Praktični saveti i aktuelnosti u primeni poreskih propisa

уторак, 11. април 2017.

OBJAŠNJENJE MINISTARSTVA FINANSIJA U VEZI SA ODREĐIVANJEM MESTA PROMETA USLUGA PREVOZA DOBARA KOJE SE PRUŽAJU PORESKOM OBVEZNIKU, OD 01. APRILA 2017. GODINE

На основу члана 23. став 2. Закона о државној управи („Службени гласник РС”, бр. 79/05, 101/07, 95/10 и 99/14), Министар финансија доноси

 ОБЈАШЊЕЊЕ 
у вези са одређивањем места промета услуга превоза добара које се пружају пореском обвезнику, од 1. априла 2017. године

 1. Увод

 Од 1. априла 2017. године примењују се нова правила за одређивање места промета услуга, која су прописана одредбама члана 12. Закона о порезу на додату вредност („Службени гласник РС”, бр. 84/04, 86/04 - исправка, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14-др. закон, 142/14, 83/15 и 108/16 - у даљем тексту: Закон). У складу са наведеним правилима, место промета услуга превоза добара одређује се у зависности од тога да ли се услуга пружа пореском обвезнику или лицу које није порески обвезник.

 НАПОМЕНА: Лицем које врши услуге превоза добара сматра се лице које фактички врши превоз добара, као и свако друго лице које се обавезало да ће извршити превоз добара. 

2. Одређивање пореског обвезника

 За сврху примене правила која се односе на одређивање места промета услуга, одредбом члана 12. став 1. Закона прописано је да се овим чланом одређује порески обвезник искључиво за сврху примене тих правила. Одредбама члана 12. став 2. Закона прописано је да када услугу пружа лице које је обвезник ПДВ у складу са овим законом, пореским обвезником којем се пружа услуга сматра се: 

1) свако лице које обавља делатност као трајну активност без обзира на циљ обављања те делатности;
 2) правна лица, државни органи, органи територијалне аутономије и локалне самоуправе са седиштем у Републици; 
3) страна правна лица, државни органи, органи територијалне аутономије и локалне самоуправе, регистровани за плаћање пореза на потрошњу у држави у којој имају седиште.

 Сагласно одредбама члана 12. став 3. Закона, када услугу пружа страно лице које се није евидентирало за обавезу плаћања ПДВ у складу са овим законом, пореским обвезником којем се пружа услуга сматра се:

 1) свако лице које обавља делатност као трајну активност без обзира на циљ обављања те делатности; 
2) правна лица, државни органи, органи територијалне аутономије и локалне самоуправе. 

3. Место промета услуга превоза добара

 Место промета великог броја услуга одређује се у складу са општим правилима прописаним одредбама члана 12. ст. 4. и 5. Закона, док су за одређивање места промета одређених услуга (наведених у Закону) прописани изузеци од примене општих правила. С обзиром на то да за промет услуга превоза добара које се пружају пореском обвезнику није прописан изузетак од примене општег правила из члана 12. став 4. Закона, местом промета предметних услуга, у складу са чланом 12. став 4. Закона, сматра се место у којем прималац услуга има седиште или сталну пословну јединицу ако се промет услуга врши сталној пословној јединици која се не налази у месту у којем прималац услуга има седиште, односно место у којем прималац услуга има пребивалиште или боравиште.

 4. Услуге превоза добара које нису предмет опорезивања ПДВ 

Ако прималац услуга превоза добара има седиште, сталну пословну јединицу којој се врши промет услуга (а која се не налази у месту у којем прималац услуга има седиште), пребивалиште или боравиште у иностранству, односно ван Републике Србије, место промета услуга је у иностранству, односно ван Републике Србије, што значи да те услуге нису предмет опорезивања ПДВ. Када предметне услуге врши обвезник ПДВ, пружалац услуга - обвезник ПДВ дужан је изда рачун у складу са Законом и Правилником о одређивању случајева у којима нема обавезе издавања рачуна и о рачунима код којих се могу изоставити поједини подаци („Службени гласник РС”, бр. 123/12 и 86/15 – у даљем тексту: Правилник о рачунима). Наиме, у рачуну за услуге превоза добара за које се сматра да су извршене у иностранству, обвезник ПДВ издаје рачун у којем наводи назив, адресу и ПИБ обвезника - издаваоца рачуна, место и датум издавања и редни број рачуна, назив, адресу и ПИБ обвезника - примаоца рачуна (при чему податак о ПИБ-у страног лица није обавезан, али се препоручује), врсту и обим услуга, датум промета добара и услуга и висину авансних плаћања, укупан износ накнаде за извршени промет услуга и напомену о одредби Закона на основу које није обрачунат ПДВ, а која може да гласи: „ПДВ није обрачунат у складу са чланом 12. став 4. Закона.ˮ. Податак о накнади за промет услуга превоза добара за које се сматра да су извршене у иностранству не исказује се у пореској пријави (Образац ПППДВ), али је обвезник ПДВ – пружалац услуга дужан да у својој евиденцији обезбеди податке о том промету у складу са Законом и Правилником о облику, садржини и начину вођења евиденције о ПДВ („Службени гласник РС”, број 120/12). 

НАПОМЕНА: За необрачунавање ПДВ по основу пружања услуга превоза добара које нису предмет опорезивања ПДВ, није потребно испунити услове који су прописани за остваривање пореског ослобођења за услуге превоза добара које су предмет опорезивања ПДВ. 

5. Услуге превоза добара које су предмет опорезивања ПДВ и порески третман тих услуга 

Ако прималац услуга превоза добара има седиште, сталну пословну јединицу којој се врши промет услуга, пребивалиште или боравиште у Републици Србији, место промета услуга је у Републици Србији, што значи да је реч о услугама које су предмет опорезивања ПДВ, за који се одређује порески третман.

 На накнаду, без ПДВ, за промет наведених услуга превоза добара, ПДВ се обрачунава по пореској стопи од 20% и плаћа у складу са Законом, осим у случају када је реч о услугама превоза добара за које је Законом прописано пореско ослобођење (нпр. услуге превоза у вези са увозом, извозом, транзитом и привременим увозом добара). 

Наиме, одредбама члана 24. став 1. тач. 1) и 8) Закона прописано је, између осталог, пореско ослобођење са правом на одбитак претходног пореза, тј. да се ПДВ не плаћа на превозне услуге које су повезане са увозом добара, ако је вредност тих услуга садржана у основици из члана 19. став 2. овог закона (основица за увоз добара), као и на превозне услуге које су у вези са извозом, транзитом и привременим увозом добара. Пореско ослобођење за промет предметних услуга може се остварити ако су испуњени услови прописани Правилником о начину и поступку остваривања пореских ослобођења код ПДВ са правом на одбитак претходног пореза („Службени гласник РС”, бр. 120/12, 40/15, 82/15, 86/15, 11/16 и 21/17 – у даљем тексту: Правилник о пореским ослобођењима). 

Према одредби члана 2. став 1. Правилника о пореским ослобођењима, пореско ослобођење из члана 24. став 1. тачка 1) Закона за превозне и остале услуге које су повезане са увозом добара, а које се сматрају споредним трошковима из члана 19. став 2. тачка 2) Закона, обвезник може да оствари уз поседовање доказа да је вредност тих услуга садржана у основици за обрачунавање ПДВ при увозу добара. 

Сагласно ставу 2. истог члана Правилника о пореским ослобођењима, доказима из става 1. овог члана за превозне услуге које су повезане са увозом добара сматрају се:

 1) документ о извршеној услузи превоза (CMR, CIM, манифест и др.); 

2) рачун или други документ који служи као рачун, издат у складу са Законом.

 Услугом превоза која је повезана са увозом добара из члана 24. став 1. тачка 1) Закона, која се пружа пореском обвезнику у смислу члана 12. Закона, сматра се услуга превоза добара од места утовара ван Републике Србије до првог одредишта у Републици Србији из члана 19. став 3. Закона, при чему се у рачуну за предметну услугу исказује податак о укупном износу накнаде за ту услугу (члан 2. став 4. тачка 1) и став 5. Правилника о пореским ослобођењима). 

Ако је накнада, односно део накнаде наплаћен пре извршеног промета превозних услуга које су повезане са увозом добара, обвезник може да оствари пореско ослобођење ако поседује рачун о авансном плаћању, издат у складу са Законом (члан 2. став 7. Правилника о пореским ослобођењима).

 Одредбом члана 14. став 1. Правилника о пореским ослобођењима прописано је да пореско ослобођење из члана 24. став 1. тачка 8) Закона, за превозне услуге које су у вези са извозом добара, обвезник може да оствари ако поседује: 

1) документ о извршеној услузи превоза (CMR, CIM, манифест и др.);

 2) рачун или други документ који служи као рачун, издат у складу са Законом. 

Изузетно од става 1. овог члана, а у складу са ставом 3. истог члана Правилника о пореским ослобођењима, пореско ослобођење из члана 24. став 1. тачка 8) Закона, за превозне услуге које су у вези са извозом добара, од места утовара до места претовара која се налазе на територији Републике Србије, обвезник може да оствари ако поседује: 

1) рачун или други документ који служи као рачун, издат у складу са Законом; 

2) царинску декларацију за поступак транзита. 

Услугом превоза која је у вези са извозом добара из члана 24. став 1. тачка 8) Закона, а која се пружа пореском обвезнику у смислу члана 12. Закона, сматра се услуга превоза добара од места утовара у Републици Србији до одредишта ван Републике Србије, при чему се у рачуну који се издаје за предметну услугу исказује податак о укупном износу накнаде за ту услугу (члан 14. став 4. тачка 1) и став 5. Правилника о пореским ослобођењима). 

Ако је накнада, односно део накнаде наплаћен пре извршеног промета превозних услуга које су у вези са извозом добара, обвезник може да оствари пореско ослобођење ако поседује рачун о авансном плаћању, издат у складу са Законом (члан 14. став 6. Правилника о пореским ослобођењима). 

Одредбом члана 15. став 1. Правилника о пореским ослобођењима прописано је да пореско ослобођење из члана 24. став 1. тачка 8) Закона, за превозне услуге које су у вези са транзитом добара, обвезник може да оствари ако поседује:

 1) документ о извршеној услузи превоза (CMR, CIM, манифест и др.); 

2) рачун или други документ који служи као рачун, издат у складу са Законом.

 Сагласно ставу 3. истог члана Правилника о пореским ослобођењима, изузетно, ако се транзит добара врши далеководима, цевоводима или на сличан начин, пореско ослобођење обвезник може да оствари ако поседује:

 1) рачун или други документ који служи као рачун, издат у складу са Законом; 

2) потврду надлежног царинског органа о извршеном транзиту добара. 

Услугом превоза која је у вези са транзитом добара из члана 24. став 1. тачка 8) Закона, а која се пружа пореском обвезнику у смислу члана 12. Закона, сматра се услуга превоза добара преко територије Републике Србије, од места утовара до места истовара која се налазе ван Републике Србије, при чему се у рачуну који се издаје за предметну услугу исказује податак о укупном износу накнаде за ту услугу (члан 15. став 4. тачка 1) и став 5. Правилника о пореским ослобођењима).

 Ако је накнада, односно део накнаде наплаћен пре извршеног промета превозних услуга које су у вези са транзитом добара, обвезник може да оствари пореско ослобођење ако поседује рачун о авансном плаћању, издат у складу са Законом (члан 15. став 6. Правилника о пореским ослобођењима).

 Одредбом члана 16. став 1. Правилника о пореским ослобођењима прописано је да пореско ослобођење из члана 24. став 1. тачка 8) Закона, за превозне услуге које су у вези са привременим увозом добара, обвезник може да оствари ако поседује:

 1) документ о извршеној услузи превоза (CMR, CIM, манифест и др.); 

2) рачун или други документ који служи као рачун, издат у складу са Законом. 

Сагласно ставу 3. истог члана Правилника о пореским ослобођењима, услугом превоза која је у вези са привременим увозом добара из члана 24. став 1. тачка 8) Закона, а која се пружа пореском обвезнику у смислу члана 12. Закона, сматра се услуга превоза добара од места утовара ван Републике Србије до првог одредишта у Републици Србији из члана 19. став 3. Закона, при чему се у рачуну који се издаје за предметну услугу исказује податак о укупном износу накнаде за ту услугу (члан 16. став 3. тачка 1) и став 4. Правилника о пореским ослобођењима).

 Ако је накнада, односно део накнаде наплаћен пре извршеног промета превозних услуга које су у вези са привременим увозом добара, обвезник може да оствари пореско ослобођење ако поседује рачун о авансном плаћању, издат у складу са Законом (члан 16. став 5. Правилника о пореским ослобођењима).

 6. Примери за одређивање места промета услуге превоза добара који врши обвезник ПДВ

 1) Обвезник ПДВ пружа услугу превоза добара од Београда до Краљева пореском обвезнику који има седиште у Новом Саду. Место промета услуге је Нови Сад.

 Промет услуге опорезује се ПДВ по пореској стопи од 20%. 

2) Обвезник ПДВ пружа услугу превоза добара од Београда до Краљева пореском обвезнику који има седиште у Паризу.

 Место промета услуге је Париз. Промет услуге није предмет опорезивања ПДВ. 

3) Обвезник ПДВ пружа услугу превоза која је повезана са увозом добара од Париза до Београда пореском обвезнику који има седиште у Новом Саду.

 Место промета услуге је Нови Сад. Промет услуге ослобођен је ПДВ са правом на одбитак претходног пореза, ако је вредност те услуге садржана у основици за обрачунавање ПДВ за увоз добара и уз поседовање доказа прописаних Правилником о пореским ослобођењима.

 4) Обвезник ПДВ пружа услугу превоза која је повезана са увозом добара од Париза до Београда пореском обвезнику који има седиште у Риму. 

Место промета услуге је Рим. Промет услуге није предмет опорезивања ПДВ.

 5) Обвезник ПДВ пружа услугу превоза у вези са извозом добара од Београда до Париза пореском обвезнику који има седиште у Новом Саду.

 Место промета услуге је Нови Сад. Промет услуге ослобођен је ПДВ са правом на одбитак претходног пореза, ако обвезник ПДВ поседује доказе прописане Правилником о пореским ослобођењима.

 6) Обвезник ПДВ пружа услугу превоза у вези са извозом добара од Београда до Париза пореском обвезнику који има седиште у Паризу. 

Место промета услуге је Париз. Промет услуге није предмет опорезивања ПДВ.

 7) Обвезник ПДВ пружа услугу превоза добара од Париза до Барселоне пореском обвезнику који има седиште у Београду. 
Место промета услуге је Београд. Промет услуге опорезује се ПДВ по пореској стопи од 20%. 

8) Обвезник ПДВ пружа услугу превоза добара од Париза до Барселоне пореском обвезнику који има седиште у Риму.

 Место промета услуге је Рим. Промет услуге није предмет опорезивања ПДВ.

 9) Обвезник ПДВ пружа услугу превоза добара у вези са транзитом пореском обвезнику који има седиште у Београду, од Љубљане до Атине, преко територије Републике Србије.

 Место промета услуге је Београд. Промет услуге ослобођен је ПДВ са правом на одбитак претходног пореза, ако обвезник ПДВ поседује доказе прописане Правилником о пореским ослобођењима.

 10) Обвезник ПДВ пружа услугу превоза добара у вези са транзитом пореском обвезнику који има седиште у Атини, а који је истовремено обвезник ПДВ у Републици Србији, од Љубљане до Атине, преко територије Републике Србије.

 Место промета услуге је Атина. Промет услуге није предмет опорезивања ПДВ. 

7. Примери за одређивање места промета услуге превоза добара који врши страно лице које се није евидентирало за обавезу плаћања ПДВ у складу са Законом 

1) Страно лице које се није евидентирало за обавезу плаћања ПДВ у складу са Законом (у даљем тексту: страно лице) пружа услугу превоза добара од Београда до Краљева пореском обвезнику који има седиште у Новом Саду. 

Место промета услуге је Нови Сад. Промет услуге опорезује се ПДВ по пореској стопи од 20%. Порески дужник за предметни промет је порески обвезник - прималац услуге.

 2) Страно лице пружа услугу превоза добара од Београда до Краљева пореском обвезнику који има седиште у Паризу.
 Место промета услуге је Париз. Промет услуге није предмет опорезивања ПДВ.

 3) Страно лице пружа услугу превоза која је повезана са увозом добара од Париза до Београда пореском обвезнику који има седиште у Новом Саду. 

Место промета услуге је Нови Сад. Промет услуге ослобођен је ПДВ, ако је вредност те услуге садржана у основици за обрачунавање ПДВ за увоз добара и ако прималац услуге поседује доказе прописане Правилником о пореским ослобођењима. 

4) Страно лице пружа услугу превоза која је повезана са увозом добара од Париза до Београда пореском обвезнику који има седиште у Риму.

 Место промета услуге је Рим. Промет услуге није предмет опорезивања ПДВ. 

5) Страно лице пружа услугу превоза у вези са извозом добара од Београда до Париза пореском обвезнику који има седиште у Новом Саду. 

Место промета услуге је Нови Сад. Промет услуге ослобођен је ПДВ, ако прималац услуге поседује доказе прописане Правилником о пореским ослобођењима.

 6) Страно лице пружа услугу превоза у вези са извозом добара од Београда до Париза пореском обвезнику који има седиште у Паризу. Место промета услуге је Париз. Промет услуге није предмет опорезивања ПДВ. 

7) Страно лице пружа услугу превоза добара од Париза до Барселоне пореском обвезнику који има седиште у Београду. Место промета услуге је Београд. 

Промет услуге опорезује се ПДВ по пореској стопи од 20%. Порески дужник за предметни промет је порески обвезник - прималац услуге. 

8) Страно лице пружа услугу превоза добара од Париза до Барселоне пореском обвезнику који има седиште у Риму.

 Место промета услуге је Рим. Промет услуге није предмет опорезивања ПДВ. 

9) Страно лице пружа услугу превоза која је повезана са транзитом добара од Минхена до Истанбула, преко територије Републике Србије, пореском обвезнику који има седиште у Чачку. 

Место промета услуге је Чачак. Промет услуге ослобођен је ПДВ, ако прималац услуге поседује доказе прописане Правилником о пореским ослобођењима. 

10) Страно лице пружа услугу превоза која је повезана са транзитом добара од Минхена до Истанбула, преко територије Републике Србије, пореском обвезнику који има седиште у Минхену.
 Место промета услуге је Минхен. Промет услуге није предмет опорезивања ПДВ. 

НАПОМЕНА: У случају када услугу превоза добара пружа нерезидентно правно лице (страно лице или обвезник ПДВ у Републици Србији) правном лицу, односно предузетнику из Републике Србије, исплатилац прихода дужан је да по основу пружања услуге превоза добара, у делу који је фактички извршен на територији Републике Србије, обрачуна, обустави и плати порез по одбитку у складу са законом којим се уређује порез на добит правних лица, односно законом којим се уређује порез на доходак грађана.  

                                                                                                              П.О. МИНИСТРА 
                                                                                                         ДРЖАВНИ СЕКРЕТАР 
                                                                                                            Ненад Мијаиловић 


                                                                                            


понедељак, 10. април 2017.

STORNIRANJE PORESKE PRIJAVE PPDG-1S


Storniranje poreske prijave PPDG-1S vrši isključivo Poreska uprava i to isključivo na zahtev poreskog obveznika.

Dakle, poreski obveznik  ne može preko portala e-Porezi izvršiti storniranje poreske prijave. Zahtev za storniranje poreske prijave može se podneti na obrascu ZIG-Zahtev za ispravku greške. U zahtevu je potrebno precizno navesti razloge zbog kojih se traži storniranje poreske prijave.

Poreska uprava će postupiti po zahtevu za storniranje isključivo u slučajevima kada je isti podnet zbog toga što je obveznik napravio grešku koja se odnosi na deo prijave:


Deo 1:Podaci o prijavi;

Deo 2. Podaci o poreskom obvezniku;

Deo  3 Podaci za utvrđivanje obaveze plaćanja poreza /doprinosa;

Deo 4. Podaci o radnji/poljoprivrednom gazdinstvu;

Deo 5.Podaci o delatnosti.

S tim u vezi, storniranje poreske prijave može se izvršiti isključivo zbog greške  u podacima koji se odnose na opšte podatke o prijavi, odnosno obvezniku, a ne zbog  greške koje se odnose na finansijske parametre iskazane u prijavi, odnosno poreskom bilansu.

Izmenu finansijskih parametara vrši isključivo poreski obveznik podnošenjem izmenjene poreske prijave u skladu sa članom 40 Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Prijava se može stornirati i ukoliko je obveznik podneo prijavu a nije trebao da je podnese, odnosno ako je dva puta podneo istu prijavu (dupla prijava). 

Datum storniranja prijave može biti tekući ili kasniji datum. 

Prijava se ne može stornirati retroaktivno.

Poreska uprava donosi rešenje  o storniranju poreske prijave i uručuje ga poreskom obvezniku, odnosno njegovom punomoćniku.


среда, 05. април 2017.

ОБЈАШЊЕЊЕ МИНИСТАРСТВА ФИНАНСИЈА У ВЕЗИ СА ОДРЕЂИВАЊЕМ МЕСТА ПРОМЕТА УСЛУГА ИЗНАЈМЉИВАЊА ПРЕВОЗНИХ СРЕДСТАВА И ДРУГИХ ПОКРЕТНИХ СТВАРИ ОД 01.АПРИЛА 2017. ГОДИНЕ

На основу члана 23. став 2. Закона о државној управи („Службени гласник РС”, бр. 79/05, 101/07, 95/10 и 99/14), Министар финансија доноси


 ОБЈАШЊЕЊЕ
 у вези са одређивањем места промета услуга изнајмљивања превозних средстава и других покретних ствари, од 1. априла 2017. године 

1. Увод
 Од 1. априла 2017. године примењују се нова правила за одређивање места промета услуга, која су прописана одредбама члана 12. Закона о порезу на додату вредност („Службени гласник РС”, бр. 84/04, 86/04 - исправка, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14-др. закон, 142/14, 83/15 и 108/16 - у даљем тексту: Закон).

У складу са наведеним правилима, место промета услуга одређује се у зависности од тога да ли се услуга пружа пореском обвезнику или лицу које није порески обвезник.

2. Одређивање пореског обвезника коме се пружа услуга у циљу утврђивања места промета услуга изнајмљивања превозних средстава и других покретних ствари 

За сврху примене правила која се односе на одређивање места промета услуга, одредбом члана 12. став 1. Закона прописано је да се овим чланом одређује порески обвезник искључиво за сврху примене тих правила. Одредбама члана 12. став 2. Закона прописано је да када услугу пружа лице које је обвезник ПДВ у складу са овим законом, пореским обвезником којем се пружа услуга сматра се:
 1) свако лице које обавља делатност као трајну активност без обзира на циљ обављања те делатности;
 2) правна лица, државни органи, органи територијалне аутономије и локалне самоуправе са седиштем у Републици;
3) страна правна лица, државни органи, органи територијалне аутономије и локалне самоуправе, регистровани за плаћање пореза на потрошњу у држави у којој имају седиште.

Сагласно одредбама члана 12. став 3. Закона, када услугу пружа страно лице које се није евидентирало за обавезу плаћања ПДВ у складу са овим законом, пореским обвезником којем се пружа услуга сматра се:
 1) свако лице које обавља делатност као трајну активност без обзира на циљ обављања те делатности;
2) правна лица, државни органи, органи територијалне аутономије и локалне самоуправе.

НАПОМЕНА: Порески обвезник из члана 12. ст. 2. и 3. Закона не мора истовремено да буде и обвезник ПДВ. Наиме, поједина лица која, по природи ствари, нису обвезници ПДВ (с обзиром да не обављају делатност у циљу остваривања прихода), примера ради хуманитарне организације, сматрају се пореским обвезницима из члана 12. ст. 2. и 3. Закона.

 3. Одређивање места промета услуга изнајмљивања превозних средстава и других покретних ствари – примена општег правила и изузетака 

Место промета великог броја услуга одређује се у складу са општим правилима прописаним одредбама члана 12. ст. 4. и 5. Закона, док су за одређивање места промета одређених услуга (наведених у Закону) прописани изузеци од примене општих правила.

 С тим у вези, изузеци од примене општих правила, a који се односе на услуге изнајмљивања превозних средстава и других покретних ствари, прописани су одредбама члана 12. став 6. тач. 5) и 6) и тачка 7) подтачка (8) Закона, и то за услуге:

 1) изнајмљивања превозних средстава на краћи временски период, независно од тога да ли се услуге пружају пореском обвезнику или лицу које није порески обвезник, у смислу да се местом промета тих услуга сматра место у којем се превозно средство стварно ставља на коришћење примаоцу услуге (члан 12. став 6. тачка 5) Закона);
 2) изнајмљивања превозних средстава на временски период који се не сматра краћим временским периодом у смислу Закона, које се пружају лицу које није порески обвезник, у смислу да се местом промета тих услуга сматра место у којем то лице има седиште, пребивалиште или боравиште (члан 12. став 6. тачка 6) Закона);
 3) изнајмљивања покретних ствари, осим превозних средстава, које се пружају лицу које није порески обвезник, у смислу да се местом промета тих услуга сматра место седишта, пребивалишта или боравишта примаоца услуга (члан 12. став 6. тачка 7) подтачка (8) Закона).

 За одређивање места промета услуга изнајмљивања превозних средстава на временски период који се не сматра краћим временским периодом у смислу Закона и услуга изнајмљивања покретних ствари, осим превозних средстава, које се пружају пореском обвезнику, примењује се опште правило прописано чланом 12. став 4. Закона.

НАПОМЕНА: У циљу адекватне примене наведених законских одредаба, неопходно је утврдити да ли је у конкретном случају реч о изнајмљивању добара која се сматрају превозним средствима и с тим у вези да ли се превозна средства изнајмљују на краћи временски период или на временски период који се не сматра краћим временским периодом у смислу Закона, или је реч о изнајмљивању покретних ствари која се не сматрају превозним средствима у смислу Закона.
 3.1. Превозна средства

 Правилником о утврђивању превозних средстaва за сврху одређивања места промета услуга изнајмљивања тих средстава, у смислу Закона о порезу на додату вредност („Службени гласник РС”, број 21/17 – у даљем тексту: Правилник), чланом 2. став 1. прописано је да се превозним средствима, у смислу члана 12. став 6. тач. 5), 6) и тачка 7) подтачка (8) Закона, сматрају возила и друга добра намењена превозу лица или ствари, са или без мотора. Према ставу 2. истог члана Правилника, превозним средствима из става 1. овог члана сматрају се нарочито:

 1) друмска возила, и то: аутобус, минибус, камион, возило за комбиновани превоз лица и ствари, путнички аутомобил, мопед, мотоцикл, трицикл, четвороцикл, бицикл, камп кућица и камп приколица;
2) приколице и полуприколице;
3) железнички вагони;
4) пловила, и то: брод, јахта, чамац, баржа и скела;
5) ваздухоплови, и то: авион, хеликоптер и једрилица, укључујући параглајдер и балон;
 6) возила посебно намењена превозу болесних и повређених лица;
7) трактори и мотокултиватори;
 8) инвалидска колица.

Возила која нису намењена превозу лица или ствари (нпр. железничко вучно возило, брод тегљач, брод потискивач, покретни кран, виљушкар, багер, комбајн, тркачки аутомобили и др), као и контејнери, палете и сл, не сматрају се превозним средствима из става 1. овог члана (став 3. члана 2. Правилника).

Сагласно наведеном, превозним средствима сматрају се добра наведена у члану 2. став
2. Правилника и друга добра која су намењена превозу лица или ствари, са или без мотора, док се покретним стварима, која се не сматрају превозним средствима, сматрају сва возила и друга добра, која нису намењена превозу лица или ствари.

3.2. Краћи временски период

 Краћим временским периодом из става 6. тачка 5) овог члана сматра се непрекидни временски период који није дужи од 30 дана, а ако се ради о пловилима од 90 дана (члан 12. став 8. Закона).

3.3. Примери за одређивање места промета услуга изнајмљивања превозних средстава на краћи временски период (члан 12. став 6. тачка 5) Закона – независно од тога да ли се услуга пружа пореском обвезнику или лицу које није порески обвезник)

 1) Обвезник ПДВ изнајмљује камион, који се физички налази у Будимпешти, пореском обвезнику са седиштем у Крагујевцу, на период од 30 дана. Место промета услуге је Будимпешта. По овом основу обвезник ПДВ не обрачунава и не плаћа ПДВ.

2) Обвезник ПДВ изнајмљује камион, који се физички налази у Будимпешти, пореском обвезнику са седиштем у Барселони, на период од 30 дана. Место промета услуге је Будимпешта. По овом основу обвезник ПДВ не обрачунава и не плаћа ПДВ.

3) Обвезник ПДВ изнајмљује аутобус, који се физички налази у Суботици, пореском обвезнику са седиштем у Нишу, на период од 21 дан. Место промета услуге је Суботица. По овом основу обвезник ПДВ обрачунава и плаћа ПДВ.

 4) Обвезник ПДВ изнајмљује аутобус, који се физички налази у Суботици, пореском обвезнику са седиштем у Софији, на период од 21 дан. Место промета услуге је Суботица. По овом основу обвезник ПДВ обрачунава и плаћа ПДВ.

 5) Обвезник ПДВ изнајмљује путнички аутомобил, који се физички налази у Подгорици, лицу које није порески обвезник, са пребивалиштем у Ужицу, на период од 3 дана. Место промета услуге је Подгорица. По овом основу обвезник ПДВ не обрачунава и не плаћа ПДВ.

6) Обвезник ПДВ изнајмљује путнички аутомобил, који се физички налази у Подгорици, лицу које није порески обвезник, са боравиштем у Бечу, на период од 3 дана. Место промета услуге је Подгорица. По овом основу обвезник ПДВ не обрачунава и не плаћа ПДВ.

 7) Обвезник ПДВ изнајмљује четвороцикл, који се физички налази у Београду, лицу које није порески обвезник, са пребивалиштем у Нишу, на период од 5 дана. Место промета услуге је Београд. По овом основу обвезник ПДВ обрачунава и плаћа ПДВ.

 8) Обвезник ПДВ изнајмљује четвороцикл, који се физички налази у Београду, лицу које није порески обвезник, са пребивалиштем у Бечу, на период од 5 дана. Место промета услуге је Београд. По овом основу обвезник ПДВ обрачунава и плаћа ПДВ.

 9) Обвезник ПДВ изнајмљује јахту, која се физички налази у Ници, лицу које није порески обвезник, са пребивалиштем у Новом Саду, на период од 75 дана. Место промета услуге је Ница. По овом основу обвезник ПДВ не обрачунава и не плаћа ПДВ.

10) Страно лице које се није евидентирало за обавезу плаћања ПДВ у складу са Законом (у даљем тексту: страно лице) изнајмљује камион, који се физички налази у Будимпешти, пореском обвезнику са седиштем у Крагујевцу, на период од 30 дана. Место промета услуге је Будимпешта. По основу промета предметне услуге, прималац услуге – порески обвезник са седиштем у Крагујевцу није порески дужник, тј. нема обавезу да обрачуна и плати ПДВ.

 11) Страно лице изнајмљује аутобус, који се физички налази у Суботици, пореском обвезнику са седиштем из Ниша, на период од 21 дан. Место промета услуге је Суботица. По основу промета предметне услуге, прималац услуге – порески обвезник са седиштем у Нишу има обавезу да обрачуна и плати ПДВ, као порески дужник из члана 10. став 1. тачка 3) Закона.

 12) Страно лице изнајмљује путнички аутомобил, који се физички налази у Подгорици, лицу које није порески обвезник, са пребивалиштем у Ужицу, на период од 3 дана. Место промета услуге је Подгорица. По основу промета предметне услуге, прималац услуге – лице које није порески обвезник, са пребивалиштем у Ужицу, није порески дужник, тј. нема обавезу да обрачуна и плати ПДВ.

13) Страно лице изнајмљује четвороцикл, који се физички налази у Београду, лицу које није порески обвезник, са пребивалиштем у Нишу, на период од 5 дана. Место промета услуге је Београд. По основу промета предметне услуге, прималац услуге – лице које није порески обвезник, са пребивалиштем у Нишу, има обавезу да обрачуна и плати ПДВ, као порески дужник из члана 10. став 1. тачка 3) Закона.

 14) Страно лице изнајмљује јахту, која се физички налази у Ници, лицу које је порески обвезник са седиштем у Новом Саду, на период од 90 дана. Место промета услуге је Ница. По основу промета предметне услуге, прималац услуге – порески обвезник са седиштем у Новом Саду није порески дужник, тј. нема обавезу да обрачуна и плати ПДВ.

3.4. Примери за одређивање места промета услуга изнајмљивања превозних средстава на временски период који се не сматра краћим временским периодом у складу са Законом (члан 12. став 4. Закона – када се услуга пружа пореском обвезнику, односно члан 12. став 6. тачка 6) Закона – када се услуга пружа лицу које није порески обвезник)

 1) Обвезник ПДВ изнајмљује камион, који се физички налази у Будимпешти, пореском обвезнику са седиштем у Крагујевцу, на период од 45 дана. Место промета услуге је Крагујевац. По основу промета предметне услуге, обвезник ПДВ има обавезу да обрачуна и плати ПДВ.

2) Обвезник ПДВ изнајмљује камион, који се физички налази у Будимпешти, пореском обвезнику са седиштем у Барселони, на период од 45 дана. Место промета услуге је Барселона. По основу промета предметне услуге обвезник ПДВ не обрачунава и не плаћа ПДВ

. 3) Обвезник ПДВ изнајмљује аутобус, који се физички налази у Суботици, пореском обвезнику са седиштем у Нишу, на период од 60 дана. Место промета услуге је Ниш. По основу промета предметне услуге обвезник ПДВ обрачунава и плаћа ПДВ.

 4) Обвезник ПДВ изнајмљује аутобус, који се физички налази у Суботици, пореском обвезнику са седиштем у Бања Луци, на период од 60 дана. Место промета услуге је Бања Лука. По основу промета предметне услуге обвезник ПДВ не обрачунава и не плаћа ПДВ.

5) Обвезник ПДВ изнајмљује путнички аутомобил, који се физички налази у Подгорици, лицу које није порески обвезник, са пребивалиштем у Ужицу, на период од 32 дана. Место промета услуге је Ужице. По основу промета предметне услуге обвезник ПДВ обрачунава и плаћа ПДВ.

6) Обвезник ПДВ изнајмљује путнички аутомобил, који се физички налази у Подгорици, лицу које није порески обвезник, са боравиштем у Бечу, на период од 32 дана. Место промета услуге је Беч. По основу промета предметне услуге обвезник ПДВ не обрачунава и не плаћа ПДВ.

7) Обвезник ПДВ изнајмљује четвороцикл, који се физички налази у Београду, лицу које није порески обвезник, са пребивалиштем у Нишу, на период од 120 дана. Место промета услуге је Ниш. По основу промета предметне услуге обвезник ПДВ обрачунава и плаћа ПДВ.

 8) Обвезник ПДВ изнајмљује четвороцикл, који се физички налази у Београду, лицу које није порески обвезник, са пребивалиштем у Бечу, на период од 120 дана. Место промета услуге је Беч. По основу промета предметне услуге обвезник ПДВ не обрачунава и не плаћа ПДВ.

 9) Обвезник ПДВ изнајмљује јахту, која се физички налази у Ници, лицу које није порески обвезник, са пребивалиштем у Београду, на период од 95 дана. Место промета услуге је Београд. По основу промета предметне услуге обвезник ПДВ обрачунава и плаћа ПДВ.

10) Страно лице изнајмљује камион, који се физички налази у Будимпешти, пореском обвезнику са седиштем у Крагујевцу, на период од 50 дана. Место промета услуге је Крагујевац. По основу промета предметне услуге, прималац услуге – порески обвезник са седиштем у Крагујевцу има обавезу да обрачуна и плати ПДВ, као порески дужник из члана 10. став 1. тачка 3) Закона.

11) Страно лице изнајмљује аутобус, који се физички налази у Суботици, пореском обвезнику са седиштем у Нишу, на период од 45 данa. Место промета услуге је Ниш. По основу промета предметне услуге, прималац услуге – порески обвезник са седиштем у Нишу има обавезу да обрачуна и плати ПДВ, као порески дужник из члана 10. став 1. тачка 3) Закона.

 12) Страно лице изнајмљује путнички аутомобил, који се физички налази у Подгорици, лицу које није порески обвезник, са пребивалиштем у Ужицу, на период од 35 дана. Место промета услуге је Ужице. По основу промета предметне услуге, прималац услуге – лице које није порески обвезник, са пребивалиштем у Ужицу, има обавезу да обрачуна и плати ПДВ, као порески дужник из члана 10. став 1. тачка 3) Закона.

13) Страно лице изнајмљује четвороцикл, који се физички налази у Београду, лицу које није порески обвезник, са пребивалиштем у Нишу, на период од 60 дана. Место промета услуге је Ниш. По основу промета предметне услуге, прималац услуге – лице које није порески обвезник, са пребивалиштем у Нишу, има обавезу да обрачуна и плати ПДВ, као порески дужник из члана 10. став 1. тачка 3) Закона.

14) Страно лице изнајмљује јахту, која се физички налази у Ници, лицу које је порески обвезник са седиштем у Новом Саду, на период од 120 дана. Место промета услуге је Нови Сад. По основу промета предметне услуге, прималац услуге – порески обвезник са седиштем у Новом Саду има обавезу да обрачуна и плати ПДВ, као порески дужник из члана 10. став 1. тачка 3) Закона.

 3.5. Примери за одређивање места промета услуга изнајмљивања покретних ствари, осим превозних средстава (члан 12. став 4. Закона – када се услуга пружа пореском обвезнику, односно члан 12. став 6. тачка 7) подтачка (8) Закона – када се услуга пружа лицу које није порески обвезник) 

1) Обвезник ПДВ изнајмљује грађевинску машину пореском обвезнику са седиштем у Београду. Место промета услуге је Београд. По основу промета предметне услуге, обвезник ПДВ има обавезу да обрачуна и плати ПДВ.

2) Обвезник ПДВ изнајмљује контејнер пореском обвезнику са седиштем у Скопљу. Место промета услуге је Скопље. По основу промета предметне услуге обвезник ПДВ не обрачунава и не плаћа ПДВ.

3) Обвезник ПДВ изнајмљује компјутерску опрему представништву страног правног лица које се налази у Београду. Реч је о представништву које се не сматра сталном пословном јединицом из члана 8. став 5. Закона, али се сматра сталном пословном јединицом из члана 12. Закона. Место промета услуге је Београд. По основу промета предметне услуге, обвезник ПДВ има обавезу да обрачуна и плати ПДВ.

 4) Обвезник ПДВ изнајмљује хаљину физичком лицу које није порески обвезник, са пребивалиштем у Крушевцу. Место промета услуге је Крушевац. По основу промета предметне услуге, обвезник ПДВ има обавезу да обрачуна и плати ПДВ.

5) Обвезник ПДВ изнајмљује видео - бим лицу које није порески обвезник са седиштем у Сарајеву. Место промета услуге је Сарајево. По основу промета предметне услуге обвезник ПДВ не обрачунава и не плаћа ПДВ.

 6) Обвезник ПДВ изнајмљује намештај – столове и столице физичком лицу које није порески обвезник, са пребивалиштем у Сегедину. Место промета услуге је Сегедин. По основу промета предметне услуге обвезник ПДВ не обрачунава и не плаћа ПДВ.

 7) Страно лице изнајмљује брод ледоломац пореском обвезнику са седиштем у Београду. Место промета услуге је Београд. По основу промета предметне услуге, прималац услуге – порески обвезник са седиштем у Београду има обавезу да обрачуна и плати ПДВ, као порески дужник из члана 10. став 1. тачка 3) Закона.

8) Страно лице изнајмљује комбајн пореском обвезнику са седиштем у Вршцу. Место промета услуге је Вршац. По основу промета предметне услуге, прималац услуге – порески обвезник са седиштем у Вршцу има обавезу да обрачуна и плати ПДВ, као порески дужник из члана 10. став 1. тачка 3) Закона.

9) Страно лице изнајмљује багер огранку у Москви пореског обвезника са седиштем у Краљеву. Место промета услуге је Москва. По основу промета предметне услуге, прималац услуге – порески обвезник са седиштем у Краљеву није порески дужник, тј. нема обавезу да обрачуна и плати ПДВ.

10) Страно лице изнајмљује планинарску опрему физичком лицу које није порески обвезник, са пребивалиштем у Зајечару. Место промета услуге је Зајечар. По основу промета предметне услуге, прималац услуге – лице које није порески обвезник, са пребивалиштем у Зајечару, има обавезу да обрачуна и плати ПДВ, као порески дужник из члана 10. став 1. тачка 3) Закона.

НАПОМЕНЕ:

1. У случају када предметне услуге пружа нерезидентно правно лице (страно лице или обвезник ПДВ у Републици Србији) правном лицу, односно предузетнику из Републике Србије, исплатилац прихода дужан је да по основу тих услуга обрачуна, обустави и плати порез по одбитку у складу са законом којим се уређује порез на добит правних лица, односно законом којим се уређује порез на доходак грађана.

2. По основу поступака привременог увоза превозних средстава или других покретних ствари одобрених од 1. априла 2017. године, односно пре 1. априла 2017. године, на основу уговора чији су предмет услуге изнајмљивања тих добара, а за које је место промета, у складу са чланом 12. Закона, у Републици Србији, надлежни царински орган, почев од 1. априла 2017. године, не обрачунава и не наплаћује ПДВ, већ ПДВ обрачунава и плаћа порески дужник у складу са Законом. Наиме, ако промет наведених услуга врши обвезник ПДВ (домаћи или страни), порески дужник за тај промет је обвезник ПДВ – пружалац услуга у складу са чланом 10. став 1. тачка 1) Закона, а ако промет услуга врши страно лице, порески дужник је прималац услуга у складу са чланом 10. став 1. тачка 3) Закона.

Још о правилима за одређивање места промета услуга прочитајте ОВДЕ.


                                                                                                      П.О. МИНИСТРА
                                                                                               ДРЖАВНИ СЕКРЕТАР
                                                                                                 Ненад Мијаиловић

Извор: Veb sajt Ministarstva finansija

недеља, 02. април 2017.

OBJAŠNJENJE MINISTARSTVA FINANSIJA U VEZI SA GODIŠNJIM POREZOM NA DOHODAK GRAĐANA ZA 2016. GODINU: Poreska prijava podnosi se najkasnije do 15. maja 2017. godine



1. Godišnji porez na dohodak građana
Godišnji porez na dohodak građana plaćaju fizička lica koja su u kalendarskoj godini ostvarila dohodak veći od trostrukog iznosa prosečne godišnje zarade po zaposlenom isplaćene u Republici Srbiji u godini za koju se utvrđuje porez, prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike, u skladu sa odredbom člana 87. stav 1. Zakona o porezu na dohodak građana ("Sl. glasnik RS", br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 - ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 - odluka US, 7/2012 - usklađeni din. izn., 93/2012, 114/2012 - odluka US, 8/2013 - usklađeni din. izn., 47/2013, 48/2013 - ispr., 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn., 57/2014, 68/2014 - dr. zakon, 5/2015 - usklađeni din. izn., 112/2015, 5/2016 - usklađeni din. izn. i 7/2017 - usklađeni din. izn.- dalje: Zakon).
2. Poreski obveznici
Saglasno odredbi člana 87. stav 1. Zakona, obveznici godišnjeg poreza na dohodak građana su fizička lica koja su u kalendarskoj godini ostvarila dohodak veći od trostrukog iznosa prosečne godišnje zarade po zaposlenom isplaćene u Republici Srbiji u godini za koju se utvrđuje porez, prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike, i to:
1) rezidenti za dohodak ostvaren na teritoriji Republike Srbije i u drugoj državi;
2) nerezidenti za dohodak ostvaren na teritoriji Republike Srbije.
3. Neoporezivi iznos
Neoporezivi iznos dohotka za 2016. godinu je 2.285.064 dinara i jednak je visini trostrukog iznosa prosečne godišnje zarade po zaposlenom isplaćene u Republici Srbiji u 2016. godini, prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike.
Prema podatku Republičkog zavoda za statistiku, objavljenom u "Sl. glasniku RS", br. 5/2017, prosečna godišnja zarada po zaposlenom u Republici Srbiji isplaćena u 2016. godini iznosi 761.688 dinara.
4. Prihodi koji se oporezuju
Prema odredbi člana 87. stav 2. Zakona, predmet oporezivanja godišnjim porezom na dohodak građana su prihodi koji su isplaćeni (ostvareni) u periodu od 1. januara zaključno sa 31. decembrom 2016. godine, nezavisno od toga za koji su period isplaćeni, i to:
1) zarada iz čl. 13. do 15b. Zakona;
2) oporezivi prihod od samostalne delatnosti iz čl. 33. stav 2. i 40. Zakona;
3) oporezivi prihod od autorskih prava, prava srodnih autorskom pravu i prava industrijske svojine iz čl. 55. i 60. Zakona;
4) oporezivi prihod od izdavanja nepokretnosti iz člana 63. stav 3. Zakona;
5) oporezivi prihod od davanja u zakup pokretnih stvari iz člana 82. st. 3. i 4. Zakona;
6) oporezivi prihod sportista i sportskih stručnjaka iz člana 84a Zakona;
7) oporezivi drugi prihodi iz člana 85. Zakona;
8) prihodi po osnovima iz tač. 1) do 7) ovog stava, ostvareni i oporezovani u drugoj državi za obveznike iz stava 1. tačka 1) ovog člana.
Za utvrđivanje godišnjeg poreza za 2016. godinu po osnovu prihoda od izdavanja nepokretnosti primenjivaće se odredba člana 63. stav 3. Zakona o porezu na dohodak, imajući u vidu da saglasno članu 42. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana ("Sl. glasnik RS", br. 112/2015) prihod od nepokretnosti iz člana 65v Zakona će se uračunavati u osnovicu godišnjeg poreza počev za 2017. godinu.
5. Prihodi koji se umanjuju za plaćeni porez i doprinose za obavezno socijalno osiguranje
Prema odredbi člana 87. stav 3. Zakona, zarada, oporezivi prihod od samostalne delatnosti za preduzetnike koji porez plaćaju na paušalno utvrđeni prihod, oporezivi prihod od autorskih prava, prava srodnih autorskom pravu i prava industrijske svojine, oporezivi prihod sportista i sportskih stručnjaka i oporezivi drugi prihodi iz člana 85. Zakona, umanjuju se za porez i doprinose za obavezno socijalno osiguranje plaćene u Republici Srbiji na teret lica koje je ostvarilo zaradu, odnosno oporezive prihode, a ostati oporezivi prihodi koji su predmet oporezivanja godišnjim porezom - oporezivi prihod od samostalne delatnosti za preduzetnike koji vode poslovne knjige a nisu se opredelili za ličnu zaradu, oporezivi prihod od izdavanja nepokretnosti i oporezivi prihod od davanja u zakup pokretnih stvari - umanjuju se za porez plaćen na te prihode u Republici Srbiji.
Za preduzetnike koji vode poslovne knjige a koji su se opredelili za ličnu zaradu, zarada se umanjuje za porez i doprinose za obavezno socijalno osiguranje plaćene u Republici Srbiji na teret tog preduzetnika, a oporezivi prihod iz člana 33. stav 2. ovog zakona koji ostvari od samostalne delatnosti umanjuje se za porez plaćen na te prihode u Republici Srbiji.
Dakle, za porez na dohodak građana i doprinose za obavezno socijalno osiguranje plaćene u Republici Srbiji na teret lica koje je ostvarilo prihod umanjuju se:
  • zarada,
  • oporezivi prihod od samostalne delatnosti za preduzetnike koji porez plaćaju na paušalno utvrđeni prihod,
  • oporezivi prihod od autorskih prava. prava srodnih autorskom pravu i prava industrijske svojine,
  • oporezivi prihod sportista i sportskih stručnjaka, i
  • oporezivi drugi prihodi iz člana 85. Zakona.
Za porez na dohodak građana koji je plaćen u Republici Srbiji umanjuju se sledeći prihodi:
  • oporezivi prihod od samostalne delatnosti za preduzetnike koji vode poslovne knjige a nisu se opredelili za ličnu zaradu,
  • oporezivi prihod od izdavanja nepokretnosti,
  • oporezivi prihod od davanja u zakup pokretnih stvari, i
  • određeni oporezivi drugi prihodi iz člana 85. Zakona.
Po osnovu prihoda od samostalne delatnosti za preduzetnike koji porez plaćaju na paušalno utvrđeni prihod oporezivi prihod umanjuje se za porez i doprinose za obavezno socijalno osiguranje koji su po tom osnovu plaćeni u Republici Srbiji. Za preduzetnike koji vode poslovne knjige a nisu se opredelili za ličnu zaradu oporezivi prihod od samostalne delatnosti umanjuje se za porez koji je po tom osnovu plaćen u Republici Srbiji, a za preduzetnike koji vode poslovne knjige a opredelili su se za ličnu zaradu, oporezivi prihod od samostalne delatnosti umanjuje se za porez plaćen na te prihode u Republici Srbiji i uvećava se za iznos lične zarade isplaćene u toj kalendarskoj godini (umanjene za porez i doprinose za obavezno socijalno osiguranje plaćene u Republici Srbiji na teret tog preduzetnika).
Najviša godišnja osnovica doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za 2016. godinu iznosi 3.808.440 dinara ("Sl. glasnik RS", br. 7/2017).
U slučaju da su doprinosi za obavezno socijalno osiguranje u toku 2016. godine plaćeni iz osnovice koja prelazi iznos najviše godišnje osnovice doprinosa od 3.808.440 dinara, obveznik ima pravo na povraćaj više plaćenog iznosa doprinosa saglasno Zakonu o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004, 61/2005, 62/2006, 5/2009, 52/2011, 101/2011, 7/2012 - usklađeni din. izn., 8/2013 - usklađeni din. izn., 47/2013, 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn., 57/2014, 68/2014 - dr. zakon, 5/2015 - usklađeni din. izn., 112/2015, 5/2016 - usklađeni din. izn. i 7/2017 - usklađeni din. izn.)
Prema odredbi člana 87. stav 4. Zakona, dohodak koji se oporezuje godišnjim porezom uvećava se za iznos koji se, u kalendarskoj godini za koju se utvrđuje godišnji porez, obvezniku isplati po osnovu povraćaja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje u skladu sa zakonom kojim se uređuju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje. Saglasno tome, iznos koji je u 2016. godini obvezniku isplaćen po osnovu povraćaja više plaćenih doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, uračunava se u dohodak koji se oporezuje godišnjim porezom za 2016. godinu. Dohodak za oporezivanje ne uvećava se za iznos koji je u 2016. godini obveznik ostvario po osnovu povraćaja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje zaključno za 2012. godinu, shodno odredbi člana 71. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana ("Sl. glasnik RS", br. 47/2013). Primera radi, ako je obveznik u 2016. godini ostvario povraćaj doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za 2012. 2013. i 2014. godinu, dohodak za oporezivanje uvećava se samo za iznos povraćaja koji je ostvario za 2013. i 2014. godinu.
Prihodi ostvareni i oporezovani u drugoj državi umanjuju se za porez plaćen u toj drugoj državi (član 87. stav 5. Zakona).
6. Dohodak za oporezivanje
Saglasno odredbi člana 87. stav 6. Zakona, dohodak za oporezivanje čini razlika između dohotka utvrđenog u skladu sa st. 2. do 5. ovog člana i neoporezivog iznosa iz stava 1. istog člana Zakona.
To znači, da se dohodak za oporezivanje utvrđuje kao razlika između godišnjeg zbira prihoda (koji su predmet oporezivanja godišnjim porezom na dohodak građana, uvećanog za iznos koji se obvezniku isplati po osnovu povraćaja doprinosa) ostvarenih u 2016. godini umanjenog za porez i doprinose za obavezno socijalno osiguranje plaćene na prihod koji je ostvaren u toj kalendarskoj godini i neoporezivog iznosa od 2.285.064 dinara.
7. Poreska osnovica
Poresku osnovicu za plaćanje godišnjeg poreza na doh0dak građana predstavlja oporezivi dohodak, saglasno odredbama člana 88. Zakona. Oporezivi dohodak čini razlika između dohotka za oporezivanje i ličnih odbitaka iz člana 88. stav 1. Zakona.
Prema članu 88. stav 1. Zakona. obveznik godišnjeg poreza na dohodak građana ima pravo na lične odbitke koji iznose:
  • za obveznika - 40% od prosečne godišnje zarade po zaposlenom, što iznosi 304.675 dinara;
  • za izdržavanog člana porodice - 15% od prosečne godišnje zarade po zaposlenom, po članu, što iznosi 114.253 dinara.
Ukupan iznos ličnih odbitaka ne može biti veći od 50% dohotka za oporezivanje.
Ako su dva ili više članova porodice obveznici godišnjeg poreza na dohodak građana, odbitak za izdržavane članove porodice može ostvariti samo jedan obveznik.
8. Poreska stopa
Prema odredbi člana 89. Zakona, godišnji porez na dohodak građana obračunava se i plaća po propisanoj poreskoj stopi.
Naime, za poreskog obveznika koji je u kalendarskoj godini ostvario oporezivi dohodak do šestostruke prosečne godišnje zarade, stopa godišnjeg poreza je 10%.
Ukoliko je poreski obveznik ostvario oporezivi dohodak koji je viši od šestostruke prosečne godišnje zarade, na iznos koji je viši od šestostruke prosečne godišnje zarade primenjuje se stopa godišnjeg poreza od 15%.
Prema tome, ako je poreski obveznik ostvario oporezivi dohodak u iznosu:
  • do 4.570.128 dinara - primenjuje se poreska stopa od 10%:
  • preko 4.570.128 dinara - primenjuje se poreska stopa od 10% na iznos do 4.570.128 dinara, a poreska stopa od 15% na iznos preko 4.570.128 dinara.
9. Poreska prijava
Poreska prijava za utvrđivanje godišnjeg poreza na dohodak građana za 2016. godinu podnosi se na Obrascu PPDG-2R - Poreska prijava za utvrđivanje godišnjeg poreza na dohodak građana za godinu, koji je propisan Pravilnikom o obrascima poreskih prijava za utvrđivanje poreza na dohodak građana koji se plaća po rešenju ("Sl. glasnik RS", br. 49/2014, 28/2015, 30/2015 i 28/2016 - dalje: Pravilnik)
Poresku prijavu na Obrascu PPDG-2R poreski obveznik može da podnese u elektronskom obliku ili u pismenom obliku - neposredno ili putem pošte.
U elektronskom obliku poreska prijava se podnosi upotrebom elektronskih servisa Poreske uprave. na način propisan pravilnikom kojim se uređuje podnošenje poreske prijave elektronskim putem.
U pismenom obliku poresku prijavu obveznik - rezident može da podnosi neposredno ili putem pošte, organizacionoj jedinici Poreske uprave nadležnoj prema mestu svog prebivališta.
Nerezidentni obveznik preko poreskog punomoćnika određenog u skladu sa Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl. glasnik RS", br. 80/2002, 84/2002 - ispr., 23/2003 - ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 - dr. zakon, 62/2006 - dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr. zakona, 61/2007, 20/2009, 72/2009 - dr. zakon, 53/2010, 101/2011, 2/2012 - ispr., 93/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014, 105/2014, 91/2015 - autentično tumačenje, 112/2015, 15/2016 i 108/2016 - dalje: ZPPPA), shodno članu 2. stav 2. Pravilnika, podnosi poresku prijavu organizacionojjedinici Poreske uprave nadležnoj prema boravištu nerezidentnog obveznika,odnosno organizacionoj jedinici Poreske uprave opredeljenoj kao nadležnoj pridodeljivanju PIB-a u skladu sa ZPPPA.
Poresku prijavu u pismenom obliku može podneti poreski obveznik ili lice koje je poreski obveznik ovlastio za podnošenje poreske prijave i preduzimanje radnji koje su u vezi sa podnetom prijavom.
Poreska prijava podnosi se najkasnije do 15. maja 2017. godine.
Godišnji porez na dohodak građana utvrđuje rešenjem nadležni poreski opran, na osnovu podataka iz poreske prijave, poslovnih knjiga i drugih podataka koji su od značaja za utvrđivanje poreske obaveze.
Primer načina obračuna godišnjeg poreza za obveznika koji je ostvario prihod po osnovu zarade kod jednog poslodavca, ugovora o autorskom delu, od davanja u zakup nepokretnosti i kome je izvršen povraćaj doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za 2015. godinu:
Red. br.
Opis
Iznos
1.
Bruto zarada
5.000.000
2.
Neoporezivi iznos zarade (11.433 + 11.604 x 11)
139.077
3.
Poreska osnovica (1-2)
4.860.923
4.
Porez (10% x 3)
486.092
5.
Najviša godišnja osnovica doprinosa
3.808.440
6.
Doprinosi na teret zaposlenog (19,9% x 5)
757.880
7.
Ukupno porez i doprinosi (4 + 6)
1.243.972
8.
Prihod za oporezivanje (3 - 7)
3.616.951
9.
Bruto autorski honorar
4.000.000
10.
Normirani troškovi (43% x 9)
1.720.000
11.
Oporezivi prihod (9 - 10)
2.280.000
12.
Porez (20% x 11)
456.000
13.
Doprinos za PIO na teret primaoca (26% x 11)
592.800
14.
Ukupno porez i doprinosi (12 + 13)
1.048.800
15.
Prihod za oporezivanje (11 - 14)
1.231.200
16.
Bruto prihod od izdavanja nepokretnosti
4.000.000
17.
Normirani troškovi (25% x 16)
1.000.000
18.
Oporezivi prihod (16 - 17)
3.000.000
19.
Porez (20% x 18)
600.000
20.
Prihod za oporezivanje (18 - 19)
2.400.000
21.
Iznos po osnovu povraćaja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje
100.000
22.
Ukupan godišnji prihod (8 + 15 + 20 + 21)
7.348.151
23.
Neoporezivi iznos
2.285.064
24.
Dohodak za oporezivanje (22 - 23)
5.063.087
25.
Lični odbici (za obveznika i jednog člana)
418.928
26.
Oporezivi dohodak - poreska osnovica za godišnji porez (24 - 25)
4.644.159
27.
Oporezivi dohodak do šestostruke prosečne godišnje zarade
4.570.128
28.
Oporezivi dohodak preko šestostruke prosečne godišnje zarade (26-27)
74.031
29.
Porez po stopi od 10% (10% x 27)
457.013
30.
Porez po stopi od 15% (15% x 28)
11.105
31.
Godišnji porez (29 +30)
468.118
Izvor: Vebsajt Ministarstva finansija, 20.03.2017.