MESTO PROMETA USLUGA U SMISLU ZAKONA O POREZU NA DODATU VREDNOST - PRAVILA OD 01.04.2017. GODINE

Članom 4. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost ("Sl. glasnik RS" broj 108/16), u potpunosti je izmenjen član 12. Zakona o porezu na dodatu vrednost, kojim se određuje mesto prometa usluga, u smislu ovog zakona, kao i pravila za određivanje mesta prometa usluga.

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost stupio je na snagu 01.01.2017. godine, ali se član 4. ovog zakona, odnosno izmenjeni član 12. Zakona o porezu na dodatu vrednost, u daljem teskstu: Zakon,  primenjuje od 01.04.2017. godine.

1.Određivanje poreskog obveznika za svrhu primene pravila o mestu prometa usluga

Izmenjenim član 12.stav 1 Zakona  propisano je da se ovim članom određuje   poreski obveznik isključivo za svrhu primene pravila o mestu prometa usluga.

Poreski obveznik za svrhe primene pravila za određivanje mesta prometa usluga, određuje se:

1. Kad uslugu pruža obveznik PDV-a, poreskim obveznikom smatra se:

• svako lice koje obavlja delatnost kao trajnu aktivnost, bez obzira na cilj obavljanja te delatnosti;
• pravna lica, državni organi, organi teritorijalne autonomije sa sedištem u RS;
• strana pravna lica, državni organi, organi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, registrovani za plaćanje poreza na potrošnju u državi u kojoj imaju sedište ( član 12. stav 3. Zakona).

2. .Kad uslugu pruža strano pravno lice koje u RS nije obveznik PDV-a, poreskim obveznikom smatra se:

• svako lice koje obavlja delatnost kao trajnu aktivnost, bez obzira na cilj obavljanja te delatnosti;
• pravna lica, državni organi, organi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave (član 12. stav 3. Zakona).

2.Načela za određivanje mesta prometa usluga 

Načela za određivanje mesta prometa usluga, u situaciji kad je određen poreski obveznik, prema napred navedenim pravilima, su:

• Ako se promet usluga vrši poreskom obvezniku, mestom prometa usluga smatra se mesto u kome primalac  usluga ima sedište ili stalnu poslovnu jedinicu, ako se promet usluga vrši stalnoj poslovnoj jedinici koja se ne nalazi u mestu u kojem primalac usluga ima sedište, odnosno mesto u kojem primalac usluga ima prebivalište ili boravište (član 12, stav 4. Zakona);
• Ako se promet usluga vrši licu koje nije poreski obveznik, mestom prometa usluga smatra se mesto u kojem pružalac usluga ima sedište ili stalnu poslovnu jedinicu, ako se promet usluga vrši iz stalne poslovne jedinice koja se ne nalazi u mestu u kojem pružalac uluga ima sedište,  odnosno mesto u kojem pružalac usluga ima prebivalište ili boravište (član 12. stav 5. Zakona).

3. Izuzeci kod određivanja mesta prometa usluga - posebna pravila za određivanje mesta prometa usluga

Izuzetno od odredbi člana 12. stav 4. i 5. Zakona, za neke vrste usluga,  mesto prometa usluga se ne određuje u skladu sa načelima koja su napred navedena i definisana u citiranim odredbama zakona, već se za svaku tu vrstu usluga nedvosmisleno određuje šta se smatra mestom prometa usluga.

Izuzeci kod određivanja mesta prometa usluga su:

• Usluge u vezi sa nepokretnostima, uključujući posredovanje kod prometa nepokretnosti (član 12.stav 6. tačka 1. Zakona) - mesto prometa usluga je mesto u kome se nalazi nepokretnost, nezavisno od toga kome se pruža usluga. Mesto prometa usluga kod prometa nepokretnosti biće detaljnije regulisano podzakonskim aktom, čije se donošenje očekuje.
• Prevoz lica -mesto gde se obavlja prevoz (član 12. stav 6. tačka 2. Zakona), nezavisno od toga kome se pruža usluga;
• Prevoz dobara licu koje nije poreski obveznik -mesto gde se obavlja prevoz , a ukoliko se prevoz obavlja i u Republici i u inostranstvu, odredbe ovog zakona primenjuju se samo na deo prevoza izvršen u Republici( član 12. stav 6. tačka 3. Zakona). Pod poreskim obveznikom, podrazumeva se poreski obveznik u smislu odredbi stava 4. i 5, Zakona. Ako se usluga prevoza dobara vrši poreskom obvezniku, mestom prometa usluge smatra se  mesto u kom primalac usluge  ima sedište, stalnu poslovnu jedinicu kojoj se pruža usluga, prebivalište ili boravište;

• Mestom prometa usluga smatra se mesto gde su usluge pružene, ako se radi o:

1. Uslugama koje se odnose na prisustvovanje kulturnim, umetničkim, sportskim, zabavnim ili sličnim događajima (sajmovi, izložbe i drugo), uključujući i pomoćne usluge u vezi sa prisustvovanjem  tim događajima, nezavisno od toga kome su pružene;
2. Uslugama  organizatora kulturnih, umetničkih,sportskih i drugih događaja, pruženih licu koje nije poreski obveznik;
3. Pomoćnim uslugama u vezi sa prevozom (utovar, istovar,pretovar i slično), pruženih licu koje nije poreski obveznik;
4. Uslugama  procene pokretnih stvari, odnosno radova na pokretnim stvarima, ako su pružene licu koje nije poreski obveznik;
5. Uslugama predaje jela i pića za konzumaciju na licu mesta, nezavisno od toga kome su pružene (član 12. stav 6. tačka 4. podtačka 1. do 5. Zakona).

 Mesto prometa ovih usluga biće regulisano detaljnije podzakonskim aktom, čije se donošenje očekuje

Ako se usluge organizatora događaja, pomoćne usluge u vezi sa prevozom, usluge procene pokretnih stvari i radova na pokretnim stvarima pružaju poreskom obvezniku, mesto prometa tih usluga smatra se mesto u kojem primalac usluga ima sedište, stalnu poslovnu jedinicu kojoj se pružaju usluge, prebivalište ili boravište.

• Mestom prometa usluga za usluge iznajmljivanja prevoznih sredstava na kraći vremenski period, smatra se mesto u kome se prevozno sredstvo stvarno stavlja na korišćenje primaocu usluge, nezavisno od toga kome se pruža usluga (član 12. stav 6, tačka 5. Zakona);
•  Mestom prometa usluga za usluge iznajmljivanja prevoznih sredstava na period koji se ne smatra kraćim vremenskim periodom, pruženih licu koje nije poreski obveznik, smatra se mesto u kome primalac usluge ima sedište,  prebivalište ili boravište (član 12. stav. 6. tačka 6. Zakona).

Ako se usluga iznajmljivanja prevoznih sredstava na period koji se ne smatra kraćim vremenskim periodom vrši licu koje je poreski obveznik - mestom prometa usluga smatra se mesto sedišta, poslovne jedinice, prebivališta ili boravišta primaoca usluga.

Kraćim vremenskim periodom smatra se neprekidni vremenski period koji nije duži od 30 dana, a ako se radi o plovilima, vremenski period koji nije duži od 90 dana.

Očekuje se donošenje podzakonskog akta kojim će se urediti šta se smatra prevoznim sredstvom za svrhu određivanja mesta prometa usluga.

• Usluge pružene licu koje nije poreski obveznik, za koje se mesto prometa određuje prema mestu sedišta, prebivališta ili boravišta primaoca usluga (član 12. stav 6. tačka 7. Zakona), i to usluge:

1. prenosa, ustupanja  i davanja na korišćenje autorskih i srodnih prava, prava na patente, licence, zaštitne znakove i drugo;
2. oglašavanja;
3. savetnika, inženjera, advokata, revizora i sl., kao i prevodilaca za usluge prevođenja, uključujući i prevođenje u pisanom obliku;
4. obrade podataka i ustupanja, odnosno davanja informacija, uključujući informacije o poslovnim postupcima i iskustvu;
5. preuzimanje obaveze da se u potpunosti ili delimično odustane od obavljanja neke delatnosti ili korišćenja nekog prava, navedenih u okviru određivanja usluga iz člana 22. stav. 6. tačka 7. Zakona; 
6. bankarskog i finansijskog poslovanja i poslovanja u oblasti osiguranja, uključujući i reosiguranje, osim iznajmljivanja sefova;
7. stavljanja na raspolaganje osoblja;
8. iznajmljivanje pokretnih stvari, osim prevoznih sredstava;
9. omogućavanje pristupa mreži prirodnog gasa, mreži za prenos električne energije i mreži za grejanje, odnosno hlađenje, transporta i distribucije putem tih mreža, kao i drugih usluga koje su neposredno povezane sa tim uslugama;
10. telekomunikacija;
11. radijskog i televizijskog emitovanja;
12. pruženih elektronskim putem.

• Usluge posredovanja kod prometa dobara ili usluga:

1. koje se pružaju licu koje nije poreski obveznik - mesto u kojem je izvršen promet dobara ili usluga koje su predmet posredovanja;
2. koje se pružaju poreskom obvezniku (osim onih koje se odnose na usluge povezane sa nepokretnostima) - mesto u kojem primalac ima sedište, stalnu poslovnu jedinicu, prebivalište ili boravište (član 12. stav 7. Zakona).

Objašnjenje Ministarstva finansija u vezi sa određivanjem mesta prometa usluga iznajmljivanja prevoznih sredstava i drugih pokretnih stvari od 01.aprila 2017. godine pročitajte OVDE. 

Read More

REFUNDACIJA (POVRAĆAJ) PDV-a ZA KUPLJENU HRANU I OPREMU ZA BEBE

Odredbama člana 9. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost  (Sl. glasnik RS" broj 108/16), propisano je da se briše član 56. Zakona o porezu na dodatu vrednost ("Sl. glasnik RS" broj 84/04...83/15), a da se navedena odredba primenjuje od dana početka primene Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, kojim se uređuje jednokratna isplata novčanih sredstava na ime kupovine hrane i opreme za bebe.

Odredbama člana 12. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost, propisano je pravo na refundaciju PDV-a za kupljenu hranu i opremu za bebe  koja je nabavljena do dana početka primene Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, a kojima se propisuje jednokratna isplata novčanih sredstava na ime kupovine opreme za bebe, ostvaruje se u skladu sa članom 56b Zakona o porezu na dodatu vrednost ("Sl. glasnik RS" broj 84/04...83/15).

Dakle, ukidanje prava na refundaciju PDV-a za kupljenu hranu i opremu za bebe stupiće na snagu tek kada se usvoji Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom, koji je u nadležnosti Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Kako još uvek nije usvojen novi tekst Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, koji treba da predvidi novu, jednokratnu meru, u vidu novčane pomoći roditeljima novorođene dece, a koja ima svrhu da "zameni" pravo roditelja na refundaciju PDV-a za kupljenu hranu i opremu za bebe, jer se ova mera u praksi pokazala skupom za administriranje, a propisani cenzusi za ostvarivanje prava na istu dovodili su do nepravičnosti, a, često, i do diskriminacije.

Podsećamo, pravo na refundaciju PDV-a za kupljenu hranu i opremu za bebe imaju roditelji, odnosno usvojitelji, odnosno staratelji, deteta starosti do dve godine. Ukupan neto prihod roditelja, odnosno staratelja bebe u godini koja prethodi godini u kojoj se podnosi zahtev iz stava 1. ovog člana treba da bude u iznosu manjem od 1.028.970,29  dinara i da je ukupna imovina roditelja, odnosno staratelja bebe na koju se plaća porez na imovinu u skladu sa propisima kojima se uređuju porezi na imovinu manja od 25.081.150,62 dinara. Ovi iznosi sklađuju se godišnjim indeksom potrošačkih cena u kalendarskoj godini koja prethodi godini u kojoj se usklađivanje vrši, prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike.

Uočava se da je cenzus za prihode veoma nizak, odnosno ispod dve prosečne zarade u Republici Srbiji, iz čega proizilazi da porodica u kojoj su oba roditelja zaposlena, pa i sa primanjima manjim od prosečnih, teško može da ostvari ovo pravo. S druge strane, cenzus za imovinu je prilično visok. Primera radi, vrednost jednog prosečnog stana ili kuće u unutrašnjosti, retko prelazi vrednost od 3.000.000 dinara. Zbog ovako postavljenih cenzusa, u praksi se dešavalo da podstanarske porodice, ali, u kojima, gle čuda, oba roditelja rade, ovo pravo ne ostvare, dok su ga ostvarivale porodice koje u svom vlasništvu imaju po nekoliko stanova, ali, Bože moj, nemaju prihoda!

Roditeljima, odnosno starateljima ili usvojiteljima, pripada pravo na refundaciju PDV-a za kupljenu hranu i opremu za bebe, do iznosa od 75.029,08 dinara, od čega 42.873,76 dinara u prvoj godini starosti bebe, a, 32.155,32  dinara, u drugoj godini. Ovi iznosi usklađuju se godišnjim indeksom potrošačkih cena u kalendarskoj godini koja prethodi godini u kojoj se usklađivanje vrši, prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike.

 Hranom i opremom za bebe iz stava 1. ovog člana smatraju se:

1) mleko za odojčad;

2) kašice;

3) krevetac;

4) kolica;

5) stolica za hranjenje;

6) stolica za kola;

7) pelene.

Zahtev za refundaciju podnosi se Filijali Poreske uprave, prema mestu prebivališta roditelja koji podnosi zahtev.  Uz zahtev se podnose original fiskalni računi, fotokopije fiskalnih računa i spcifikacija fiskalnih računa. Uz zahtev nije potrebno podnositi druge dokaze, kao što su uverenja o primanjima ili imovini, izvode iz matičnih knjiga i sl.

Nadležna Filijala Poreske uprave, dužna je da po zahtevu donese rešenje u roku od 30 dana od dana predaje zahteva.

Zahtev za refundaciju PDV-a za kupljenu hranu i opremu za bebe u drugom polugodištu 2016. godine, kao i do dana podnošenja zahteva, podnosi se u periodu od 01. do 17.02. 2017. godine.

Fisklane račune treba čuvati i nakon ovog perioda jer se ne zna kada će novi Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom biti usvojen.

Read More