Praktični saveti i aktuelnosti u primeni poreskih propisa

четвртак, 25. фебруар 2016.

IZMENE I DOPUNE PRAVILNIKA O PORESKOJ PRIJAVI ZA POREZ PO ODBITKU

Vlada Republike Srbije usvojila je Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o poreskoj prijavi za porez po odbitku. Pravilnik je objavljen u "Sl. glasniku RS" broj 14/2016.

Izmenama i dopunama Pravilnika promenjen je opis za MFP 5 (čl. 11. st. 3. tačka 19. Pravilnika), tako da novi opis glasi "Iznos stvarnih troškova kod prihoda van radnog odnosa, iznos uplate kod igara na sreću za prihod ostvaren zaključno sa 31. decembrom 2015. godine, iznos uplate premije osiguranja"

Ovom izmenom izvršeno je usklađivanje sa članom 83. stav 4. tačka 1.  Zakona o porezu na dohodak građana i novim načinom obračuna poreza po odbitku za prihod ostvaren od igara na sreću.

Izmenama i dopunama Pravilnika Katalog vrste prihoda  zamenjuje se novim Katalogom vrste prihoda.

Novim Katalogom vrste prihoda propisane su šifre olakšice za zaradu zapsolenog za kog poslodavac ima pravo na povraćaj 75% plaćenih poreza i doprinosa u skladu sa članom 21d Zakona o porezu na dohodak građana i članom 45v Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, (tzv. nove olakšice), kao i šifra koju koristi Poreska uprava prilikom povraćaja povraćaja poreza i doprinosa za ove zaposlene. Šifra olakšice za zaradu ovog zaposlenog je 11, za isplatioce prihoda, tj. poslodavce a 21 za Poresku upravu.
Kompletna šifra vrste prihoda za zaposlenog za kog se koristi ova olakšica,  a koji nema pravo na beneficiran radni staž,  glasi 101 11 0.

Šifra vrste prihoda za prihod od prikupljanja i prodaje sekundarnih sirovina nije promenjena i ostaje 607. Opis za ovu šifru takođe nije menjan,  tako da i u novom Katalogu opis ove šifre glasi: "Prihodi po osnovu prikupljanja i prodaje sekundarnih sirovina uz priznavanje normiranih troškova od 20%". Prema našim saznanjima ova šifra neće biti  ni menjana, samo će se postaviti novi algoritam za proveru matematičke tačnosti, tj. pravilnog obračuna poreza. Mišljenja smo da bi, i u tom slučaju, trebalo promeniti bar opis šifre, tj da u nastavku stoji "uz umanjenje obračunatog poreza od 40%".

Bilo kako bilo, podnošenje poreske prijave sa OVP 607 još uvek nije moguće, što znači da algoritam za matematičku kontrolu još uvek nije promenjen, te se i dalje savetuje da se prilikom isplata prihoda po osnovu prikupljanja i prodaje sekundarnih sirovina podnosi prijava sa OVP 999.

Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o poreskoj prijavi za porez po odbitku stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku RS" a primenjuje se počev od 01.marta 2016. godine.

U vezi sa početkom primene Pravilnika o izmenama i dopunama postavlja se pitanje (ne) mogućnosti korišćenja olakšica za one zaposlene sa kojima je radni odnos zasnovan u periodu od 1. januara 2016. godine do 01. marta 2016. godine.Naime, Poreska uprava nema stav kako vršiti isplatu zarade za ove zaposlene, odnosno na koji način podneti prijavu a da poslodavac ostvari svoje pravo na povraćaj plaćenih poreza i doprinosa. Naše je mišljenje da bi poslodavci za ove zaposlene trebali da podnose prijavu kao i za ostale zaposlene za koje nemaju pravo na povraćaj tj. da koriste OVP 101, a u polje za šifru olakšice upisuju 00,  a da, kad se za to steknu tehnički uslovi, tj. kada na portalu PU bude moguće podneti prijavu sa šifrom olakšice 11, podnesu izmenjene prijave. Smatramo da će u ovom slučaju biti daleko lakše ostvariti pravo na olakšicu odnosno podneti izmenjenu prijavu nego da se prilikom isplate koristi OVP 199.

Činjenica da se Pravilnik primenjuje od 01.marta 2016. godine, ne bi smela da promeni zakonsku odredbu po kojoj pravo na povraćaj plaćenih poreza i doprinosa poslodavac ostvaruje počev od 01. januara 2016. godine.



четвртак, 18. фебруар 2016.

PORESKO OSLOBOĐENJE OD PLAĆANJA POREZA NA PRENOS APSOLUTNIH PRAVA ZA KUPCE PRVOG STANA

1.Uvodne napomene i pravna regulativa

Poreska oslobođenja odnosno pravo na povraćaj plaćenog poreza za kupce prvog stana u Republici Srbiji propisana su Zakonom o porezima na imovinu i Zakonom o porezu na dodatu vrednost, u zavisnosti od toga da li se prilikom kupovine plaća porez na prenos apsolutnih prava ili porez na dodatu vrednost.

Porez na dodatu vrednost,  po pravilu, se plaća prilikom prvog prenosa vlasništva na objektu, najčešće stanu, dok se porez na prenos apsolutnih prava, po pravilu plaća prilikom prenosa vlasništva na objektu kad je reč o drugom ili nekom sledećm prenosu vlasništva na objektu.

Da bi prvi prenos prava svojine na stambenom objektu bio oporeziv  porezom na dodatu vrednost, prodavac, tj. investitor, mora biti evidentiran kao PDV obveznik. U suprotnom, i ovaj se promet oporezuje porezom na prenos apsolutnih prava.

Porezom na prenos aposlutnih prava, po pravilu, se oporezuje prenos vlasništva na stambenim objektima kada je prodavac fizičko lice, koje se ne bavi gradjenjem stambenih objekata za tržište, tj. kada to nije njegova redovna poslovna aktivnost u cilju sticanja dobiti.

Lice koje prvi put kupuje objekat namenjen stanovanju, a taj prenos prava vlasništva podleže plaćanju poreza na prenos apsolutnih prava, ima pravo na poresko oslobođenje, u skladu sa članom 31a Zakona o porezima na imovinu.

 Lice koje prvi put kupuje objekat namenjen stanovanju, a taj prenos prava vlasništva podleže plaćanju poreza na dodatu vrednost, ima pravo na povraćaj odnosno refundaciju plaćenog poreza, u skladu sa članom 56a  Zakona o porezu na dodatu vrednost.

Poresko oslobođenje podrazumeva da se poreska prijava podnosi ali se porez ne utvrđuje i ne plaća,  a  Poreska Uprava svojim rešenjem utvrđuje pravo na poresko oslobođenje, u celini ili delimično.

Pravo na refundaciju podrazumeva da se PDV iskazan na računu ( koji je, u stvari, uračunat u cenu),mora platiti, nakon čega se podnosi zahtev za refundaciju, na osnovu koga Poreska Uprava donosi rešenje kojim zahtev odbija ili odobrava pravo na refundaciju, u celini ili delimično.

Uslovi koje je potrebno ispuniti propisani su na skoro identičan način u oba zakona, uz određene specifičnosti koje zahteva poreski oblik.

U ovom tekstu pozabavićemo se poreskim oslobođenjem propisanim u Zakonu o porezima na imovinu, tj. oslobođenju od plaćanja poreza na prenos apsolutnih prava dok ćemo se refundaciju PDV kupcu prvog stana obraditi u posebnom tekstu.

2. Uslovi za oslobađanje kupca prvog stana od plaćanja poreza na prenos apsolutnih prava

Poresko oslobođenje i uslovi koje je potrebno ispuniti propisani su u članu 31a Zakona o porezima na imovinu. 

Članom 31. stav 1. Zakona porpisano je da se porez na prenos apsolutnih prava ne plaća na prenos prava svojine na stanu ili porodičnoj stambenoj zgradi (u daljem tekstu: stan), odnosno svojinskom udelu na stanu ili porodičnoj stambenoj zgradi  fizčkom licu koje kupuje prvi stan (u daljem tekstu: kupac prvog stana), za površinu koja za kupca prvog stana iznosi 40m2 i za članove njegovog porodičnog domaćinstva koji od 01. jula 2016. godine nisu imali u svojini odnosno susvojini stan na teritoriji Republike Srbije, do 15m2 po svakom članu, pod uslovom: 

1) da je kupac prvog stana punoletni državljanin Republike Srbije, sa prebivalištem na teritoriji Republike Srbije;

2) da kupac prvog stana od 01. jula 2006. godine do dana overe kupoprodajnog ugovora na osnovu koga kupac stiče pravo na prvi stan, nije imao u svojini odnosno susvojini stan na teritoriji Republike Srbije.

Ako kupac prvog stana kupuje svojinski udeo na stanu, pravo na poresko oslobođenje ostvaruje se u srazmeri sa svojinskim udelom u odnosu na površinu do 40m2, odnosno do 15m2. 

Porodičnim domaćinstvom kupca prvog stana, smatra se zajednica života, privređivanja i trošenja prihoda, kupca prvog stana, njegovog supružnika,  kupčeve dece, kupčevih usvojenika, dece njegovog supružnika, usvojenika njegovog supružnika, kupčevih roditelja, njegovih usvojitelja, roditelja njegovog supružnika, usvojitelja kupčevog supružnika, sa istim prebivalištem kao kupac prvog stana.

Ako je površina stana koji kupac prvog stana kupuje veća od površine odgovarajućeg stana (40m2 za kupca, plus po 15m2 za svakog člana) porez se plaća na prenos prava svojine na razliku površine kupljenog i površine odgovarajućeg stana.

Iz napred navedenog se može zaključiti da su propisani uslovi kumulativni, tj. moraju biti svi istovremeno ispunjeni.

Prvi uslov koji kupac prvog stana treba da ispuni da bi ostvario pravo na poresko oslobođenje jeste  da je punoletni državljanin Republike Srbije koji ima prebivalište na teritoriji Republike Srbije.Dakle, lica koja nisu državljani Republike Srbije, tj. stranci nemaju pravo na ovo poresko oslobođenje, pa iako imaju prebivalište na teritoriji Republike Srbije. Državljani Republike Srbije koji nemaju prebivalište na teritoriji Republike Srbije (već, recimo, na teritoriji neke od bivših jugoslovensih republika), takođe nemaju pravo na ovo poresko oslobođenje. Takođe, maloletna lica, iako imaju državljanstvo Republike Srbije i prebivalište na teritoriji iste, nemaju pravo na ovo poresko oslobođenje.

Uslovi u pogledu državljanstva i prebivališta koji važe za kupca prvog stana važe i za članove poredičnog domaćinstva za koje kupac želi da ostvari pravo na poresko oslobođenje, s tim, što  se i za maloletno lice kao člana porodičnog domaćinstva može ostvariti pravo na poresko oslobođenje.

Pod istim prebivalištem kupca prvog stana i članova njegovog porodičnog domaćinstva podrazumeva se stanovanje na istoj adresi.

Državljanstvo se dokazuje Uverenjem o državljanstvu a prebivalište ličnom kartom, odnosno overenom fotokopijom lične karte ako se radi o tzv. staroj ličnoj karti, za kupca i punoletne članove domaćinstva, dok se za maloletne članove domaćinstva državljanstvo dokazuje Potvrdom o prebivalištu koju izdaje nadležni organ za unutrašnje poslove, tj. Policijska stanica, prema mestu prebivališta.

Uverenje o državljanstvu koje se traži u svrhu ostvarivanja poreskog oslobođenja za kupca prvog stana, izdaje se bez plaćanja administrativnih taksi.

Prema našim saznanjima, većina organizacionih jedinica Poreske uprave, smatra da kupac i članovi njegovog porodičnog domaćinstva imaju zajedničko prebivalište samo ako su prijavljeni na istoj adresi. Međutim, mišljenja smo da se zajedničko prebivalište može dokazivati i na drugi način način a ne samo potvrdom o prebivalištu. Naime,smatramo, iako  Potvrda o prebivalištu ima status javne isprave, da činjenice navedene u istoj ne predstavljaju neoborivu pretpostavku, tj. može se dokazivati i suprotno od onog što je navedeno u istoj, pri čemu uvek treba imati u vidu definiciju prebivališta iz člana 3. Zakona o prebivalištu i boravištu građana ("Sl. glasnik RS" broj 87/11).

Drugi  uslov koji kupac prvog stana treba da ispuni da bi ostvario pravo na poresko oslobođenje jeste da počev od 01. jula 2006. godine,  pa do dana overe kupoprodajnog ugovora nije imao stan na teritoriji Republike Srbije,  u svojini ili susvojini. Pod stanom se podrazumeva i porodična kuća. Susvojina na nekom stambenom objektu takođe je smetnja za ostvarivanje prava na poresko oslobođenje. Posedovanje zgrade za odmor i rekreaciju tj. vikendice ne smatra se posedovanjem stana i nije smetnja za ostvarivanje prava na poresko oslobođenje.

 Osim kupca prvog stana, ovaj uslov mora biti ispunjen i na strani članova porodičnog domaćinstva za koje se traži poresko oslobođenje, tj.potrebno je da i članovi porodičnog domaćinstva,   posle 01.jula 2006. godine pa do dana overe kupoprodajnog ugovora na osnovu koga se kupuje prvi stan, nisu imali na teritoriji Republike Srbije stan, u susvojini ili susvojini. Sve što je napred rečeno u pogledu ovog uslova za kupca prrvog stana, važi i za članove porodičnog domaćinstva. 


Ispunjenost ovog uslova dokazuje se Uverenjem koje izdaje organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove utvrđivanja i naplate javnih prhoda.

Pravo na poresko oslobođenje ostvaruje se na osnovu zahteva. Uz zahtev se podnosi:

-ugovor o kupoprodaji, original ili overena fotokopija

-overena izjava kupca da kupuje prvi stan za sebe i članove svog porodičnog domaćinstva;

-izvod iz matične knjige rođenih, za maloletne članove porodičnog domaćinstva;

-dokaz o prebivalištu (overena fotokopija lične karte ili Potvrda o prebivalištu), za kupca i članove porodičnog domaćinstva;

- dokaz da je određeno fizičko lice član porodičnog domaćinstva.


-uverenje o državljanstvu.

Ovom prilikom bitno je napomenuti da se poresko oslobođenje  može ostvariti samo jednom za isto lice, kako za fizičko lice kupca prvog stana, tako i za fizička lica za koje je poresko oslobođenje korišćeno kao za članove porodičnog domaćinstva kupca prvog stana.

субота, 06. фебруар 2016.

POVRAĆAJ TZV. SOLIDARNOG POREZA

Vlada Republike Srbije,  dana 16.12.2015. godine, donela je Zaključak 05 broj 121-13591/2015 (u daljem tekstu:Zaključak), kojim je data saglasnost Vlade da se fizičkim licima kojima je vršeno umanjenje neto prihoda, shodno odredbama Zakona o umanjenju neto prihoda lica u javnom sektoru ("Sl. glasnik RS" broj 108/13) po osnovu primanja koja su isplaćena u jednom obračunskom periodu, a odnose se na primanja za više obračunskih perioda, izvrši povraćaj plaćene razlike po tom osnovu.

Pravo na povraćaj plaćene razlike u skladu sa Zaključkom imaju kako lica kojima je Poreska Uprava ovu obavezu utvrdila svojim rešenjem, tako i lica kojima je isplatilac, prilikom isplate neto primanja, vršio obustavu iz neto primanja i uplaćivao na propisani budzetski račun.

U vezi sa napred iznetim, procedura za povraćaj plaćenih iznosa razlikuje se za ove dve grupe fizičkih lica.

Fizička lica kojima je obavezu uplate utvrdila Poreska Uprava svojim rešenjem, podnose zahtev za povraćaj odnosno obustavu postupku, na obrascu koji se može skinuti sa sajta Poreske Uprave, počev od 11.01.2016. godine.

U ovoj kategoriji možemo razlikovati lica koja su obavezu utvrđenu rešenjem platila, lica kojima je uručen samo Zapisnik o kancelarijskoj kontroli i lica kojima je doneto i uručeno rešenje o utvrđivanju obaveze ali koja tu obavezu nisu platila.

Lica koja su obavezu utvrđenu rešenjem Poreske uprave platila, imaju pravo na povraćaj plaćenog iznosa a lica kojima je uručen samo Zapisnik o kancelarisjkoj kontroli, kao i lica kojima je  doneto i uručeno rešenje o utvrđivanju obaveze ali koja tu obavezu nisu platila, imaju pravo na obustavu postupka.

Ova lica podnose zahtev organizacionoj jedinici Poreske Uprave prema svom prebivalištu, odnosno onoj organizacionoj jedinici koja je donela rešenje o utvrđivanju obaveze, odnosno koja je sačinila Zapisnik o kancelarijskoj kontroli.

Uz zahtev se na uvid dostavlja verodostojna dokumentacija, kao na primer, obračun primanja za svaki obračunski period - isplatni list ili odgovarajući ugovor na osnovu koga  su vršene isplate za više obračunskih perioda u jednom obračunskom periodu, odnosno drugi akt isplatioca prihoda kojim se dokazuje isplata prihoda obračunatih za veći broj meseci a izvršenih u jednom mesecu.

Za fizička lica  kojima je isplatilac prilikom isplate prihoda obustavio i uplatio iznos razlike na ime umanjenja neto prihoda, zahtev za povraćaj podnosi isplatilac prihoda. Zahtev se podnosi organizacionoj jedinici prema mestu sedišta isplatioca prihoda. Uz zahtev je potrebno priložiti svu potrebnu dokumentaciju kojom se dokazuje da je iznos za koji se traži povraćaj obustavljen na ime umanjenja neto prihoda koji su isplaćeni u jednom mesecu za više obračunskih perioda. Povraćaj se traži na teret računa 745111.