠNJI POREZ NA DOHODAK GRAĐANA - PPDG-2R


Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl. glasnik RS" broj 112/15), izmenjen je član 38. Zakona, dodavanjem novog stava 9., dok su dotadašnji stav 9. i 10. postali stav 10. i 11.

Novododatim stavom 9. propisano je da, izuzetno od stava 7. ovog člana, poreski obveznici - fizička lica koja su dužna da podnesu poresku prijavu koja nije u vezi sa obavljanjem delatnosti, mogu tu prijavu da podnesu u elektronskom ili pismenom obliku, neposredno ili putem pošte.

Napred citiranim izmenama Zakona, koje su na snazi od 01.01.2016. godine, odustalo se, bar za neko vreme, od koncepta da se u Republici Srbiji sve poreske prijave podnose isključivo elektronskim putem, bilo da su obveznici podnošenja istih preduzetnici i pravna lica ili,pak, građani, tj. fizička lica. Izuzetak od podnošenja prijava isključivo u elektronskom obliku napravljen je upravo u odnosu na građane - fizička lica, koja su obveznici podnošenja poreskih prijava koje nisu u vezi sa obavljanjem delatnosti.

Od samog stupanja na snagu navedenih izmena Zakona, bilo je jasno da se istim želi izaći u susret obveznicima podnošenja poreskih prijava PP OPO, za koje je omogućeno podnošenje u elektronskom obliku od 01.03.2016. godine, te da su uvaženi razlozi koji su isticani u prilog ovakvom rešenju, kao što je činjenica da  obveznici podnošenja ovih prijava potiču iz svih slojeva i socijalnih i obrazovnih  strukturama stanovništva  i da je, u ovom trenutku, nemoguće podnošenje tih prijava isključivo u elektronskom obliku.

Međutim, sama zakonska odredba, nije se ograničila samo na ovu prijavu i na ovu vrstu obveznika podnošenja ovih prijava, već je dala jednu dosta široku formulaciju koja daje mogučnost da fizička lica podnesu u pismenom obliku sve poreske prijave koje nisu u vezi sa obavljanjem delatnosti.

Poreska prijava za utvrđivanje godišnjeg poreza na dohodak građana svakako spada u prijave koje nisu u vezi sa obavljanjem delatnosti, ali je, ipak, postojala dilema da li će i ova prijava moći da se podnese u pismenom obliku, a imajući u vidu da se, počev od 01.aprila 2015. godine, ista podnosila isključivo u elektronskom obliku, te da je za pristupanje portalu i podnošenje poreske prijave  bio neophodan sertifikat sa elektronskim potpisom samog podnosioca prijava, odnosno da ista nije mogla biti  podneta od strane lica koje je za to ovlastio poreski obveznik.

Donošenjem  Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika o obrascima poreskih prijava za utvrđivanje poreza na dohodak građana koji se plaća po rešenju i koji je objavljenu "Sl.glasniku" broj 28/15, ove dilema je otklonjena te je jasno da se prijava za godišnji porez na dohodak građana,ubuduće, može podnositi i u pismenom obliku. Navedenim Pravilnikom o izmenama i dopunama Pravilnika, propisan je novi obrazac PPDG-2R, koji je prilagođen podnošenju u pismenom obliku,

Poreska prijava za utvrđivanje godišnjeg poreza na dohodak građana u pismenom obliku podnosi se organizacionoj jedinici Poreske uprave, nadležnoj  prema mestu prebivališta poreskog obveznika.

Nerezidentni poreski obveznici, prijavu podnose preko poreskog punomoćnika koji je određen u skladu sa zakonom kojim se uređuje poreski postupak i poreska administracija, organizacionoj jedinici Poreske uprave nadležnoj  prema boravištu nerezidentnog poreskog obveznika, odnosno organizacionoj jedinici Poreske uprave opredeljenoj kao nadležnoj prilikom dodeljivanja PIB-a, u skladu sa zakonom kojim se uređuju poreski postupak i poreska administracija.

Poresku prijavu u pismenom obliku može podneti poreski obveznik ili lice koje je poreski obveznik ovlastio za podnošenje poreske prijave i preduzimanje radnji koje su u vezi sa podnetom prijavom.

петак, 11. март 2016.

PODNOŠENJE PORESKIH PRIJAVA POSLE 01. MARTA 2016. GODINE


Odredbama člana 38. stav 7. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl. glasnik RS" broj  80/02,,,15/16 - u daljem tekstu: Zakon), propisano je da se od 1 marta 2016. godine poreska prijava podnosi u elektronskom obliku za:

- porez na dobit pravnih lica po odbitku, kao i porez na dobit pravnih lica po rešenju, saglasno odgovarajućim odredbama zakona koji uređuje porez na dobit pravnih lica (obrazac  ПДПО/С и obrazac ПП КДЗН);

-porez na premije neživotnog osiguranja (obrazac ПП-ППНО);

-poresku prijavu o obračunatim i plaćenim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje za osnivače, odnosno članove privrednog društva (obrazac  ПП ОД-О) i

-poresku prijavu o obračunatom i plaćenom porezu samooporezivanjem i pripadajućim doprinosima na zaradu, odnosnu drugu vrstu prihoda od strane fizičkog lica kao poreskog obveznika (obrazac ПП ОПО).

Prema odredbi člana 38. stav 9. Zakona, poreski obveznici - fizička lica koja su dužna da podnesu poresku prijavu  koja nije u vezi sa obavljanjem delatnosti mogu tu prijavu da podnesu u elektronskom obliku ili u pismenom obliku, neposredno ili putem pošte.

S tim u vezi,  i posle 01.03.2016. godine, u papirnom obliku, neposredno ili putem pošte, podnose se sledeće prijave:

1. poreska prijava na Obrascu  ПДПО, u skladu sa Pravilnikom o obrascu zbirne poreske prijave o obračunatom i plaćenom porezu na dobit po odbitku na prihode koje ostvaruju nerezidentna pravna lica, ("Službeni glasnik RS" broj 122/12), u slučaju: 
-kada je zaključno sa 29. februarom 2016. godine, poreska obaveza za porez na dobit po odbitku plaćena, ali poreska prijava nije podneta i
- u slučaju podnošenja izmenjene poreske prijave, za poresku prijavu podnetu zaključno sa 29. februarom 2016. godine.

2. Poreska prijava na obrascu ППДСО, u skladu sa Pravilnikom o sadržaju poreske prijave o obračunatom i plaćenom porezu na dobit po odbitku na naknade koje po osnovu prometa sekundarnih sirovina i otpada ostvaruju rezidentna i nerezidnetna pravna lica ("Sl. glasnik RS" broj 61/13), u slučaju 
-kada je zaključno sa 29. februarom 2016. godine poreska obaveza za porez na dobit po odbitku plaćena, ali poreska prijava nije podneta;
- u slučaju podnošenja izmenjene poreske prijave, za poresku prijavu podnetu zaključno sa 29. februarom 2016. godine, 
Napominjemo da poresku prijavu o obračunatom i plaćenom porezu na dobit po odbitku na naknade koje su po osnovu prometa sekundarnih sirovina i otpada isplaćene u januaru i februaru 2016. godine, isplatilac podnosi u papirnom obliku, na starom obrascu, do 15. aprila 2016. godine.
3. Poreska prijava na obrascu  ППКДЗ, u skladu sa Pravilnikom o sadržaju poreske prijave za obračun poreza na dobit na prihode koje po osnovu kapitalnih dobitaka i po osnovu zakupa i podzakupa nepokretnosti i pokretnih stvari ostvaruje nerezidentni obveznik ("Službeni glasnik RS" broj  56/13), u slučaju podnošenja izmenjene poreske prijave, a pre donošenja rešenja nadležnog poreskog organa, za prijavu koja je podneta zaključno sa 29. februarom. 2016. godine.
4 Mesečni obračun poreza na premije neživotnih osiguranja na Obrascu МОППНО, koji je propisan Pravilnikom o načinu obračunavanja poreza na premije neživotnih osiguranja i o sadržini i načinu vođenja evidencije koja obezbeđuje vršenje kontrole, obračuna i plaćanja poreza na premije neživotnih osiguranja("Sl. glasnik RS", broj 140/04):
- za porez na premije neživotnih osiguranja koji je plaćen zaključno sa 29. februarom 2016. godine, a za koji nadležnom poreskom organu nije predat mesečni obračun i 
- izmenjeni mesečni obračun za porez na premije neživotnih osiguranja, koji dospeva za plaćanje zaključno sa 29. februarom 2016. godine, za koji jenadležnom poreskom organu predat  Obrazac МОППНО.
5. Poreska prijava na Obrazcu  ПП ОД-О, koji je propisan Pravilnikom o obrascu zbirne poreske prijave o obračunatim i plaćenim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje po odbitku  ("Sl. glasnik RS", бр. 96/04, 105/04, 65/05, 82/06, 15/12, 123/12, 61/13 и 118/13):
- za doprinose koji su plaćeni zaključno sa 29. februarom 2016. godine, a za koje nije podneta poreska prijava i 
-  izmenjena poreska prijava za doprinose koji su dospeli za plaćanje zaključno sa 29. februarom 2016. godine i za koje  je podneta poreska prijava na Oobrascu ПП ОД-О, koji je propisan Pravilnikom o obrascu zbirne poreske prijave o obračunatim i plaćenim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje po odbitku, u slučaju kada poreski obveznik ustanovi da tako podneta poreska prijava sadrži grešku ili propust. 
Napominjemo da se,  saglasno odredbi člana 60. stav  3. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („Sl. glasnik RS“, бр. 84/04, ..., 112/15) doprinosi za osnivača odnosno člana privrednog društva plaćaju do 15. u mesecu za prethodni mesec. Saglasno navedenom, uplatu doprinosa za osnivača odnosno člana privrednog društva, za februar 2016, godine, privredno društvo vrši u periodu od 01.03.2016. godine do 15.03.2016. godine.   
6. Poreska prijava na Obrascu  ПП ОПО, koji je propisan Pravilnikom o obrascu poreske prijave o obračunatom i plaćenom porezu samooporezivanjem i pripadajućim doprinosima od strane fizičkog lica kao poreskog obveznika ("Sl. glasnik RS", broj 77/13):
- za ostvarene prihode za koje su plaćene poreske obaveze do 29. februara 2016. godine, a za koje nisu podnete poreske prijave;
- izmenjena poreska prijava za ostvarene prihode za koje je poreska obaveza samooporezivanjem dospela za plaćanje do 29. februara 2016. godine i za koje su podnete poreske prijave na Obrascu ПП ОПО koji je propisan Pravilnikom o obrascu poreske prijave o obračunatom i plaćenom porezu samooporezivanjem i pripadajućim doprinosima od strane fizičkog lica kao poreskog obveznika  ("Službeni glasnik RS", broj 77/13).

7. Izveštaj o izvršenju obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom na Obrascu  ИОСИ, koji je propisan Pravilnikom o načinu praćenja izvršavanja obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom i načinu dokazivanja te obaveze („Službeni glasnik RS“, бр. 33/10, 48/10 – ispravka, 113/13), do daljnjeg se podnosi u papirnom obliku.   

четвртак, 25. фебруар 2016.

IZMENE I DOPUNE PRAVILNIKA O PORESKOJ PRIJAVI ZA POREZ PO ODBITKU

Vlada Republike Srbije usvojila je Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o poreskoj prijavi za porez po odbitku. Pravilnik je objavljen u "Sl. glasniku RS" broj 14/2016.

Izmenama i dopunama Pravilnika promenjen je opis za MFP 5 (čl. 11. st. 3. tačka 19. Pravilnika), tako da novi opis glasi "Iznos stvarnih troškova kod prihoda van radnog odnosa, iznos uplate kod igara na sreću za prihod ostvaren zaključno sa 31. decembrom 2015. godine, iznos uplate premije osiguranja"

Ovom izmenom izvršeno je usklađivanje sa članom 83. stav 4. tačka 1.  Zakona o porezu na dohodak građana i novim načinom obračuna poreza po odbitku za prihod ostvaren od igara na sreću.

Izmenama i dopunama Pravilnika Katalog vrste prihoda  zamenjuje se novim Katalogom vrste prihoda.

Novim Katalogom vrste prihoda propisane su šifre olakšice za zaradu zapsolenog za kog poslodavac ima pravo na povraćaj 75% plaćenih poreza i doprinosa u skladu sa članom 21d Zakona o porezu na dohodak građana i članom 45v Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, (tzv. nove olakšice), kao i šifra koju koristi Poreska uprava prilikom povraćaja povraćaja poreza i doprinosa za ove zaposlene. Šifra olakšice za zaradu ovog zaposlenog je 11, za isplatioce prihoda, tj. poslodavce a 21 za Poresku upravu.
Kompletna šifra vrste prihoda za zaposlenog za kog se koristi ova olakšica,  a koji nema pravo na beneficiran radni staž,  glasi 101 11 0.

Šifra vrste prihoda za prihod od prikupljanja i prodaje sekundarnih sirovina nije promenjena i ostaje 607. Opis za ovu šifru takođe nije menjan,  tako da i u novom Katalogu opis ove šifre glasi: "Prihodi po osnovu prikupljanja i prodaje sekundarnih sirovina uz priznavanje normiranih troškova od 20%". Prema našim saznanjima ova šifra neće biti  ni menjana, samo će se postaviti novi algoritam za proveru matematičke tačnosti, tj. pravilnog obračuna poreza. Mišljenja smo da bi, i u tom slučaju, trebalo promeniti bar opis šifre, tj da u nastavku stoji "uz umanjenje obračunatog poreza od 40%".

Bilo kako bilo, podnošenje poreske prijave sa OVP 607 još uvek nije moguće, što znači da algoritam za matematičku kontrolu još uvek nije promenjen, te se i dalje savetuje da se prilikom isplata prihoda po osnovu prikupljanja i prodaje sekundarnih sirovina podnosi prijava sa OVP 999.

Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o poreskoj prijavi za porez po odbitku stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku RS" a primenjuje se počev od 01.marta 2016. godine.

U vezi sa početkom primene Pravilnika o izmenama i dopunama postavlja se pitanje (ne) mogućnosti korišćenja olakšica za one zaposlene sa kojima je radni odnos zasnovan u periodu od 1. januara 2016. godine do 01. marta 2016. godine.Naime, Poreska uprava nema stav kako vršiti isplatu zarade za ove zaposlene, odnosno na koji način podneti prijavu a da poslodavac ostvari svoje pravo na povraćaj plaćenih poreza i doprinosa. Naše je mišljenje da bi poslodavci za ove zaposlene trebali da podnose prijavu kao i za ostale zaposlene za koje nemaju pravo na povraćaj tj. da koriste OVP 101, a u polje za šifru olakšice upisuju 00,  a da, kad se za to steknu tehnički uslovi, tj. kada na portalu PU bude moguće podneti prijavu sa šifrom olakšice 11, podnesu izmenjene prijave. Smatramo da će u ovom slučaju biti daleko lakše ostvariti pravo na olakšicu odnosno podneti izmenjenu prijavu nego da se prilikom isplate koristi OVP 199.

Činjenica da se Pravilnik primenjuje od 01.marta 2016. godine, ne bi smela da promeni zakonsku odredbu po kojoj pravo na povraćaj plaćenih poreza i doprinosa poslodavac ostvaruje počev od 01. januara 2016. godine.



четвртак, 18. фебруар 2016.

PORESKO OSLOBOĐENJE OD PLAĆANJA POREZA NA PRENOS APSOLUTNIH PRAVA ZA KUPCE PRVOG STANA

1.Uvodne napomene i pravna regulativa

Poreska oslobođenja odnosno pravo na povraćaj plaćenog poreza za kupce prvog stana u Republici Srbiji propisana su Zakonom o porezima na imovinu i Zakonom o porezu na dodatu vrednost, u zavisnosti od toga da li se prilikom kupovine plaća porez na prenos apsolutnih prava ili porez na dodatu vrednost.

Porez na dodatu vrednost,  po pravilu, se plaća prilikom prvog prenosa vlasništva na objektu, najčešće stanu, dok se porez na prenos apsolutnih prava, po pravilu plaća prilikom prenosa vlasništva na objektu kad je reč o drugom ili nekom sledećm prenosu vlasništva na objektu.

Da bi prvi prenos prava svojine na stambenom objektu bio oporeziv  porezom na dodatu vrednost, prodavac, tj. investitor, mora biti evidentiran kao PDV obveznik. U suprotnom, i ovaj se promet oporezuje porezom na prenos apsolutnih prava.

Porezom na prenos aposlutnih prava, po pravilu, se oporezuje prenos vlasništva na stambenim objektima kada je prodavac fizičko lice, koje se ne bavi gradjenjem stambenih objekata za tržište, tj. kada to nije njegova redovna poslovna aktivnost u cilju sticanja dobiti.

Lice koje prvi put kupuje objekat namenjen stanovanju, a taj prenos prava vlasništva podleže plaćanju poreza na prenos apsolutnih prava, ima pravo na poresko oslobođenje, u skladu sa članom 31a Zakona o porezima na imovinu.

 Lice koje prvi put kupuje objekat namenjen stanovanju, a taj prenos prava vlasništva podleže plaćanju poreza na dodatu vrednost, ima pravo na povraćaj odnosno refundaciju plaćenog poreza, u skladu sa članom 56a  Zakona o porezu na dodatu vrednost.

Poresko oslobođenje podrazumeva da se poreska prijava podnosi ali se porez ne utvrđuje i ne plaća,  a  Poreska Uprava svojim rešenjem utvrđuje pravo na poresko oslobođenje, u celini ili delimično.

Pravo na refundaciju podrazumeva da se PDV iskazan na računu ( koji je, u stvari, uračunat u cenu),mora platiti, nakon čega se podnosi zahtev za refundaciju, na osnovu koga Poreska Uprava donosi rešenje kojim zahtev odbija ili odobrava pravo na refundaciju, u celini ili delimično.

Uslovi koje je potrebno ispuniti propisani su na skoro identičan način u oba zakona, uz određene specifičnosti koje zahteva poreski oblik.

U ovom tekstu pozabavićemo se poreskim oslobođenjem propisanim u Zakonu o porezima na imovinu, tj. oslobođenju od plaćanja poreza na prenos apsolutnih prava dok ćemo se refundaciju PDV kupcu prvog stana obraditi u posebnom tekstu.

2. Uslovi za oslobađanje kupca prvog stana od plaćanja poreza na prenos apsolutnih prava

Poresko oslobođenje i uslovi koje je potrebno ispuniti propisani su u članu 31a Zakona o porezima na imovinu. 

Članom 31. stav 1. Zakona porpisano je da se porez na prenos apsolutnih prava ne plaća na prenos prava svojine na stanu ili porodičnoj stambenoj zgradi (u daljem tekstu: stan), odnosno svojinskom udelu na stanu ili porodičnoj stambenoj zgradi  fizčkom licu koje kupuje prvi stan (u daljem tekstu: kupac prvog stana), za površinu koja za kupca prvog stana iznosi 40m2 i za članove njegovog porodičnog domaćinstva koji od 01. jula 2016. godine nisu imali u svojini odnosno susvojini stan na teritoriji Republike Srbije, do 15m2 po svakom članu, pod uslovom: 

1) da je kupac prvog stana punoletni državljanin Republike Srbije, sa prebivalištem na teritoriji Republike Srbije;

2) da kupac prvog stana od 01. jula 2006. godine do dana overe kupoprodajnog ugovora na osnovu koga kupac stiče pravo na prvi stan, nije imao u svojini odnosno susvojini stan na teritoriji Republike Srbije.

Ako kupac prvog stana kupuje svojinski udeo na stanu, pravo na poresko oslobođenje ostvaruje se u srazmeri sa svojinskim udelom u odnosu na površinu do 40m2, odnosno do 15m2. 

Porodičnim domaćinstvom kupca prvog stana, smatra se zajednica života, privređivanja i trošenja prihoda, kupca prvog stana, njegovog supružnika,  kupčeve dece, kupčevih usvojenika, dece njegovog supružnika, usvojenika njegovog supružnika, kupčevih roditelja, njegovih usvojitelja, roditelja njegovog supružnika, usvojitelja kupčevog supružnika, sa istim prebivalištem kao kupac prvog stana.

Ako je površina stana koji kupac prvog stana kupuje veća od površine odgovarajućeg stana (40m2 za kupca, plus po 15m2 za svakog člana) porez se plaća na prenos prava svojine na razliku površine kupljenog i površine odgovarajućeg stana.

Iz napred navedenog se može zaključiti da su propisani uslovi kumulativni, tj. moraju biti svi istovremeno ispunjeni.

Prvi uslov koji kupac prvog stana treba da ispuni da bi ostvario pravo na poresko oslobođenje jeste  da je punoletni državljanin Republike Srbije koji ima prebivalište na teritoriji Republike Srbije.Dakle, lica koja nisu državljani Republike Srbije, tj. stranci nemaju pravo na ovo poresko oslobođenje, pa iako imaju prebivalište na teritoriji Republike Srbije. Državljani Republike Srbije koji nemaju prebivalište na teritoriji Republike Srbije (već, recimo, na teritoriji neke od bivših jugoslovensih republika), takođe nemaju pravo na ovo poresko oslobođenje. Takođe, maloletna lica, iako imaju državljanstvo Republike Srbije i prebivalište na teritoriji iste, nemaju pravo na ovo poresko oslobođenje.

Uslovi u pogledu državljanstva i prebivališta koji važe za kupca prvog stana važe i za članove poredičnog domaćinstva za koje kupac želi da ostvari pravo na poresko oslobođenje, s tim, što  se i za maloletno lice kao člana porodičnog domaćinstva može ostvariti pravo na poresko oslobođenje.

Pod istim prebivalištem kupca prvog stana i članova njegovog porodičnog domaćinstva podrazumeva se stanovanje na istoj adresi.

Državljanstvo se dokazuje Uverenjem o državljanstvu a prebivalište ličnom kartom, odnosno overenom fotokopijom lične karte ako se radi o tzv. staroj ličnoj karti, za kupca i punoletne članove domaćinstva, dok se za maloletne članove domaćinstva državljanstvo dokazuje Potvrdom o prebivalištu koju izdaje nadležni organ za unutrašnje poslove, tj. Policijska stanica, prema mestu prebivališta.

Uverenje o državljanstvu koje se traži u svrhu ostvarivanja poreskog oslobođenja za kupca prvog stana, izdaje se bez plaćanja administrativnih taksi.

Prema našim saznanjima, većina organizacionih jedinica Poreske uprave, smatra da kupac i članovi njegovog porodičnog domaćinstva imaju zajedničko prebivalište samo ako su prijavljeni na istoj adresi. Međutim, mišljenja smo da se zajedničko prebivalište može dokazivati i na drugi način način a ne samo potvrdom o prebivalištu. Naime,smatramo, iako  Potvrda o prebivalištu ima status javne isprave, da činjenice navedene u istoj ne predstavljaju neoborivu pretpostavku, tj. može se dokazivati i suprotno od onog što je navedeno u istoj, pri čemu uvek treba imati u vidu definiciju prebivališta iz člana 3. Zakona o prebivalištu i boravištu građana ("Sl. glasnik RS" broj 87/11).

Drugi  uslov koji kupac prvog stana treba da ispuni da bi ostvario pravo na poresko oslobođenje jeste da počev od 01. jula 2006. godine,  pa do dana overe kupoprodajnog ugovora nije imao stan na teritoriji Republike Srbije,  u svojini ili susvojini. Pod stanom se podrazumeva i porodična kuća. Susvojina na nekom stambenom objektu takođe je smetnja za ostvarivanje prava na poresko oslobođenje. Posedovanje zgrade za odmor i rekreaciju tj. vikendice ne smatra se posedovanjem stana i nije smetnja za ostvarivanje prava na poresko oslobođenje.

 Osim kupca prvog stana, ovaj uslov mora biti ispunjen i na strani članova porodičnog domaćinstva za koje se traži poresko oslobođenje, tj.potrebno je da i članovi porodičnog domaćinstva,   posle 01.jula 2006. godine pa do dana overe kupoprodajnog ugovora na osnovu koga se kupuje prvi stan, nisu imali na teritoriji Republike Srbije stan, u susvojini ili susvojini. Sve što je napred rečeno u pogledu ovog uslova za kupca prrvog stana, važi i za članove porodičnog domaćinstva. 


Ispunjenost ovog uslova dokazuje se Uverenjem koje izdaje organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove utvrđivanja i naplate javnih prhoda.

Pravo na poresko oslobođenje ostvaruje se na osnovu zahteva. Uz zahtev se podnosi:

-ugovor o kupoprodaji, original ili overena fotokopija

-overena izjava kupca da kupuje prvi stan za sebe i članove svog porodičnog domaćinstva;

-izvod iz matične knjige rođenih, za maloletne članove porodičnog domaćinstva;

-dokaz o prebivalištu (overena fotokopija lične karte ili Potvrda o prebivalištu), za kupca i članove porodičnog domaćinstva;

- dokaz da je određeno fizičko lice član porodičnog domaćinstva.


-uverenje o državljanstvu.

Ovom prilikom bitno je napomenuti da se poresko oslobođenje  može ostvariti samo jednom za isto lice, kako za fizičko lice kupca prvog stana, tako i za fizička lica za koje je poresko oslobođenje korišćeno kao za članove porodičnog domaćinstva kupca prvog stana.

субота, 06. фебруар 2016.

POVRAĆAJ TZV. SOLIDARNOG POREZA

Vlada Republike Srbije,  dana 16.12.2015. godine, donela je Zaključak 05 broj 121-13591/2015 (u daljem tekstu:Zaključak), kojim je data saglasnost Vlade da se fizičkim licima kojima je vršeno umanjenje neto prihoda, shodno odredbama Zakona o umanjenju neto prihoda lica u javnom sektoru ("Sl. glasnik RS" broj 108/13) po osnovu primanja koja su isplaćena u jednom obračunskom periodu, a odnose se na primanja za više obračunskih perioda, izvrši povraćaj plaćene razlike po tom osnovu.

Pravo na povraćaj plaćene razlike u skladu sa Zaključkom imaju kako lica kojima je Poreska Uprava ovu obavezu utvrdila svojim rešenjem, tako i lica kojima je isplatilac, prilikom isplate neto primanja, vršio obustavu iz neto primanja i uplaćivao na propisani budzetski račun.

U vezi sa napred iznetim, procedura za povraćaj plaćenih iznosa razlikuje se za ove dve grupe fizičkih lica.

Fizička lica kojima je obavezu uplate utvrdila Poreska Uprava svojim rešenjem, podnose zahtev za povraćaj odnosno obustavu postupku, na obrascu koji se može skinuti sa sajta Poreske Uprave, počev od 11.01.2016. godine.

U ovoj kategoriji možemo razlikovati lica koja su obavezu utvrđenu rešenjem platila, lica kojima je uručen samo Zapisnik o kancelarijskoj kontroli i lica kojima je doneto i uručeno rešenje o utvrđivanju obaveze ali koja tu obavezu nisu platila.

Lica koja su obavezu utvrđenu rešenjem Poreske uprave platila, imaju pravo na povraćaj plaćenog iznosa a lica kojima je uručen samo Zapisnik o kancelarisjkoj kontroli, kao i lica kojima je  doneto i uručeno rešenje o utvrđivanju obaveze ali koja tu obavezu nisu platila, imaju pravo na obustavu postupka.

Ova lica podnose zahtev organizacionoj jedinici Poreske Uprave prema svom prebivalištu, odnosno onoj organizacionoj jedinici koja je donela rešenje o utvrđivanju obaveze, odnosno koja je sačinila Zapisnik o kancelarijskoj kontroli.

Uz zahtev se na uvid dostavlja verodostojna dokumentacija, kao na primer, obračun primanja za svaki obračunski period - isplatni list ili odgovarajući ugovor na osnovu koga  su vršene isplate za više obračunskih perioda u jednom obračunskom periodu, odnosno drugi akt isplatioca prihoda kojim se dokazuje isplata prihoda obračunatih za veći broj meseci a izvršenih u jednom mesecu.

Za fizička lica  kojima je isplatilac prilikom isplate prihoda obustavio i uplatio iznos razlike na ime umanjenja neto prihoda, zahtev za povraćaj podnosi isplatilac prihoda. Zahtev se podnosi organizacionoj jedinici prema mestu sedišta isplatioca prihoda. Uz zahtev je potrebno priložiti svu potrebnu dokumentaciju kojom se dokazuje da je iznos za koji se traži povraćaj obustavljen na ime umanjenja neto prihoda koji su isplaćeni u jednom mesecu za više obračunskih perioda. Povraćaj se traži na teret računa 745111. 

уторак, 05. јануар 2016.

NOVE OLAKŠICE ZA NOVOZAPOSLENE RADNIKE I PRODUŽENJE ROKA U KOME SE MOGU KORISTITI RANIJE PROPISANE OLAKŠICE ZA NOVOZAPOSLENE RADNIKE

Na sednici Narodne Skupštine Republike Srbije koja je održana 29. 12. 2015. godine usvojen je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.

Zakoni su objavljeni u "Službenom glasniku RS" broj 112/2015 a stupaju na snagu i primenjuju se počev od 01. januara 2016. godine, osim pojedinih odredbi. 

Odredbe koje se tiču korišćenja olakšica za novozaposlene radnike, kako onih koje su već bile propisane u članu 21v Zakona o porezu na dohodak građana (u daljem tekstu: ZPDG), odnosno čalnu 45. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje (u daljem tekstu: ZDOSO),  tako i novopropisanih koje su regulisane novododatim članom 21d ZPDG, odnosno novododatim članom 45v ZDOSO,  primenjuju se od 01. januara 2016. godine.

Olakšice iz člana 21v Zakona o porezu na dohodak građana i člana 45v Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje mogu da se koriste  za isplaćene zarade za novozaposlena lica zaključno sa 31.12.2017. godine, u istim iznosima i pod istim uslovima pod kojima su i do sada koriscene, s tim, da se, od 01.01.2016. godine, ne traži da novozaposleno lice nije ostvarivalo bilo koju vrstu prihoda po osnovu  radnog angažovanja, za vreme trajanja nezaposlenosti (šest odnosno tri meseca pre zapošljavanja), iz čega proizilazi da ubuduće nema potrebe da se uz zahtev za povraćaj podnosi izjava novozaposlenog u tom smislu. 

Novododatim članom 21d. ZPDG i novododatim članom 45v ZDOSO propisane su nove olakšice za poslodavce koji zapošljavaju nove radnike.

Poreska olakšica sastoji se u pravu na povrćaj 75% plaćenog poreza na zaradu i 75% plaćenih doprinosa, na teret zaposlenog i na teret poslodavca,  za novozaposleno lice, zaključno sa zaradom koja je isplaćena do 31. decembra 2017. godine.

Dakle, subvencioniše se 75% poreza na zarade i 75% svih doprinosa, kako na teret poslodavca, tako i na teret zaposlenog.

Olakšice mogu da koriste poslodavci-pravna lica koji se prema propisima o računovodstvu rasvrstavaju u mala i mikro pravna lica, kao i preduzetnici, shodno članu 21v st.1. ZPDG.

Preduzetnicima se, u smislu stava 1. ovog člana, smatraju lica koja su upisana u registar kod nadležnog organa odnosno organizacije.

Prema našem mišljenju, odredba koja definiše ko se smatra preduzetnikom, može izazavati dileme u tumačenju. Naime, nije jasno da li će navedene olakšice moći da koriste poljoprivredna gazdinstva odnosno fizička lica koja se, u smislu ZPDG, smatraju preduzetnicima.

Poljoprivrednici koji su nosioci poljoprivrednog gazdinstva jesu lica koja su upisana u "registar nadležnog organa odnosno organizacije", tačnije u Registar poljoprivrednih gazdinstava, ali nije jasno da li zakonodavac pod pojmom"registar", podrazumeva samo Registar privrednih subjekata za čije je vođenje nadležna Agencija za privredne registre ili se pod tim pojmom pojmom podrazumevaju i drugi registri koje vode drugi nadležni organi?

Tumačeći navedenu odredbu strogo gramatički, ne bi trebalo da bude dileme. Međutim, imajući u vidu da je u prošlosti slična formulacija kod priznavanja prava na poreski kredit za ulaganja u osnovna sredstva, tumačena na štetu poreskih obveznika nosilaca poljoprivrednih gazdinstava, koji su upisani u evidenciju PDV obveznika i koji se, u smislu ZPDG, smatraju preduzetnicima, tj. da im to pravo nije priznavano jer nisu upisani u Registar privrednih subjekata, za očekivati je da se, i ovaj put, pojave takva tumačenja.

Odredbama stava 11. pomenutog člana propisano je da navedene olakšice ne mogu ostvariti državni organi i organizacije, javne agencije, javna preduzeća, javne službe i drugi direktni i indirektni budžetski korisnici, odnosno korisnici javnih sredstava.

Da bi poslodavci ostvarili pravo na ove olakšice, odnosno na povraćaj poreza i doprinosa, potrebno je da zaposle najmanje dva nova lica, u odnosu na broj zaposlenih koje je poslodavac imao na dan 31.10.2015. godine, shodno članu 21v.st. 5. ZPDG.

Prema novododatom članu 21d stav 2 ZPDG, novozaposlenim licem iz stava 1. ovog člana, smatra se lice sa kojim je poslodavac zaključio ugovor o radu u skladu sa zakonom kojim se uređuju radni odnosi, koje je prijavio na obavezno socijalno osiguranje u Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja i koje je pre zasnivanja radnog odnosa kod Nacionalne službe za zapošljavanje bilo, bez prekida prijavljeno kao nezaposleno najmanje šest meseci a lice koje se smatra pripravnikom najmanje tri meseca.

Novozaposlenim licem iz stava 1. ovog člana ne smatra se lice koje je pre zasnivanja radnog odnosa bilo zaposleno kod poslodavca koji je povezano lice sa poslodavcem kod koga zasniva radni odnos, odnosno kod poslodavca koji bi, da nije prestao da postoji, bio povezano lice sa poslodavcem kod koga novozaposleno lice zasniva radni odnos, nezavisno od toga da li je bilo prekida radnog odnosa.

Iz navedenog proizilazi da su uslovi za ostvarivanje prava na povraćaj poreza i doprinosa (isti uslovi propisani su i ZDOSO), u pogledu vremena provedenog na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje isti kao i oni propisani u članu 21v ZPDG, odnosno članu 45.ZDOSO.

Stavom 3. novododatog člana 21.d ZPDG propisuje se da poslodavac koji od 1. januara 2016. godine zasnuje radni odnos sa jednim novozaposlenim, pa u narednom periodu zasnuje radni odnos i sa drugim novozaposlenim licem može da koristi poresku olakšicu za prvog novozaposlenog tek po zasnivanju radnog odnosa sa drugim novozaposlenim licem, s tim, da pravo na povraćaj plaćenog poreza za prvog novozaposlenog može da ostvari za zaradu koju je tom licu isplatio za mesec u kome je stekao uslov za koriščenje poreske olakšice.

Napred citiranu odredbu pokušaćemo da objasnimo u sledećem primeru: poslodavac A, koji je na dan 31.10.2015. godine imao 2 zaposlena radnika i taj broj nije ni povećavao ni smanjivao do 31.12.2015.godine,  od 1. januara 2016. godine  zaposli jednog  novog radnika a 01.03.2016. godine, zaposli još jednog radnika. Poslodavac iz navedenog primera nema pravo na poresku olakšicu za prvog zaposlenog radnika prilikom isplate zarade za mesece januar i februar 2016. godine ali ima pravo na poresku olakšicu za oba novozaposlena radnika počev od isplate zarade za mart 2016. godine.

Prema stavu 6. istog člana, ako je u periodu od 31. oktobra 2015. godine do 31.decembra 2015. godine, poslodavac povećao broj novozaposlenih u odnosu na broj zaposlenih na dan 31.oktobra 2015. godine, poresku olakšicu za novozaposlene sa kojima je zasnovao radni odnos od 1. januara 2016. godine može da koristi počev od meseca u kome je stekao uslov za korišćenje poreske olakšice.

Prema našem mišljenju, napred citiranu odredbu stava 6.,u kontekstu celokupnog člana 21d,  treba razumeti tako da poslodavac koji je u periodu od 31.10.2015. godine do 31.12.2015. godine, povećao broj zaposlenih, imao pravo na korišćenje poreske olakšice, ako zasnuje radni odnos sa najmanje dva zaposlena, posle 01. januara 2015. godine i to tek  od isplate zarade za mesec u kome je radni odnos zasnovao sa drugim novozaposlenim. Drugim rečima, ovaj poslodavac se nalazi  u istoj poziciji u kojoj se nalazi i poslodavac koji u periodu od 31.10.2015. godine do 31.12.2015. godine nije ni povećavao ni smanjivao broj zaposlenih u odnosu na broj zaposlenih koji je imao na dan 31.10.2015. godine.

Prema stavu 7.istog člana, ako je u periodu od 31. oktobra 2015. godine do 31.decembra 2015. godine, poslodavac smanjio broj zaposlenih u odnosu na dan 31. oktobra 2015. godine, poresku olakšicu za novozaposlene sa čijim zasnivanjem radnog odnosa poveća broj zaposlenih u odnosu na broj koji bi bio da nije smanjio broj zaposlenih u periodu od 31. oktobra 2015. godine do 31. decembra 2015. godine, može da koristi počev od meseca u kome je stekao uslov za korišćenje poreske olakšice.

Navedenu odredbu  pokušaćemo da objasnimo sledećim primerom: poslodavac B na dan 31.10.2015. godine imao je 10 zaposlenih. U međuvremenu, recimo, tokom novembra, otpustio je  jednog radnika. Zatim je,  počev od 01. januara 2016. godine, zaposlio 2 radnika. Zapošljavanjem ova dva radnika, ovaj poslodavac još nije stekao pravo na korišćenje poreske olakšice  jer njihovim zapošljavanjem ukupan broj zaposlenih kod poslodavca je 11, što znači da nije ispunjen uslov da je broj zaposlenih povećan za najmanje dvoje, u odnosu na 31.10.2015. godine. Ovaj poslodavac moći će da ostvari pravo na poresku olakšicu tek kad zaposli i trećeg radnika i to za dva zaposlena radnika, budući da je za toliko povećan broj zaposlenih u odnosu na 31. 10.2015. godine. Pravo na povrćaj poreza steći će za isplatu zarade za mesec u kom je stekao poresku olakšicu, tj. za mesec u kom je zaposlio trećeg radnika.

Poresku olakšicu iz člana 21d stav 1. ZPDG može da koristi i poslodavac koji je otpočeo obavljanje delatnosti posle 31. oktobra 2015. godine, saglasno stavu 8. istog člana. Ovaj poslodavac nije imao zaposlenih na dan 31.10.2015. godine, pa, ukoliko, posle 01. januara 2016. godine zaposli dva radnika, stiče pravo na korišćenje poreske olakšice i to za mesec u kom je zaposlio drugog zaposlenog, za oba zaposlena.

Prema našem mišljenju, poslodavci iz stava 1. ovog člana, imaju pravo na poresku olakšicu za svakog novozaposlenog radnika kojim se broj zaposlenih kod poslodavca povećava za više od  dva, u odnosu na 31.10.2015. godine.Primera radi, poslodavac koji do 31.12.2015. godine nije smanjivao broj zaposlenih u odnosu na broj koji je imao 31.10.2015. godine, i, koji je od 01.01.2016. godine, zaposlio dva nova radnika, a zatim u martu 2016. godine zaposlio i trećeg radnika, ima pravo na poresku olakšicu prilikom isplate zarade i za tog trećeg radnika, počev od dana zasnivanja radnog odnosa, jer je pravo na korišćenje poreske olakšice stekao još u januaru 2016. godine (zasnivajući radni odnos sa dva novozaposlena radnika).

Povraćaj plaćenog poreza vrši se u skladu sa Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji,  u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva.

Poslodavac koji za određeno lice koristi bilo koju vrstu podsticaja u skladu sa odgovarajućim propisom, osim u skladu sa odredbom zakona kojom se uređuju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, koja se odnosi na istu vrstu olakšice, po osnovu zasnivanja radnog odnosa sa tim licem, nema pravo da za to lice ostvari poresku olakšicu iz člana 21d ZPDG.

Poslodavac koji zasnuje radni odnos sa novozaposlenim licima posle 01. januara 2016. godine, može da se opredeli da li će za ta lica koristiti olakšicu propisanu člano 21v ili olakšicu propisanu novododatim članom 21.d Zakona, pod uslovom da ispunjava uslove za izabranu olakšicu.

Napomenimo još, da za olakšice iz člana 21d Zakona, još uvek nije poznata šifra olakšice koja će se unositi u poresku prijavu PPP PD,  i da se očekuje izmena Pravilnika o poreskoj prijavi za porez po odbitku, kojim će ta šifra biti propisana. S tim u vezi, savetujemo da se sačeka sa isplatom zarade za ove zaposlene jer bi se  eventualna isplata zarade sa šifrom olakšice koja se trenutno koristi za olakšice iz člana 21v, mogla smatrati opredeljenjem za korišćenje te olakšice, a koja podrazumeva 10% manji iznos povraćaja plaćenih poreza i doprinosa, u odnosu na novopropisanu olakšicu.