RADNI ODNOS NA ODREĐENO VREME

Posted by POREZI- pravo i praksa on 13.11.17 with No comments
Radni odnos na određeno vreme regulisan je članom 37. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS" broj ...),  u daljem tekstu: Zakon.

Poslednjim izmenama zakona koje su na snazi od  29.07.2014. godine, član 37. Zakona, pretrpeo je značajne izmene. Cilj je bio povećati mogućnost zapošljavanja na određeno vreme, i, u osnovi, predstavlja izraz volje države da izađe u susret poslodavcima, kao što je to slučaj sa većinom izmena ovog zakona.

Radni odnos na određeno vreme zasniva se zaključenjem ugovora o radu, kao što to proizilazi iz člana 37. stav 1. Zakona.

Radni odnos na određeno vreme može se zasnovati ako je trajanje radnog odnosa unapred određeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla, ili nastupanjem određenog događaja, za vreme trajanja tih potreba, saglasno članu 37. stav 1. Zakona.

Prema stavu 2. istog člana, poslodavac može zaključiti jedan ili više ugovora o radu iz stava 1. ovog člana, sa istim zaposlenim, pri čemu, ovako zasnovan radni odnos, s prekidima ili bez prekida, ne može trajati duže od 24 meseca.

Prekid kraći od 30 dana ne smatra se prekidom perioda iz stava 2. ovog člana, tj. perioda od 24 meseca.

Ovim su definisana opšta pravila za zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme i dužina trajanja tako zasnovanog radnog odnosa.

Izuzetno od odredbi stava 1. i 2 ovog člana, dakle, izuzetno od opštih pravila za zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme, prema stavu 4. istog člana Zakona,  radni odnos na određeno vreme može se zasnovati i:


  1. ako je to potrebno zbog zamene privremeno odsutnog zaposlenog, do njegovog povratka;
  2. za rad na projektu, čije je vreme unapred određeno, najduže do završetka projekta;
  3. sa stranim državljaninom na osnovu dozvole za rad, najduže do isteka roka na koji je izdata dozvola;
  4. za rad na poslovima kod novoosnovanog poslodavca čiji upis u registar kod nadležnog organa nije stariji od godinu dana, u momentu zasnivanja radnog odnosa, na vreme čije ukupno trajanje nije duže od 36 meseci;
  5. sa nezaposlenim licem kome do ispunjenja jednog od uslova za ostvarivanje prava na starosnu penziju, nedostaje do pet godina, najduže do ispunjenja uslova, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju.

Prema stavu 5. istog člana Zakona, poslodavac može, sa istim zaposlenim, da zaključi novi ugovor o radu, po isteku roka iz stava 4. tačka 1-3. ovog člana, po istom odnosno drugom pravnom osnovu, u skladu sa ovim članom.

Prema stavu 6. istog člana zakona, ukoliko je ugovor o radu na određeno vreme zaključen suprotno odredbama ovog zakona ili ako zaposleni ostane da radi kod poslodavca najmanje 5 radnih dana po isteku vremena za koje je ugovor zaključeno,smatra se da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme.

Dakle, po pravilu, rad na određeno vreme, može trajati najduže 24 meseca, tj.  radni odnos na određeno vreme, zasnovan od strane istog poslodavca,  sa istim zaposlenim, u slučaju privremenog povećanja obima posla ili  zbog roka u kom je potrebno završiti određeni posao pa je potrebno angažovati veći broj zaposlenih, kao i iz drugih objektivnih razloga, može trajati najduže 24 meseca, bez obzira da li je bilo ili nije bilo prekida, i da li je  za to vreme bilo zaključeno više ugovora o radu, i bez obzira na to da li se radi o istim ili drugim poslovima.

Međutim, ukoliko je ugovor o radu na određeno vreme bio zaključen na osnovu razloga iz člana 37. stav. 1. Zakona, npr. zbog povećanog obima posla, nakon isteka roka od 24 meseca, isti poslodavac, sa istim zaposlenim, može zaključiti novi ugovor o radu na određeno vreme, zbog nekog od razloga navedenih u članu 37. stav 4. tačka 1-3 Zakona. Ti razlozi su: zamena privremeno odsutnog radnika, rad na određenom projektu i zasnivanje radnog odnosa sa stranim državljaninom. 

Iz odredbe člana 37. stav. 5. Zakona, takođe proizilazi da za zaključivanje ugovora o radu zbog nekog od navedena tri razloga,  ne postoji ograničenje trajanja radnog odnosa na određeno vreme. Primera radi, poslodavac može da zaključi ugovor o radu sa zaposlenim radi zamene odsustnog radnika. Tako zaključen radni odnos traje do povratka odsutnog radnika. Nakon povratka odsutnog radnika, poslodavac može zasnovati radni odnos na određeno vreme sa istim zaposlenim, radi zamene drugog odsutnog radnika, ili, za rad na određenom projektu, ili zbog privremenog povećanja obima posla. U slučaju da je ugovor zaključen zbog privremenog povećanja obima posla, njegovo trajanje je ograničeno na 24 meseca. Trajanje ugovra o radu na određeno vreme zbog rada na određenom projektu, ograničeno je završetkom radova na tom projektu.Nema smetnje da se, nakon završetka određenog projekta, sa istim zaposlenim, zaključi ugovor o radu na određeno vreme, za rad na drugom projektu.

Radni odnos na određeno vreme sa stranim državljaninom, ograničen je trajanjem dozovle za rad. Istekom dozvole za rad, prestaje i radni odnos. Međutim, ukoliko se dozvola za rad obnovi, isti poslodavac sa istim licem -stranim državljaninom, može zaključiti novi ugovor o radu na određeno vreme, do isteka dozvole za rad.

Novoosnovani poslodavac može sa zaposlenim zaključiti ugovor o radu na određeno vreme, po svim pravnim osnovima, s tim, što rad na određeno vreme sa istim zaposlenim, na osnovu člana 37. stav 1 Zakona o radu, može trajati ukupno 36 meseci.

Ugovor o radu na određeno vreme sa nezaposlenim licem kojem do ispunjavanja jednog od uslova  za starosnu penziju nedostaje najviše 5 godina penzijskog staža, može trajati duže od 24 meseca, a najduže do ispunjenja jednog od uslov za starosnu penziju, odnosno, najduže 5 godina.

Ugovor o radu zaključen na određeno vreme, ništav je, ako je zaključen zbog razloga iz člana 37. stav 1. Zakona, npr. zbog povećanog obima posla, a sa zaposlenim koji je kod istog poslodavca već bio angažovan, po istom osnovu,  u trajanju od 24 meseca. U tom slučaju smatra se da je ugovor o radu zaključen na neodređeno vreme.

Da je ugovor o radu zaključen na nedoređeno vreme, smatra se i u slučaju da zaposleni ostane da radi kod poslodavca najmanje 5 radnih dana, po isteku roka na koji je ugovor o radu na određeno vreme zaključen, i to bez obzira na pravni osnov za zaključenje ugovora o radu na određeno vreme zaključen.

Dakle:

1)  ako je ugovor o radu na određeno vreme zaključen zbog povećanog obima posla, ako zaposleni, po isteku roka od 24 meseca od dana zaključenja ugovora o radu, odnosno od dana zaključenja prvog ugovora o radu,  ostane na radu kod poslodavca najmanje pet radnih dana,a da sa njim nije zaključen novi ugovor o radu, sa drugim pravnim osnovom,  smatra se da je taj zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme;

2) ako je ugovor o radu na određeno vreme zaključen zbog zamene privremeno odsutnog radnika, ako po povratku na posao zamenjivanog radnika, radnik koji ga je zamenjivao, ostane kod poslodavca na radu najmanje 5 radnih dana, a da sa njim nije zaključen novi ugovor o radu, sa istim ili drugim pravnim osnovom, smatra se da je taj zaposleni  zasnovao radni odnos na neodređeno vreme;

3) ako je ugovor o radu na određeno vreme, zaključen zbog rada na nekom projektu, ako po završetku tog projekta zaposleni ostane kod poslodavca na radu najmanje 5 radnih dana, bez zaključivanja novog ugovora o radu na određeno vreme, sa istim ili drugim pravnim osnovom, smatra se da je taj zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme;

4) ako je ugovor o radu zaključen od strane novoosnovanog poslodavca, sa pravnim osnovom iz člana 37. stav 1. Zakona (povećanje obima posla i sl.), ako zaposleni po isteku 36 meseci od dana zaključenja ugovora o radu, odnosno prvog ugovora o radu na određeno vreme, ostane na radu kod poslodavca najmanje 5 radnih dana, smatra se da je taj zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme,